Izvor: Politika, 24.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sedam godina od pobede Koštunice i DOS-a
Danas se navršava sedam godina od pobede tadašnjeg lidera Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunice na izborima za predsednika SR Jugoslavije, kao i pobede te opozicione koalicije na lokalnim i izborima za oba veća Skupštine SR Jugoslavije.
Koštunica je 24. septembra 2000. godine u prvom krugu pobedio tadašnjeg predsednika Socijalističke partije Srbije i višegodišnjeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića koji je, smenjujući se na funkcijama, na vlasti bio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << punih 13 godina.
Izbore za Veće građana i Veće republika Savezne skupštine za 24. septembar 2000. godine raspisao je sam Milošević, koji je u to vreme bio predsednik SRJ, dok je predsedničke izbore raspisao predsednik Veća građana Savezne skupštine Milomir Minić.
Posle prvih izbornih rezultata, Milošević je odbio da prizna poraz u prvom krugu i zatražio održavanje drugog izbornog kruga 8. oktobra, što su Koštunica i DOS odbili.
Pošto je Savezna izborna komisija, kojom je predsedavao predsednik Saveznog suda Borivoje Vukičević, utvrdila da "nijedan kandidat u prvom glasanju nije dobio većinu" i saopštila da će se obaviti drugi krug glasanja, čelnici DOS-a su "pozvali narod Srbije na blokadu svih institucija".
DOS je tada zatražio od Miloševića da do četvrtka, 5. oktobra, u 15 časova, prizna izbornu volju građana, koje je pozvao da se toga dana okupe ispred Savezne skupštine u Beogradu.
Zahtevano je takođe i da generalni direktor, glavni urednik i uređivački kolegijum Radio televizije Srbije podnesu ostavke, a da RTS promeni uređivačku politiku i omogući objektivno informisanje o zbivanjima u Srbiji.
U glavni grad Srbije građani su od ranog jutra 5. oktobra 2000. godine pristizali organizovano iz više pravaca autobusima, automobilima, traktorima, poneki na bagerima, a neki i peške.
Oko 15 časova na mitingu ispred Skupštine SRJ u centru Beograda okupilo se nekoliko stotina hiljada građana, a veća grupa demonstranata je uspela da uđe u savezni parlament kroz prozore. Policija je na okupljene na platou ispred zgrade parlamenta bacila veliku količinu suzavca i uspela da ih, ne zadugo, rastera.
Oko 16 sati nekoliko desetina građana ušlo je u Saveznu skupštinu, dok su se policajci koji su do tada čuvali zgradu povukli. Tada je iz desnog krila zgrade Skupštine počeo da se vijori gust, crni dim, a gotovo sva stakla na zgradi su polupana.
Policija je bacila suzavac i u blizini zgrade RTS-a, dok je bager krenuo da se probije do ulaza u tu medijsku kuću. Zgrada RTS-a u Takovskoj ulici je potom zapaljena, a redovni program RTS-a je prestao da se emituje posle 17 sati. Na sva tri programa državne televizije emitovani su spotovi, reklame i snimljene emisije.
Demonstranti su demolirali i nekoliko policijskih vozila u Kosovskoj ulici iza jugoslovenskog parlamenta. Tokom sukoba policije i demonstranata čula se i pucnjava iz vatrenog naoružanja.
Komandir beogradske policije je oko 17 časova zatražio razgovor sa predstavnicima DOS-a, sat vremena kasnije policajci iz stanice u Ulici Majke Jevrosime su položili oružje i priključili se demonstrantima.
U Urgentni centar je primljeno više desetina građana sa lakšim i težim povredama.
Novoizabrani predsednik SRJ Vojislav Koštunica obratio se predveče građanima sa terase Skupštine Beograda, a potom i putem Radio televizije Srbije. U toku večeri održana je i konstitutivna sednica novog sastava Skupštine grada Beograda.
Dan posle protesta u Beogradu, Milošević se putem televizije obratio građanima Srbije i zvanično priznao poraz na predsedničkim izborima.
Koštunica je 7. oktobra položio predsedničku zakletvu pred poslanicima Savezne skupštine kao prvi demokratski predsednik Jugoslavije.
Prema zvaničnim rezultatima, Koštunica je na predsedničkim izborima 24. septembra 2000. godine osvojio 2.470.304 glasova, odnosno 50,24 odsto, a Milošević 1.826.799 glasova, odnosno 37,15 odsto.
Slobodan Milošević je uhapšen u noći 31. marta 2001. godine, a 28. juna iste godine izručen Haškom tribunalu koji ga tereti za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu i Metohiji.
Milošević je preminuo u zatvoru tog suda od, kako su saopštili haški lekari, srčanog udara.
Tanjug
[objavljeno: ]
