Izvor: Blic, 26.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sedam novih optužnica
Sedam novih optužnica
Veoma visok nivo stranih delegacija na sahrani premijera Zorana Đinđića, ono što joj je prethodilo i što je usledilo, potvrdili su ogroman ugled koji je predsednik Vlade Srbije uživao u najbližem susedstvu, u Evropi i u široj međunarodnoj javnosti. Bio je viđen kao prva ličnost reformi u našoj zemlji i otuda njegov odlazak ostavlja mnoga otvorena pitanja. Dosadašnje odluke koje su donete od uvođenja vanrednog stanja, do objavljivanja prvih rezultata >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << istrage, učvrstile su uverenje u međunarodnoj zajednici da Srbiji valja pružiti ruku pomoći i podrške - rekao je u intervjuu za 'Blic' Goran Svilanović, ministar spoljnih poslova SCG.
Ima li nagoveštaja da bi pritisci sa zapada mogli biti umanjeni?
- Ako mislite da bi bilo ko u međunarodnoj zajednici mogao u ovom času da kaže da se ne očekuje hitno hapšenje osoba koje su od strane Suda u Hagu optužene zbog ratnih zločina, a sumnja se da su na teritoriji naše zemlje, onda se bojim da nešto niste razumeli. Upravo ovaj zločin učvrstio je ceo svet u uverenju da bez hapšenja optuženih za ratne zločine, bez čišćenja onih struktura u državnom aparatu i izvan njega, koje ih podržavaju svojom kvazipatriotskom retorikom, nema mogućnosti da se održi integritet Srbije i nema mogućnosti da se s nama sarađuje. Ukoliko izostane odlučna akcija države na hapšenju optuženih, zemlja će biti izolovana, sa svim posledicama. Biće joj uskraćena evropska perspektiva, njenim građanima šengenske vize, privredi izvozne mogućnosti, prosto rečeno, Srbija će biti viđena kao pretnja bezbednosti Balkana, zbog srastanja kriminalnih i državnih struktura. Ali, sve to se neće dogoditi, jer su svi u vladi i u Srbiji i u Crnoj Gori i u zajednici, svesni odgovornosti koju imaju pred građanima, da im obezbede miran i stabilan razvoj.
Da li će Tužilaštvo i dalje zahtevati izručenja optuženih za ratne zločine, za koje vlasti tvrde da nisu u našoj zemlji?
- Posao Tužilaštva je da to zahteva, a posao Suda je da o svemu tome sudi. U suštini, Tužilaštvo je praktično dovršilo najveći deo svog posla i u odnosu na do sada optužene očekuje se podizanje još šest ili sedam optužnica protiv naših državljana, od ukupno oko 40 optužnica koje bi mogle biti podignute. Ostale će biti protiv državljana susednih država i pripadnika drugih naroda. Nemam nikakve dileme da bi s hapšenjem optuženih za zločine u Vukovaru i Srebrenici bili ispunjeni uslovi da započne prenos ovlašćenja za suđenje na naše pravosuđe. Sličan proces je u Bosni i Hrvatskoj već započeo. Naravno, našim sudovima bi trebalo pomoći organizaciono i tehnički, ali oni bi mogli da se izbore s tim sporovima ako bi imali punu podršku vlade, političke javnosti, medija.
GSS je najavio je inicijativu za izmenu člana 39 Zakona o saradnji sa Hagom?
- Ne znam da li će ova inicijativa biti usvojena u parlamentu zajednice ili ne. Sa uklanjanjem ovog člana bilo bi omogućeno vladi da bez prigovora nastoji da uhapsi sve optužene i time skine s leđa građana teret i posledice optužbe za nesaradnju sa Sudom u Hagu. A taj teret je veliki. Građani su stavljeni u poziciju taoca pred spregom organizovanog kriminala, dela državnih struktura i političkih stranaka koje se plaše uključenja zemlje u EU, jer bi viši nivo integracije zemlje, naročito ukidanje šengenskih viza, smrvilo nacionalističku retoriku na koju se oslanjaju i obesmislilo njihovu politiku. Dosadašnja istraga o ubistvu premijera potvrđuje ovo što govorim, potvrđuje da se iza velikih 'patriotskih' fraza krije nastojanje da se sačuvaju privilegije stečene u poslednjih 10-15 godina, koje su omogućavale pljačku građana, enormno bogaćenje i kriminalizaciju društva. Za saradnju sa Sudom će i dalje biti nadležan Nacionalni savet.
Koja je dalja strategija naše zemlja po pitanju tužbe BiH protiv SCG?
- Pisani deo postupka je pri kraju, predstoji organizovanje javne rasprave, u kojoj će biti reči o konkretnim pitanjima koja su u tužbi i odgovoru na tužbu pokrenuta. Ostaje otvorena mogućnost da mi podignemo protivtužbu, pošto je o svojoj nadležnosti sud presudio. Inače, mislim da je jedini način da se ovakav spor okonča vansudski sporazum. Za to je potrebna politička hrabrost i mudrost na obe strane.
Kako će se obaviti raspodela ambasada s obzirom da Crna Gora traži 12, kako oni navode, bitnih diplomatskih predstavništava?
- Sve u svoje vreme. Svaka od tih odluka Saveta ministara biće javnosti saopštena. Ne bih želeo da licitiram, jer to nije spoljna politika, to je zabava za dokone.
Da li će ubistvo premijera uticati na donošenje novog ustava? Kakva je vaša procena po pitanju održavanja republičkih izbora?
- Ubistvo predsednika Vlade Srbije i nosioca reformi u zemlji uticaće na sve u Srbiji, ono menja njenu istoriju. Ja se nadam da je menja tako što ubrzava obračun sa prošlošću i približava nas Evropi. Donošenje ustava Srbije je jedan od ključnih koraka na tom putu i nezamislivo je ostvarenje reformi u zemlji, bez novog ustava. Dakle, nadam se nastavku najozbiljnijih razgovora o postupku donošenja i o sadržini novog ustava. Očekujem i puno i aktivno učešće svih stranaka koje žele dobro svojoj zemlji, jer je donošenje ustava najvažniji politički posao u ovoj godini. O izborima ne bih želeo da nagađam. Biće vremena da i o njima razgovaramo. Ali, hajde da prvo ustav donesemo, ako možemo. Hag koči i ukidanje šengenskih viza
- Uslova za ukidanje šengenskih viza ima više, što političkih, što tehničkih. Važno je da unapredimo ekonomsku situaciju u zemlji, da opremimo naše granične službe i carinu savremenom opremom i sistemima kontrole granice, da usaglasimo vizni režim u novoj zajednici, kao i sopstveni vizni režim sa režimom naših suseda i članica EU, da naša lična dokumenta budu s najvećim stepenom zaštite, da potpišemo ugovore o hitnom povratku osoba koje sa teritorije naše zemlje dospeju na teritoriju drugih zemalja bez pravnog osnova (ugovore o readmisiji) sa svim susedima i sa praktično svim članicama EU, itd. Kako vidite, tu ima puno posla. Postoji i čisto politička dimenzija, koja omogućava da se državi progleda kroz prste ili da se i pored ispunjenja svih tehničkih uslova donese negativna odluka. E, ta politička dimenzija, vezana je za nivo saradnje sa Sudom u Hagu. Lakše u Hrvatsku
Prilikom posete Zagrebu pre nekoliko nedelja obavešten sam o odluci hrvatske vlade o daljoj liberalizaciji viznog režima, kako bi naši građani mogli da dobiju godišnju hrvatsku vizu za više ulazaka, i to na osnovu pasoša i popunjenih formulara, a bez drugih dodatnih formalnosti. To bi bio važan korak napred i olakšanje za naše ljude. Očekujemo primenu te odluke. Ljiljana Begenišić
