Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Jul.2015, 00:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sednica SB UN o BiH odložena za sredu

Sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o BiH, na kojoj je trebalo da se razmatra rezolucija o Srebrenici, odložena je za sredu, jer ne postoji konsenzus za njeno usvajanje, javio je dopisnik Radiotelevizije Srbije.

Sednica je trebalo da počne u 16 časova, ali je dva puta odlagana nakon što je Rusija obavestila članice Saveta bezbednosti da će uložiti veto.

Usledio je sastanak američkog i ruskog ambasadora u UN Samante Pauer i Vitalija Čurkina, ali očigledno >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << tekst rezolucije nije usaglašen.

Delegacija Kine je potom predložila da se sednica odloži dok se ne dođe do teksta koji bi bio prihvatljiv za sve članice Saveta bezbednosti.

Kako je najavljeno, sednica Saveta bezbednosti počeće sutra u 16 časova po našem vremenu.

Kina smatra da predloženi tekst ne ide u prilog pomirenju u regionu i da o njemu nema saglasnosti ni svih naroda u BiH.

Rusija nije podnela svoj predlog rezolucije.

Tekst britanske rezolucije apsolutno je neprihvatljiv za Srbiju.

U nacrtu teksta "najoštrije se osuđuje genocid počinjen u Srebrenici" 1995. godine i navodi da je priznavanje genocida "preduslov za pomirenje" u Bosni.

Prema nacrtu teksta, Savet "pozdravlja napore da se ispitaju i izvedu pred sud svi oni koji su optuženi za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava tokom sukoba u Bosni, uključujući i genocida u Srebrenici".

U tekstu Savet bezbednosti traži od svih zemalja da sarađuju sa međunarodnim pravosuđem i da podrže mirovni sporazum iz Dejtona iz 1995. kojim je okončan rat. Tekst ukazuje na značaj učenja lekcija iz neuspeha UN da spreči genocid u Srebrenici.

Rusija smatra da se u ovom tekstu suviše insistira na zločinima koje je u Bosni počinila srpska strana.

Verovatno stiže i peti i šesti nacrt rezolucije

U petoj, a zatim i u šestoj verziji nacrta rezolucije Velike Britanije o Srebrenici, koju je "Politika" dobila na uvid, rukom su precrtane "žene, devojke, muškarci i deca" i ostao je samo onaj deo u kome se kaže da se procenjuje da je bilo "hiljade slučajeva seksualnog nasilja sa žrtvama na svim stranama tokom sukoba u BiH, uključujući i Srebrenicu".

List je objavio faksimil tog dela teksta najnovijeg predloga i navodi da je i američki ambasador Majkl Kirbi prošlog petka prognozirao da će verovatno stići i peti i šesti nacrt.

I u najnovijoj verziji svog predloga Velika Britanija ostaje pri tome da se "najoštrije osuđuje genocid u Srebrenici, kako je to utvrđeno presudama Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde".

U ovoj tački nalazi se i osuda svih ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti počinjenih u BiH, prenosi list.

I dalje se insistira na tome da države članice UN u obrazovne programe unesu lekcije iz prošlih genocida i ratnih zločina, piše list.

Politika podseća da od treće verzije stoji i formulacija o "nevinim žrtvama" na svim stranama sukoba.

Prihvatanje Srebrenice kao genocida preduslov za pomirenje

Kako prenosi list, prihvatanje tragičnog događaja iz Srebrenice kao genocida preduslov je za pomirenje, stoji u šestom, poslednjem nacrtu britanske rezolucije o Srebrenici, koji je u Beograd stigao svega 24 časa pre sednice Saveta bezbednosti UN na kojoj bi ovaj dokument trebalo da se nađe.

U najnovijem dokumentu iz Londona stoji i da se lideri na svim stranama pozivaju da "priznaju i prihvate činjenice o dokazanim zločinima koje su utvrdili sudovi".

Kako se dalje kaže, prenosi Politika, u tom kontekstu "osuđuje se poricanje kao ometanje napora koji vode pomirenju i priznaje da je nastavak poricanja duboko zabrinjavajući za žrtve".

Ovako sada izgleda treća tačka najnovije verzije britanske rezolucije, piše list.

"U pet prethodnih nacrta stajalo je striktno da se osuđuje svako poricanje genocida u Srebrenici kao i drugih dokazanih ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti počinjenih tokom sukoba u BiH, koje bi otežavalo napore ka pomirenju", piše list.

Sporne formulacije u svih šest predloga rezolucije

Politika je podsetila na spornu formulaciju u svih šest predloga rezolucije.

U prvoj verzija rezolucije pisalo je - "nekoliko desetina hiljada žena, devojaka, muškaraca i dečaka bilo je žrtva seksualnog nasilja u BiH, uključujući i Srebrenicu", a druga verzija - "hiljade žena, devojaka, muškaraca i dečaka na svim stranama bile su žrtve seksualnog nasilja tokom sukoba u BiH, uključujući i Srebrenicu".

Treća verzija - "hiljade žrtava seksualnog nasilja na svim stranama sukoba u BiH, uključujući i Srebrenicu", a četvrta verzija - "hiljade žena, devojčica, muškaraca i dečaka bile su žrtve seksualnog nasilja na svim stranama sukoba u BiH, uključujući i Srebrenicu".

Peta i šesta verzija, kako list prenosi - "procenjuje se da je bilo hiljade slučajeva seksualnog nasilja sa žrtvama na svim stranama tokom sukoba u BiH, uključujući i Srebrenicu".

Veto u SB UN - retka stvar

Savet bezbednosti UN u proteklih 20-ak godina posvetio je više od 150 rezolucija problemima izazvanim ratovima i raspadom bivše SFRJ, a samo u tri slučaja rezolucije nisu prošle jer je neka od stalnih članica uložila veto.Rusija je u decembru 1994. sprečila usvajanje rezolucije kojom se, zbog teške humanitarne situacije na području Bihaća, traži striktnija kontrola granica SRJ sa Hrvatskom i BiH.

Kina se u februaru 1999. usprotivila usvajanju rezolucije kojom se produžava mandat snaga UN u Makedoniji za još šest meseci, zbog prethodne odluke Skoplja da prizna Tajvan kao nezavisnu državu. ;

SAD su 30. juna 2002, dan uoči osnivanja stalnog Međunarodnog krivičnog suda, glasale protiv nacrta rezolucije kojom se produžava mandat misije UN u BiH, kako svoje vojnike u mirovnim snagama ne bi izložili riziku suđenja pred sudom koji ne priznaju.

U Savetu bezbednosti UN nije prošla ni rezolucija kojom je u martu 1999. tražen hitan prekid bombardovanja SRJ, kada su nacrt teksta kojim se osuđuje primena sile bez odobrenja Saveta bezbednosti podržale ; samo Rusija, Kina i Namibija, dok je preostalih 12 članica Saveta bezbednosti glasalo "protiv".

Savet bezbednosti UN ima 15 članica, predstavnici deset zemalja biraju se na određeni period, a pet "stalnih stolica", uz pravo da vetom spreče usvajanje neke rezolucije, imaju SAD, Velika Britanija, Francuska, Rusija i Kina.

Pravo veta uvedeno je kako bi se sprečilo da se nadglasavanjem donose odluke koje bi mogle izazvati poremećaje na globalnom nivou. To pravo ne važi na proceduralna pitanja, što znači da niko ne može da spreči da se o predloženoj rezoluciji raspravlja.

Ukoliko proceni da joj se otvoreni sukob s ostatkom sveta ne isplati, a ne želi da odustane od svog stava, stalna članica Saveta bezbednosti UN može se odlučiti i da bude uzdržana od glasanja čime "čuva obraz", ali ne sprečava usvajanje rezolucije.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...