Izvor: Blic, 05.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ševeningen je mala Jugoslavija
Ševeningen je mala Jugoslavija
Miroslav Kvočka (48) vratio se krajem prošle nedelje, posle nepunih šest godina provedenih u zatvoru u Ševeningenu, u rodni Prijedor.
- Naravno da nikada neću moći da zaboravim sve detalje iz zatvorskog perioda, ali se nakon povratka supruzi Jasminki i našoj deci osećam kao da nikada nisam bio tamo. Ne osećam se krivim i sa svima mogu da popričam i pogledam im u oči. Ne ljutim se ni na koga, niti mi je bilo ko zbog nečega kriv, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << osim što sam razočaran u svetsku pravnu nauku i demokratiju, u koje sam pre deceniju i po verovao kao u nešto uzvišeno - priča dojučerašnji haški zatočenik.
Miroslav Kvočka je radni vek proveo u plavoj uniformi, obavljajući časno i pošteno policijske poslove, što su i tokom sudskog procesa posvedočile njegove brojne kolege, prijatelji i poznanici. Rat ga je zatekao na dužnosti u Odeljenju policije Omarska, gde je 17 dana, po naređenju nadređenih, obavljao dužnost stražara u istražnom centru u tom mestu.
- Sa te dužnosti sam brzo smenjen, jer je moj rad ocenjen slabim - priseća se Miroslav koji je tada dobio etiketu 'lošeg Srbina' pošto je tadašnjim vlastima prijavljeno da pomaže logoraše. I pored toga, našao se na haškoj optužnici, pa su ga vojnici Sfora na brutalan način uhapsili 8. aprila 1998. godine. Znatno bolje mu je bilo u Ševeningenu, koji je okarakterisao kao zatvor sa dosta liberalnim uslovima. Mnogo teže od zatvora je podnosio nekorektan sudski proces, pa se pojedinih detalja nerado seća. Iako je optužnica od početka bila na klimavim nogama, na kraju je ipak osuđen. Zatvorski dani mu nisu teško pali, osim što su prolazili isuviše sporo. Pojedine optuženike viđao je samo u prolazu, poput Slobodana Miloševića, najviše se družeći sa ostalim Prijedorčanima u pritvorskoj jedinici, a veoma dobre odnose je imao i sa Hrvatima i Bošnjacima.
- Ma pritvor je bio kao mala Jugoslavija. Međusobno smo se pomagali, delili dobro i zlo, razmenjivali novine, posuđivali sitnice i davali cigarete, hranu i novine, a najčešće smo se nalazili na sportskim terenima. Česte kontakte sam imao sa Tihomirom Blaškićem, Duškom Tadićem, kao i sa optuženicima iz Šamca - kaže Miroslav Kvočka.
Prve dane na slobodi provodi podno Kozare, na imanju u selu Veliko Palančište, u društvu porodice. Još uvek ne želi da bilo šta planira, a među obavezama koje će doći na red na prvom mestu je rešavanje osnovnih egzistencijalnih problema. Davno je ostvario uslove za penziju, pa će u skladu sa postojećim zakonskim propisima tražiti da bude penzionisan, a takođe će proveriti zašto mu do pravosnažnosti presude nije uplaćivan radni staž. Znajući naše ljude i njihov mentalitet, ne čudi se tome, jer je u Hagu malo video od pomoći i sredstava koje su na ime optuženika navodno uplaćivali raznorazni dušebrižnici sa ovih prostora. D. Maričić
