Izvor: B92, 08.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šengen - uputstvo za upotrebu
Šengenska viza (Blic)
Ljubljana -- 21. decembra u šengensku zonu ulazi devet novih država, a od tog dana počinju da važe i jedinstvene vize za treće države.
To praktično znači da će državljanin treće države, u bilo koju državu šengenske zone, moći da putuje sa vizom, koju mu d bilo koja od tih država. Sve države šengenske zone zbog toga moraju da koriste isti obrazac vize, kao i istu listu trećih država čijim državljanima je potrebna viza za ulazak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u pomenutu zonu, a usklađen je i postupak izdavanja viza.
Sa šengenskom vizom, državljani trećih država, moći će da putuju i u Norvešku i Island, koje nisu članice EU, ali su ušle u šengensku zonu, kao što to iduće godine nameravaju da urade i Švajcarska i Lihtenštajn.
Ukoliko građanin treće države namerava da poseti više država šengenske zone, vizu mora, načelno, da traži u diplomatskom predstavništvu one zemlje koja će mu biti glavna destinacija ili zemlje koja će biti prva u koju će ući prilikom svog ulaska u šengensko područje.
Praktično to znači da državljanin Srbije da bi preko Slovenije putovao u Nemačku, mora da za vizu uloži zahtev u nemačkoj ambasadi ili konzulatu, ali ako namerava da iz Nemačke putuje dalje, recimo u Francusku, onda vizu može da traži i u slovenačkom konzulatu, jer će Slovenija biti prva tačka njegovog ulaska u šengensku zonu.
Sve države Šengena moraju da izdaju vize pod istim uslovima i da istovremeno poštuju interese drugih država članica, zbog čega osoba koja traži vizu mora da ispunjava sve propisane uslove za ulazak u šengensku zonu.
Zbog toga izdavanje vize neće biti u isključivoj nadležnosti države u koju se putuje, jer su svi podaci o vizama "vezani" u jedan informacijski sistem - SIS.
Podaci molioca za vizu će tako biti proveravani u celokupnom sistemu, a njegova molba ili odbijen zahtev za vizu će biti zabeleženi u jedinstvenom sistem svih država šengenske zone.
To znači da ukoliko molioca za vizu jedna od država Šengena odbije, on neće moći da u predstavništvu druge države ipak dobije vizu. To se objašnjava i time da takav sistem olakšava funkcionisanje "poštenih ljudi", ali otežava onima koji pokušavaju da zloupotrebe sistem.
Postoje i mogućnosti da ukoliko pojedinac ne ispunjava uslove za šengensku vizu, da mu zemlja u koju želi da ide ipak izda vizu sa teritorijalnom ograničenošću koja važi samo za zemlju koja je tu vizu izdala, što se čini u izuzecima vezanim za nacionalne, humanitarne interese ili ispunjavanje međunarodnih obaveza dotične zemlje.
Sa odobrenom šengenskom vizom, državljanin treće zemlje može da boravi bilo gde u šengenskoj zoni, do 90 dana. Važenje vize može da ima i dozvola za duži boravak, koja važi samo za državu, koja ju je izdala.
Sa tom dozvolom državljanin treće države može da boravi u šengenskoj zoni 90 dana, ali prilikom ulaska mora da se prijavi nacionalnim vlastima, koje proveravaju da li se isti nalazi na listi "nepoželjnih osoba". Ukoliko je to slučaj, može mu biti odbijen boravak u toj zemlji.
