Izvor: B92, 03.Dec.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sekretarijat odbio zahtev Karadžića
Beograd, Pariz -- Sekretarijat Haškog tribubala predložio je sudskom veću tog suda da odbaci zahtev optuženog Radovana Karadžića da mu Tribunal plaća pravne zastupnike.
Karadžić je prošle sedmice zatražio od Tribunala da naloži sekretarijatu da mu omogući adekvatne uslove za pripremu odbrane i primereno plati usluge njegovih pravnih savetnika, pošto on nema novca.
Karadžić, koji se brani sam, ali uz pomoć pravnih savetnika, smatra da je neprimereno niska >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << cena od 25 evra na sat koju je opredelio Sekretarijat za njegove branioce.
Sekretarijat je u predlogu za odbacivanje zahteva podsetio da je nekadašnji lider bosanskih Srba odlučio da se brani sam od optužbi tužilaštva, kao i da mu je Sekretarijat već delimično usvojio njegov zahtev za finansiranje odbrane, prihvativši da plaća samo dva člana njegovog pravnog tima.
Sekretarijat Tribunala je privremeno prihvatio, dok ne istraži imovno stanje nekadašenjeg lidera bosanskih Srba, da plaća deo troškova američkog advokata Pitera Robinsona, kao Karadžićevog pravnog savetnika i Milivoja Ivaniševića, kao savetnika za stručni deo odbrane, zbog kako se navodi složenosti slučaja.
Sekretarijat je odbio zahtev za plaćanje troškova beogradskog advokata Gorana Petronijevića, kao Karadžićevog pravnog savetnika, obrazloživši da on nije podoban za to pošto je u maju 2000. kao sudija Okružnog suda u Beogradu osudio grupu od 200 kosovskih Albanaca na višegodišnje zatvorske kazne.
Shodno odredbama Statuta Tribunala, optuženi koji se brane sami nemaju pravo na finansiranje odbrane, piše u odgovoru Sekretarijata na Karadžićev zahtev, ali se dodaje da sud ipak u slučaju kompleksnosti predmeta, može pokriti deo troškova za pravne savetnike, odnosno može platiti najviše pet članova tima za odbranu.
Karadžić smatra da je neprimereno niska naknada za rad njegovih pravnih savetnika koju je Tribunal spreman da plati "najviše 25 evra na sat, odnosno 2.500 evra mesečno", s obzirom na kompleksnost njegovog slučaja.
Bivši predsednik RS je ocenio da mu takva odluka Sekretarijata uskraćuje "primerene mogućnosti za odbranu", s obzirom da je proces protiv njega "izuzetno složen, i pravno i činjenično".
On je naveo i da su mu neophodni iskusni savetnici koji imaju kontakte na visokom nivou sa ljudima koji poseduju važne informacije potrebne za pripremu odbrane.
Tužilaštvo Haškog tribunala saopštilo je pre dva dana da ne želi da se izjašnjava povodom tog zahteva.
Karadžić, koji je optužen za genocid i kruga krivična dela ratnih zločina u BiH, uhapšen je 21. jula u Beogradu posle 12 godina skrivanja, a 30. jula je izručen Trubunalu u Hagu.
Župljanin traži spajanje procesa s Karadžićevim
Haški optuženik Stojan Župljanin zatražio je danas od Haškog tribunala da njegov predmet pripoji slučaju Radovana Karadžića radi fer suđenja.
U obrazloženju zahteva koji je Tribunalu dostavio Župljaninov branilac Tomilsav Višnjić, navedeno je da su činjenice u slučaju njegovog klijenta takve da zahtevaju spajanje ta dva predmeta, radi fer suđenja i interesa pravde.
Župljaninov slučaj je 29. septembra već spojen s predmetom protiv Miša Stanišića.
Njegov advokat traži od Haškog tribunala da spoji slučaj Župljanin-Stanišić procesu protiv bivšeg lidera RS i da tužilaštvo konsoliduje i precizira optužnice podignute protiv njih.
U zahtevu advokat Višnjić obrazlaže da je "čudno što je suđenje Župljaninu, optuženom za zločinački poduhvat, na najvišem nivou uopšte razdvojeno od Karadžićevog predmeta", kao i da bi spajanje tih slučajeva pomoglo sudskom veću da bolje razume istorijske okolnosti u vreme događaja za koje su optuženi.
Župljanin je uhapšen 11. juna u Pančevu, posle devet godina skirivanja. On je kod istraznog sudije odbio da primi hašku optužnicu, tvrdeći da je pogrešno utvrđen njegov identitet i da on nije Župljanin, već Branislav Vukadin.
Tužilaštvo Haškog tribunala podiglo je optužnicu protiv Župljanina 17. decembra 1999, zbog krivičnog dela zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja na teritoriji Bosne i Hercegovine 1992. godine.
Desetak dana posle hapšenja, Župljanin je prebačen u pritvorsku jedinicu Haškog tribunala u Sheveningenu, a na prvom pojavljivanju pred sudom negirao je navode optužnice, tvrdeći da nije kriv.
Bosanska porodica tužila Karadžića
Jedna porodica iz Bosne, koja je pre tri godine podnela tužbu pred francuskim sudom protiv Radovana Karadzića, Momčila Krajišnika, Biljane Plavših i Ratka Mladića, tražiće danas od suda u Parizu da interveniše pred Haškim tribunalom koji je odbio da uruči poziv na sud Karadžiću, saopštili su sudski izvori.
Tribunal za bivšu Jugoslaviju je u pismu koje citiraju francuski mediji odgovorio porodici Kovač da nema običaj da prima pisma koja se odnose na pritvorenike koji su optuženi pred ovim sudom, niti da im ih dostavi.
Advokat porodice Kovač, Ivan Jurasinović, tražiće od suda u Parizu da ispravi ovaj "incident".
Francuski mediji prenose da je poziv uručen bivšoj predsednici Republike Srpske Biljani Plavšić, koja se nalazi na izdržavanju kazne u Švedskoj, kao i bivšem predsedniku Skupštine bosanskih Srba, Momčilu Krajišniku, koji je u Hagu, ali da postoje teškoće da se sudski poziv uruči Karadziću.
Porodica Kovač, koja smatra da Plavšićeva i Krajišnik, koji izdržavaju kazne od 11 i 27 godina, nisu dobili odgovarajuću presudu, traži odštetu od milion evra kao ratnim žrtvama.
Oni tvrde da su 1992. godine bili žrtve ponižavanja i torture od strane srpskih vojnih snaga "obučenih u crno", kao i da im je kuća opljačkana i zapaljena, zbog čega su bili naterani u izbeglištvo.
Advokat Jurasinović u jednom drugom slučaju pred francuskim sudom zastupa Marina Tomulića, bliskog saradnika bivšeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana u aferi tajne prodaje oružija Hrvatskoj od 1991-1995. godine od strane francuske obaveštajne službe (DST) i uz saglasnost Jelisejske palate, u vreme dok je na snazi bio embargo UN na isporuku oružja bivšoj Jugoslaviji.
