Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Sep.2014, 13:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Selaković: Promena Ustava nakon širokog konsenzusa

Srbiji je potreban Ustav koji će svakom moći da posluži kao primer ustava dobro organizovane, pravno uređene, demokratske, moderne države, izjavio je ministar pravde Nikola Selaković u intervjuu FoNetu i objasnio da evropski put Srbije podrazumeva promenu Ustava, kako bi se, kada je reč o pravosuđu, povećao stepen nezavisnosti sudstva.

"Kada je u pitanju ustavnotvornost, kada su u pitanju njeni ustavi, Srbija je kroz veliki deo svoje moderne istorije, dakle u 19. i 20. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << veku, u ovom delu Evrope bila avangarda. Često su druge države pisale svoje ustave, ugledajući se na Srbiju. Na žalost, situacija danas nije takva", rekao je Selaković.

Njegova je želja, kao pravnika, građanina i onog ko je trenutno na čelu Ministarstva pravde, da Srbija "dobije baš takav Ustav, koji će svakome moći da posluži kao primer ustava dobro organizovane, pravno uređene, demokratske, moderne države, koja itekako insistira na svojoj državotvornosti, ali gleda u budućnost. I ne samo što gleda, već i radi na tome da u tu budućnost dođe što pre".

Prema rečima Selakovića, do promene Ustava će doći kada se ispune svi uslovi sa sprovođenje jednog tako velikog, krupnog i komplikovanog koraka.

"Promena Ustava nije nešto što treba da se dešava svakog dana ili svake dve, pet ili 10 godina. Promena Ustava je, ipak, korak na koji se odlučuje posle postizanja širokog konsenzusa i kada se tačno zna šta hoće time da se postigne", napomenuo je Selaković.

On podseća da Ustav Srbije poznaje dva načina promene, jedan je onaj koji se realizuje putem referenduma, a drugi samo kroz učešće poslanika u Narodnoj skupštini.

Kada je reč o promenama onih delova Ustava koji se tiču uređenja vlasti, a to jeste i sudska vlast, precizirao je Selaković, onda se za takve vrste promena zahteva i sprovođenje referenduma.

"Upravo je to ono što ovu konkretnu promenu Ustava čini značajno zahtevnijom i komplikovanijom", ocenio je Selaković.

Povodom izveštaja Evropske komisije o skrinizima za poglavlje 23, nedavno pristiglog u Beograd, Selaković navodi da je to vrlo važno pregovaračko poglavlje koje obuhvata tri oblasti: osnovna prava, pravosuđe i borbu protiv korupcije.

U skrininzima koji su završeni još tokom prošle godine za ovo poglavlje, identifikovani su mnogi problemi. Ti problemi za nas nisu bili tajna, niti je njihovo identifikovanje za nas iznenađenje, rekao je Selaković.

Prema njegovoj oceni, za rešavanje su "najozbiljniji, najobimniji i najzahtevniji" problemi iz oblasti pravosuđa i borbe protiv korupcije.

Selaković, pri tome, izdvaja one probleme iz oblasti pravosuđa koji ukazuju na "nedovoljan stepen nezavisnosti sudija, zbog toga što izbor sudija ima direktnu vezu sa zakonodavnom vlašću i posrednu sa izvršnom vlašću".

Na taj način zahteva se od Srbije da dođe do promene Ustava, da se izvrši upravo promena načina izbora nosilaca pravosudnih funkcija, odnosno sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, naglasio je Selaković.

Tu postoje i druge preporuke Evropske komisije koje zahtevaju određene mere, ali smo te mere, napominje Selaković, "mi predvideli, kako našim nacionalnim akcionim planovima, tako i Akcionim planom za poglavlje 23".

Kao što sam govorio prethodnih meseci, kada sam za septembar mesec oročio aktivnosti Ministarstva pravde za izradu Akcionog plana za poglavlje 23, tako smo i uradili, istakao je Selaković.

Ispunili smo rok koji smo sebi postavili, dodao je on, i prva verzija Akcionog plana za poglavlje 23 i za sva ta potpoglavlja je završena, i u formi nacrta upućena u Brisel.

Precizirajući neke od preporuka iz izveštaja o skrinizima za poglavlje 23, Selaković je objasnio da se, kad je reč o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, insistira na promeni načina izbora njihovih članova.

Uloga Narodne skupštine u tom izboru takođe bi trebalo da bude preispitana, jer je ona, prema rečima Selakovića, neposredno dovedena u vezu sa integritetom, odnosno nezavisnošću i samih članova Visokog saveta sudstva.

On je podsetio da se u proceduri Narodne skupštine već nalaze predlozi za izmenu i dopunu Zakona o Visokom savetu sudstva, kao i o Državnom veću tužilaca, koji će tokom jeseni biti razmatrani.

Na takav način mi ćemo neke od mera u ovom trenutku, dok ne dođe do promene Ustava, uspeti ovim izmenama i dopunama da ispunimo i unekoliko da poboljšamo to stanje, smatra Selaković i ukazuje da su rešenja limitirana aktuelnim Ustavom.

Upitan da li su rešenja iz predloga ovih zakona ipak mogla da budu bolja, Selaković je odgovorio da su ona u ovom trenutku predstavljala maksimalni konsenzus svih onih koji su učestvovali u njihovoj izradi i "dodatna su garancija nezavisnosti" Visokog saveta sudstva.

Kada dođe do promene Ustava, svakako da ćemo nakon toga donositi i zakon o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, najavio je Selaković, tako da ove odredbe, koliko god neko bio ili ne bio zadovoljan njima, jesu prelazna rešenja i podložne su promeni u budućnosti.

Opredelili smo se za evropski put naše države, istakao je Selaković, i sasvim je izvesno i nesporno da će za poboljšanje stanja u pravosuđu i povećanje nezavisnosti sudstva biti neophodno da dođe do promene Ustava.

Potpuno je jasno da bez promene Ustava određene mere i preporuke Evropske komisije nećemo biti u stanju da ispunimo, zaključio je Selaković.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...