Izvor: B92, 29.Mar.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sedam zemalja primljeno u NATO
Ljubljana, Vašington -- Sedam istočnoevropksih zemalja primljeno je u NATO na svečanoj ceremoniji u Vašingtonu. Prijemom Estonije, Letonije, Litvanije, Bugarske, Rumunije, Slovačke i Slovenije, Severnoatlantski savez je porastao na 26 članica. Generalni sekretar NATO Jap de Hop Šefer izjavio je da su Alijansini borbeni avioni odmah krenuli na Baltik, kako bi patrolirali novim teritorijama saveza, duž granice sa Rusijom. "Dobrodošli u najveći i najuspešniji savez u istoriji", rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je američki državni sekretar Kolin Pauel u obraćanju premijerima novih članica, koji su formalno predali dokumente o ulasku u NATO.
Nove članice su pregovore o ulasku u NATO počele početkom ili sredinom devedesetih, u vreme kad su počele da pregovaraju i o članstvu u Evropskoj uniji. Sada će neke od njih u NATO ući bar tri godine pre ulaska u Uniju.
Jovan Teokarević, stručnjak za politiku Evropske unije, kaže da su vlade novih sedam članica NATO bile razočarane što se njihovo pristupanje Uniji nije odvijalo onoliko brzo koliko su želele: "Tek kada su te zemlje bile stavljene na marginu integracije u EU, ovo se pokazalo kao prečica, koja je sa druge strane mogla da legitimiše unutrašnje režime, odnosno odgovarajuće vlade koje su se u tom trenutku nalazile u postkomunističkim zemljama", kazao je Teokarević.
Teokarević smatra da su male šanse da Srbija i Crna Gora bude primljena u NATO pre prijema u Evropsku uniju, ali da bi veliki napredak predstavljalo članstvo u programu NATO - Partnerstvo za mir.
Generalni sekretar Atlantskog saveta za Jugoslaviju, Veljko Kadijević, kaže za B92 da je ulaskom ovih zemalja u Nato promenjeno okruženje Srbije i Crne Gore, koja će morati da se prilagodi novim okolnostima: "To je novi pravac i uputstvo politici da ubrza sve korake koje mora učiniti, da bi se priključila okruženju".
Prilagođavanje novim okolnostima podrazumeva reformu vojske, pre svega njenu profesionalizaciju. Vojska Srbije i Crne Gore trenutno ima oko 25,000 profesionalnih vojnika i 38,000 regruta na godišnjem nivou. Broj regruta i civilnih lica u vojsci će se u sledećih 6 godina postepeno smanjivati, kaže Kadijević: "Ako projektujemo vojsku na pedesetak hiljada, tu su naravno i civilna lica kojih ima nešto preko 20.000, mi ćemo pre svega smanjivati civilna lica i smanjivati ročni sastav. Znači da bismo došli do te cifre od pedesetak hiljada, koja je neka početna cifra sa kojom ćemo mi zaključiti reformu do 2010. godine", kazao je Kadijević.
Redovno služenje vojnog roka ukinuto je u Sloveniji i Rumuniji, a vojske Mađarske i Bugarske još uvek su u procesu transformacije.
