Izvor: Politika, 10.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šešelju prekinuto suđenje
Suđenje Vojislavu Šešelju juče je prekinuto, pošto predsedavajući sudskog veća sudija Žan-Klod Antoneti do početka zasedanja nije dobio odluku predsednika Haškog tribunala Fausta Pokara povodom prekjučerašnjeg zahteva tužilaštva da sudija Frederik Harhof iz Danske bude opozvan. Izuzeće je tražila tužiteljka Kristin Dal zato što je Harhof, kao član danskog Helsinškog odbora za ljudska prava, u maju 1993. godine učestvovao u uzimanju izjave od Isaka Gašija, svedoka tužilaštva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u procesu protiv Šešelja. Naglašavajući da očekuje da odluka o Harhofu bude brzo saopštena, sudija Antoneti je objasnio da postoje dve mogućnosti. Ako predsednik Tribunala ili komisija odbiju zahtev tužilaštva, sud će danas nastaviti sa saslušanjem svedoka. Ali ako zahtev bude usvojen, predsednik tribunala će imenovati novog sudiju i u tom slučaju pretresno veće koje sudi Šešelju neće moći odmah da nastavi sa radom.
Postoji i treća varijanta, koju sudija Antoneti nije pomenuo: da se sudija Harhof sam povuče. Zoran Krasić, glavni Šešeljev pravni savetnik, sinoć je u izjavi za "Politiku" rekao da misli da će biti formirana tročlana komisija koja će ispitati da li postoji bilo kakav osnov za sumnju u pristrasnost i objektivnost suda ukoliko bi Harhof i dalje bio član sudskog veća koje sudi Šešelju.
Odgovarajući na optužbe, Harhof je objasnio da je te 1993. godine bio docent na Univerzitetu u Kopenhagenu i volonterski radio za Helsinški odbor u Danskoj, kao i da je više razgovarao sa Gašijevom suprugom, nego sa samim Gašijem. Krasić smatra da ne postoje razlozi za njegovo izuzeće jer Harhof nije bio ni istražitelj, ni državni službenik, niti je radio bilo šta što je bilo u vezi sa bilo kojim pravnim postupkom u tom trenutku.
Isak Gaši je 7. juna 1992. godine iz Brčkog prvo doputovao u Beograd, a zatim otišao u Dansku kao izbeglica. Krasić skreće pažnju na činjenicu da je Harhof razgovarao sa Gašijem pre nego što je Haški tribunal početkom 1993. godine osnovan. Kristina Dal je rekla da Šešelj ima pravo na pravično suđenje, na nezavisan i objektivan sud, ali da to pravo ima i tužilaštvo i da pravo na pravično suđenje podrazumeva nepristrasan sud.
Međutim, po Krasićevom mišljenju, pravi cilj tužilaštva nije izuzeće sudije Harhofa, već kupovina vremena jer, po njegovim saznanjima, Kristina Dal ima samo dva svedoka koja odmah može da dovede u sudnicu. Ona je rekla "da Šešelj ima pravo na nezavisan sud, ali Šešelj ima pravo i na objektivnog i nezavisnog tužioca, a ne pristrasnog kog rukovodi mržnja ili neki lični sukob interesa. Ona je sada u ličnom sukobu interesa sa Vojislavom, jer je nedozvoljenim sredstvima uticala na svedoke odbrane da budu svedoci tužilaštva", tvrdi Krasić.
On dodaje da je tužilaštvo verovatno nezadovoljno načinom na koji je Harhof postavio desetak pitanja prvom svedoku tužilaštva Antoniju Oberšalu, koji je bio najavljen kao stručnjak za govor mržnje, a koga je Harhof na neki način ponizio i pokazao da je neznalica. "Verovatno je to osveta tužilaštva pošto su ocenili da sudija Antoneti nije spreman da "proguta"sve što tužilaštvo ponudi, a ne treba zaboraviti ni da su sudije Oberšala diskvalifikovale kao veštaka još pre početka suđenja, pa se on u sudnici pojavio kao običan svedok", kaže glavni Šešeljev pravni savetnik.
Inače, stav Evropskog suda za ljudska prava je da neko, ko je bio tužilac u nekom predmetu koji još nije okončan, a u međuvremenu postane sudija, ne može da sudi u tom predmetu. To, međutim, nije slučaj sa sudijom Frederikom Harhofom.
[objavljeno: ]
