Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Okt.2014, 18:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sertić: Javna preduzeća funkcionišu kao po teoriji haosa

Ministar privrede Željko Sertić izjavio je danas da promena svesti u Srbiji mora da krene na najvišem nivou, od državnih rukovodilaca, preko rukovodilaca javnih preduzeća i lokalnih samouprava, sve do radnika.

On je, gostujući u emisiji "Jedan na jedan" Radio-televizije Vojvodine, istakao da je promena svesti težak proces i da traje kroz generacije, ali da mi nemamo vremena za to, te da već sada moramo da postavimo vrednosne norme, kako ćemo da radimo.

Sertić >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je rekao da je za njega, kao nekoga ko je došao iz privatnog sektora, kapitalna promena u državi to što je današnja politička elita po prvi put ekonomiju stavila na prvo mesto.

"Mere koje su predviđene fiskalnom konsolidacijom, poput smanjenje plata, samo su jedna od mera reforme… to nije dovoljno, ali ne sme više da se gleda samo pojedinačan interes, na ovome moramo da radimo zajedno", objasnio je Sertić.

On je ponovio da je Vlada Srbije najavila novi plan rada javnih preduzeća, takozvani Master plan, koji će biti jasan i precizan i koji će na sistemski kvalitetan način pratiti rad javnih preduzeća, pre svega, odgovornost menadžmenta.

"Do sada je nadzor države bio poprilično plitak. Pravili su se planovi, a onda vidimo da se stavka nabavke identične opreme pojavljuje tri godine za redom i niko nije postavio pitanje da li menadžment laže, pa je tu opremu nabavio i ponovo je stavio u plan da bi došao do dodatnih sredstava ili je tri godine za redom nije nabavljao", objašnjava Sertić.

On je dodao da mnoga preduzeća funkcionišu kao po nekoj teoriji haosa, gde imaju neka ovlašćenja koja su im data, ali da energiju stvaraju kao čestice koje se slučajno sudaraju, što mora da se menja.

Sertić je rekao da Master plan još uvek nije završen, da je ostalo da se poradi na različitim modelima menadžerskih aktivnosti, a da će reforme krenuti od najvećih preduzeća na republičkom nivou, njih 30-ak.

On je dodao da je cilj Vlade Srbije da javna preduzeća dobiju menadžment koji će biti jednak onom u privatnom preduzeću, a da su prvi koraci ka tome poštovanje Zakona o javnim preduzećima, definisanje pravila rada, izrada poslovnog plana i jasne smernice ko snosi odgovornost za nerealizaciju plana.

"Imamo potpuno haotičan sistem upravljanja javnim preduzećima. Najveći deo preduzeća nema koncizne poslovne planove, nema upravljački mehanizam i nema Upravne odbore koji na pravi način kontrolišu rad preduzeća", naveo je Sertić.

On je napomenuo da tranzicija jeste proces, te da zapadne zemlje imaju školu koja mora da se završi, pored redovnog obrazovanja, da bi mogao da radiš u državnoj administraciji, da budeš serifikovan da bi bio član upravnog odbora nekog preduzeća.

"UO trebaju da budu sastavljeni od stručnjaka iz različitih oblasti. Procedure i procese u svakom preduzeću morate da imate definisane procese upravljanja. Strane kompanije koje dolaze kod nas savršeno funkcionišu jer imaju procese upravljanja. Promena svesti je da shvatimo da neko ko o radi 15 sati dnevno i odgovara za svoj rad, moralno i materijalno, mora da bude dobro plaćen", objasnio je ministar.

On je racionalnom ocenio odluku vlade da neće biti poskupljenja struje i objasnio da bi povećanje cene struje dovelo do novog rasta cena, te da, uz mere fiskalne konsolidacije i smanjenje plate, ali i zimu koja nam dolazi, ne možemo i da povećamo cenu struje.

Ako dolazite sa merama fiskalne konsolidacije i smanjujete plate, ne možete da i povećate cenu stuje. Cene će da potrastu, dolazi zima i ovo je racionalna odluka. Ne moguće je da je EPS potrebno 600 dirktora da svako ima pr službu, automobile, postoje stvari koje moraju da budu centralizovane.

Govoreći o višku zaposlenih u javnom sektoru, Sertić je istakao da u Evropskoj uniji na 100 stanovnika dolazi sedam ljudi u administraciji, a da je kod nas prosek 7,7.

"Nije problem u broju, nego u strukturi i produktivnosti. Učinak za sekretaricu i administrativnog radnika je merljiv u EU, pa može da bude i kod nas. Sa druge strane, kada posmatrate odnose u EU, za 380.000 proizvodnih radnika u Srbiji ovakva administracija je, onda, glomazna", dodao je on.

Kada je u pitanju privatizacija 500 preduzeća u Srbiji, Sertić je rekao da će jedan deo sredstava od prodaje ići u tranzicioni fond za otpremnine.

"U tih 500 preduzeća imamo i ovakvog i onakvog kvaliteta. Za RTB Bor imamo 20 zainteresovanih, za Simpo 10, za Lastu 10 i ne dopadaju nam se svi su dostavili ponude… ima onih koji na špekulativan način pokušavaju da dođu do kapitala. Bojim se da je malo ozbiljnih ponuda, ali od 20 ponuda nama je interes da izdvojimo jednu ili dve kvalitetne... da Simpo nastavi da proizvodi , a ne da ga rasparčamo", objasnio je on.

Komentarišući činjenicu da je u Srbiji za nepune dve godine odobreno samo šest projekata vezanih za javno-privatno partnerstvo, a da je završen samo jedan, Sertić je rekao da se država do sada nije ozbiljno bavila tom temom.

"Nekoliko tih projekata su loše prošli u Srbiji… opštine su se 'opekle' na modelu javno-privatnog partnerstva i poprilično su uzdržane i plašljive po tom pitanju, zato što nisu imale dobre konsultacije i nekog ko će stajati iza njih", rekao je Sertić i dodao da će država formirati timove koji će da rade sa opštinama, jer su javno-privatna partnerstva su jedan od stubova srpske ekonomije.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...