Izvor: Politika, 12.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sigurno glasa tek svaki drugi birač
Kada se 20. januara otvore biračka mesta u Srbiji, tek svaki drugi glasač sigurno će se pojaviti na njima i glasati na predsedničkim izborima, pokazuju najnovija istraživanja agencije Stratedžik marketing i Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid), rađena uoči Nove godine. Ova ista ispitivanja, međutim, ostavljaju mogućnost da će odziv birača biti veći, jer će na izbore izaći i deo onih koji su se izjasnili kao neodlučni, a kojih je, prema pomenutim anketama, i do 800.000. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Koliko njih će iskoristiti pravo da bira, ipak, nije moguće predvideti, ali iskustva pokazuju da upravo u poslednjoj sedmici kampanje najviše neopredeljenih donosi odluku o tome da li i za koga da glasa. U Cesidu i Stratedžiku procenjuju da će izlaznost u prvom krugu biti između 2.750.000 i 3.500.000 birača, što je na nivou prethodnih predsedničkih izbora, ali ne i više od odziva na parlamentarnim izborima 21. januara 2007. godine kada je na birališta izašlo nešto više od četiri miliona građana s pravom glasa.
Učešće birača na izborima za šefa države u Srbiji bilo je, od 2000. godine, za desetak odsto manje nego kada su se birali narodni poslanici, ali se takva pojava beleži gotovo u svim zemljama sveta. Srđan Bogosavljević, direktor Stratedžik marketinga, kaže da na parlamentarne izbore uvek izlazi više ljudi, jer su u igri sve političke opcije, što nije uvek slučaj kada se bira prvi čovek države. On veruje da je do 20. januara moguće podići izlaznost još za 300.000 do 400.000 upisanih u birački spisak, ali bi kampanja morala "bitno da se zaoštri". Na pitanje da li je upravo odsustvo ličnih optužbi, uvreda i afera motiv više za birače, Bogosavljević odgovara da to što nema konfrontacija u kampanji ne izaziva veliku pažnju birača i dodaje da sukobi odvraćaju glasače od izbora samo kada se odvijaju između sličnih političkih opcija.
– Sukobi onih koji ne pripadaju istom političkom korpusu ne destimulišu birače nego kampanji daju motivišuću žestinu. Na primer, sukob kandidata Demokratske stranke i Srpske radikalne stranke ne bi rezultirao padom poverenja u jedne ili druge, već bi mogao da ga ojača. Biračima smetaju optužbe između stranaka koje su u istoj koaliciji – smatra Bogosavljević.
Iako kaže da ima primera u svetu da negativna kampanja motiviše birače, Marko Blagojević, programski direktor Cesida, naglašava da kod nas dosad to nije bio slučaj i ocenjuje da je dobro što nema uvreda i optužbi.
– Kampanja za parlamentarne izbore 2007. godine bila je dobra škola za partije, jer je bila prva u nizu "čistih" kampanja. Iz tog ugla posmatrano, dobro je da su izborni štabovi svih kandidata procenili da je jedina pametna strategija voditi pozitivnu kampanju, okrenutu sopstvenim potencijalnim biračima – ukazuje Blagojević dodajući da su učestali praznici skrenuli pažnju birača sa izbornog oglašavanja i da će, kako se dan glasanja približava, misli građana sve više biti posvećene predsedničkim kandidatima i njihovim političkim stavovima.
Obojica naših sagovornika veruju da će, kao i prilikom prethodnog biranja predsednika 2004. godine, izlaznost u drugom krugu biti veća nego u prvom, zahvaljujući tome što će se, prema istraživanjima, imena dvojice kandidata, Borisa Tadića i Tomislava Nikolića, izvesno naći na glasačkom listiću 3. februara. Predviđanja Cesida su da će tada na birališta izaći oko 3,3 miliona građana upisanih u birački spisak, ali Blagojević napominje da i odziv i rezultat drugog kruga zavise od toga kako će se ponašati učesnici prvog kruga izbora, odnosno da li će pozvati svoje birače da glasaju i za koga, što je sada nepoznato.
Iako u javnosti vlada uverenje da manja izlaznost više koristi kandidatu radikala, a veća predstavniku demokrata, kao i da su radikalski glasači disciplinovaniji, direktor Cesida smatra da takve tvrdnje nisu tačne. U prilog tome navodi da je 2004. godine Tadić pobedio sa relativno malom izlaznošću. Birači SRS-a nisu disciplinovaniji, ocenjuje Blagojević, ali jesu više motivisani da iskoriste pravo glasa što, kako kaže, ne čudi, jer je to opoziciona partija i Nikolić je opozicioni kandidat koji želi vlast.
Izlaznost je na predsedničkim izborima u Srbiji od 2000. godine samo jednom bila veća od 50 odsto (29. septembra 2002. glasalo je 55,5 odsto upisanih građana), dok je najmanji odziv zabeležen 16. novembra 2003. godine kada je glasalo samo 38,79 odsto birača. Od septembra 2002. do juna 2004. godine dva puta su održana po dva kruga izbora i dva puta samo jedan krug, a sve bez uspeha, jer je bio neophodan natpolovični odziv da bi predsednik bio izabran. Kako se biranje ne bi ponavljalo unedogled, rešenje je pronađeno u izmeni zakona kojom se ukida cenzus od 50 odsto plus jedan glas. To rešenje prihvaćeno je i u nedavno usvojenom novom Zakonu o izboru predsednika.
Kampanju za veću izlaznost birača na izborima 20. januara već je počelo nekoliko organizacija poput Studentske unije Srbije, Federacije nevladinih organizacija Srbije i Centra modernih veština.
[objavljeno: ]
.jpg)
