Izvor: Politika, 04.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šešelj: Nikada sa Tadićem i Koštunicom
Lekarski tim će u utorak pregledati predsednika SRS
Poslednja politička želja predsednika Srpske radikalne stranke dr Vojislava Šešelja, koji već 23 dana štrajkuje glađu u Sheveningenu, jeste da srpski radikali ne odustanu od čvrste nacionalne ideologije i koncepta velike Srbije, da se oštro suprotstave svim pokušajima da se Srbija uključi u Severnoatlantski pakt i Evropsku uniju i da nikada ne ulaze u bilo kakvu koaliciju sa Tadićem, Koštunicom i sličnima... >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Lider radikala je u svom političkom i ličnom testamentu, koji je na jučerašnjoj konferenciji za novinare po njegovoj želji pročitao advokat Zoran Krasić, rukovodstvu stranke ostavio u amanet da se "bori za oslobođenje Republike Srpske i Republike Srpske Krajine". Da nikada ne prihvati otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije i da potpomaže srpske političke partije u Crnoj Gori "kako bi se Crna Gora se vratila srpstvu".
Od svojih političkih sledbenika Šešelj traži da budu uporni u rusofilstvu i zalaganju za što veću integraciju Srbije sa Rusijom i istočnoslovenskim i pravoslavnim zemljama. Da vode politiku iskrenog prijateljstva sa Kinom, Indijom, arapskim, afričkim i latinoameričkim državama koje se suprotstavljaju američkoj hegemoniji i dominaciji.
Svojim partijskim kolegama ipak je poručio da najviše na svetu čuvaju stranačko jedinstvo i da ne dozvole da ih iko spolja pocepa i podeli.
Iz ličnog testamenta Krasić je juče obelodanio da Šešelj želi da njegova celokupna lična biblioteka pripadne jednom od njegovih sinova koji pokaže interesovanje za društvene nauke.
U slučaju njegove smrti Šešelj je poručio da treba da bude sahranjen u Batajnici, u porodičnoj grobnici gde je sahranjen i njegov njegov otac, da opelo treba da obave lokalni sveštenici, ali i da bi on želeo, ako može, da mu na sahranu dođe vladika mileševski gospodin Filaret.
Na kraju sahrane Šešelj hoće da mu se otpeva nekoliko pesama među kojim su i: "Ima jedan kućerak u Sremu" i "Spremte se, spremte".
Šešelj se juče oko podneva javio u stranku. Kako je na jučerašnjoj konferenciji za novinare rekla Gordana Pop-Lazić, visoki funkcioner SRS, on je fizički iscrpljen. Iz kreveta ustaje samo da ode do kupatila. Ima problema sa bubrezima i astmom, ali je "duhovno čvrst i da je rešen da ide do kraja".
Ona je kazala da je lekarski tim, koji je formiran na inicijativu Komiteta za odbranu prava na život Vojislava Šešelja, a u kojem se pored dr Momčila Baića iz Srbije nalazi i dr Andrej Harkin sa moskovske klinike "Bakuljev" i francuski toksikolog dr Patrik Bario trebalo u utorak, 5. novembra, da poseti Šešelja u Haškom tribunalu da bi ocenio njegovo zdravstveno stanje .
Pop-Lazićeva je na naglasila da je tim lekara formiran uz Šešeljev pristanak i uz pristanak SRS, a ne na inicijativu Haškog tribunala, kako su to, prema njenim rečima, pojedini mediji preneli.
Šešelj je prekjuče odbio i da primi medicinske stručnjake Međunarodnog crvenog krsta. A, Pop-Lazićeva kaže da će Šešelj od štrajka glađu odustati jedino ukoliko mu Haški tribunal ispuni sve zahteve.
Kao što je poznato, lider radikala je zabranio da ga ako izgubi svest veštački hrane. Međutim, kako je juče preneo Tanjug, ukoliko Šešelj upadne u krizu, pošto se njegovo stanje ozbiljno pogoršalo, predstavnici Haškog tribunala će prekršiti principe Međunarodne medicinske asocijacije koja se protivi nasilnoj ishrani štrajkača glađu i primeni bilo kog medicinskog tretmana koji štrajkač odbija.
Njihova procena da to što Šešelj aktivno učestvuje u komunikaciji sa sudijama, svojim pravnim savetnicima i, posredno, javnim mnjenjem, pokazuje da on ne želi da umre, što je, za njih, dovoljna osnova da mu daju medicinski tretman ili podvrgnu veštačkoj ishrani.
Na taj način će ipak da prekrše principe iznesene u deklaracijama Međunarodne medicinske asocijacije, na koje se poziva i sam Šešelj u pismu upućenom predsedniku Haškog tribunala 24. novembra.
U Tokijskoj deklaraciji ove organizacije iz 1975. zabranjuje se nasilna ishrana štrajkača glađu, a u Malteškoj deklaraciji iz 1991. izričito se zabranjuje da se nad štrajkačem glađu nasilno primenjuje bilo koji medicinski tretman koji štrajkač odbija.
Deklaracije Svetske medicinske asocijacije nalažu da se lekar uvek stavi na stranu pacijenta, čak i u slučajevima kada postoji pritisak na njih.
Lekar ne sme da prekine štrajk glađu ukoliko to pacijent ne želi – ne sme čak ni da ga ubeđuje da to uradi, već samo da ga obavesti o posledicama odbijanja da se hrani.
Malteška deklaracija naročito ističe moralnu dilemu pred kojom se lekari nalaze suočeni sa pacijentom koji štrajkuje glađu. "Radi se o konfliktnim vrednostima – moralna obaveza doktora je da spasava živote i radi u najboljem interesu svojih pacijenata, ali, isto tako, i da poštuje autonomiju koju pacijent ima kao ličnost", stoji u ovom dokumentu.
Dilema je najizraženija kada pacijent padne u komu i nalazi se na samrti, a prethodno je izdao jasne instrukcije da ne želi pomoć. "Konačna odluka o intervenciji ili neintervenciji treba da bude ostavljena doktoru bez uplitanja treće strane", navodi se u Malteškoj deklaraciji.
Takva mogućnost – da lekar ipak interveniše, predviđena je u slučaju kada se proceni da štrajkač glađu više nije u stanju da donosi racionalne zaključke ili kada padne u komu. "Doktor je slobodan da donese odluku u ime pacijenta da primeni tretman koji nalazi da je u njegovom najboljem interesu, uvek se pozivajući na procenu koju je napravio prateći ga tokom štrajka glađu", navodi se u Malteškoj deklaraciji.
LJ. Milisavljević
[objavljeno: 04.12.2006.]
