Izvor: Glas javnosti, 20.Nov.2011, 07:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šesnaest godina Dejtona
BEOGRAD - Dejtonskim mirovnim sporazumom koji su 21. novembra 1995. parafirali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i Srbije Slobodan Milošević zvanično je okončan troipogodišnji rat u Bosni i Hercegovini.
U međuvremenu sva trojica potpisnika sporazuma su umrla, original dokumenta je izgubljen, a političari u BiH i dalje raspravljaju o njegovoj reviziji. Umro je i bivši međunarodni izaslanik za Balkan i tvorac Dejtonskog sporazuma Ričard Holbruk.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << />
Sporazumom, koji je parafiran u vojnoj bazi Rajt-Peterson u američkom gradiću Dejton posle tronedeljnih pregovora čelnika BiH, Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, uz posredovanje SAD, BiH je podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku.
Sporazum, parafiran u Dejtonu, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, Milošević, Tuđman i Izetbegović zvanično su potpisali tri sedmice kasnije, 14. decembra 1995. u Jelisejskoj palati u Parizu.
Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom aktu iz Helsinkija i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavnje nesporazuma isključivo na miroljubiv načun.
Jugoslovenski parlament je 13. novembra 2002. ratifikovao Dejtonski sporazum, čime je SR Jugoslavija jasno poručila susedima da nema teritorijalnih pretenzija prema BIH i da se u potpunosti pridržava odredbi iz Dejtona.
Prvih pet godina nakon potpisivanja sporazuma, u Dejtonu je svakog novembra međunarodnim skupovima obeležavana godišnjica okončanja rata u BiH. Poslednji put predstavnici država potpisnica i međunarodni posrednici okupili su se u bazi Rajt-Peterson u novembru 2000, ali obeležavanju jubileja tada nije prisustvovao niko od potpisnika.
Bivši međunarodni izaslanik za Balkan Ričard Holbruk, koji se smatra glavnim arhitektom sporazuma, rekao je u oktobru 2005. u Sarajevu da je Dejtonski sporazum zaustavio rat u BiH, ali da u njemu postoje i neke greške, nastale, uglavnom, zbog njegovog nesprovođenja.
Holbruku je na desetogodišnjicu potpisivanja sporazuma u Dejtonu uručena Dejtonska nagrada za mir u znak priznanja za postizanje Dejtonskog sporazuma. Poslednjih godina neki političari u BiH, međunarodni predstavnici i pojedine međunarodne institucije ukazivali su na potrebu revizije Dejtonskog sporazuma.
Bivši visoki predstavnik za BiH Pedi Ešdaun je tokom svog mandata isticao da je Dejtonski sporazum osnovno, ali ne i konačno rešenje za BiH i da eventualne promene moraju doći iz same BiH. I njegov prethodnik Volfgang Petrič je ukazivao na neophodnost reforme Dejtonskog sporazuma kako bi BiH postala funkcionalna država koja može da pregovara sa Evropskom unijom (EU).
Preuzimajući funkciju visokog predstavnika za BiH, u julu 2007, slovački diplomata Miroslav Lajčak izrazio je zabrinutost stanjem u BiH, uz ocenu da je "BiH najudaljenija od Evrope u odnosu na sve države regiona" jer su u toj državi stali reformski procesi. Aktuelni visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH Valentin Incko više puta je ponovio da je situacija u BiH nestabilna zbog nedostatka dijaloga i volje za kompromis, te da još preovlađuju nacionalistički programi.
Pre šest godina u Briselu je održana konferencija o ustavnim promenama u BiH, na kojoj lideri osam najvećih političkih stranaka iz BiH nisu uspeli da se dogovore o bitnijim izmenama Dejtonskog sporazuma, ali je postignuta saglasnost da se ojačaju strukture vlasti i da se učine efikasnijim. U junu 2008. u Luksemburgu BiH i EU potpisale su SSP i privremeni trgovinski sporazum, a 8. novembra prošle godine EU je ukinula vize za putovanja državljana BiH i Albanije.
Lideri SNSD Milorad Dodik, SDA Sulejman Tihić i HDZ BiH Dragan Čović postigli su u novembru 2008. godine, na sastanku u Odžacima, dogovor o ustavnim reformama BiH koji, međutim, nije doveo do pomaka u toj oblasti. Takođe su propali i razgovori vodećih političkih stranaka u BiH sa zvaničnicima SAD i EU o ustavnim reformama i ubrzanju puta BiH ka EU i NATO, koji su vođeni u oktobru 2009. u vojnoj bazi Butmir u Sarajevu.
EU je tada poručila da je reforma Ustava ključ za evropske integracije BiH.
Istovremeno je i Evropski parlament u Strazburu zatražio da se ustavnim promenama u BiH, uz poštovanje Dejtonskog sporazuma, ojača delovanje centralne države kako bi BiH mogla nastaviti evropske integracije.
U oktobru ove godine Evropska komisija je svom izveštaju ocenila da je "neuspeh u političkom dogovoru o formiranju vlade" otežao napredak BiH u ključnim reformama za pomak ka evropskim integracijama. Kao glavni nedostaci navodi se nepostojanje političke volje za reforme.
Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić obelodanio je početkom 2008. da je iz arhive tog tela izgubljen originalni dokument Dejtonskog sporazuma.
U maju ove godine uhapšen je jedan od najtraženijih haških optuženika za ratne zločine u BiH, ratni komandant bosanskih Srba Ratko Mladić i izručen haškom Tribunalu, a drugom, bivšem predsedniku RS Radovanu Karadžiću (uhapšen 2008) suđenje je u toku.
