Izvor: B92, 10.Okt.2008, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savet traži doradu zakona
Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać (FoNet)
Beograd -- Savet za borbu protiv korupcije zatražio je da se Predlog zakona o agenciji za borbu protiv korupcije povuče iz skupštinske procedure i vrati na doradu.
U pismu upućenom Vladi, Ministarstvu pravde, Skupštini Srbije, predsednicima poslaničkih grupa i predsedniku Republike, ukazano je da predloženi zakon neće doprineti borbi protiv korupcije, već će naprotiv, poništiti postignute rezultate >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i otežati sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije.
Savet ističe da preporuke GRECO i Konvencija UN protiv korupcije obavezuju Srbiju da se dosledno i efikasno bori protiv korupcije, ali ne i da mora imati antikorupcijsko telo određenog tipa.
Podsećajući da je Radna grupa koja je pisala tekst Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, u kojoj su učestvovali i članovi Saveta, predvidela donošenje zakona o borbi protiv korupcije, u pismu se napominje da je Ministarstvo pravde bez konsultacija sa radnom grupom izmenilo tekst strategije i umesto donošenja zakona, predvidelo osnivanje novog tela.
"Smatramo da Srbija ima institucije za borbu protiv korupcije kojima treba omogućiti bolje uslove za efikasan rad i da će ukidanje postojećih institucija radi osnivanja novih tela oslabiti borbu protiv korupcije, odnosno udaljiće nas, umesto da nas približi ispunjenju međunarodnih obaveza", navodi se u pismu.
Pretežni deo Predloga zakona bavi se problemom sukoba interesa koji je već normiran Zakonom o rešavanju sukoba interesa, a postoji i odgovarajuće telo koje je izabrala Skupština - Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa, čiji mandat još traje.
Savet smatra da nije dobro rešenje da država koja ima tako ozbiljan problem korupcije ukida instituciju čiji je trogodišnji rad dao značajne rezultate i osniva novo telo koje će se baviti istom materijom.
Predlog zakona predviđa da agencija kontroliše finansiranje političkih stranaka, ali nije normirano na koji način će se obavljati poslovi kontrole finansiranja političkih stranaka, pa bi bilo bolje da Vlada predloži izmene Zakona o finansiranju stranaka i da omogući rad Državnoj revizorskoj instituciji.
Uvođenje krivičnog dela neprijavljivanja imovine nije valjan odgovor na kritike, koje su prethodnih godina često upućivane, da je mera nejavnog upozorenja neadekvatna sankcija za kršenje Zakona o sprečavanju sukoba interesa. Savet za borbu protiv korupcije smatra da neprijavljivanje imovine ne predstavlja društvenu opasnost da bi bila kvaifikovana kao krivično delo.
Imajući u vidu dugu istoriju zavisnosti pravosuđa od izvršne vlasti i da je prema ocenama stručnjaka, tužilaštvo novim Ustavom dovedeno u nepovoljniji položaj, realna je opasnost da nadležnost agencije da organizuje "koordinaciju rada državnih organa u borbi protiv korupcije" može da posluži kao dodatni mehanizam za pritiske izvršne vlasti na pravosuđe.
Državni organi su obavezni da vrše poslove iz svoje nadležnosti i bilo kakva "koordinacija" među njima predstavlja kršenje zakona i narušavanje osnovnih principa vladavine prava, ukazuje Savet.
Takođe se napominje da se iz Predloga zakona ne može zaključiti koje od pozitivnih procesnih propisa primenjuje Agencija za borbu protiv korupcije.
Suštinsko pitanje borbe protiv korupcije u Srbiji je zašto se ne primenjuju postojeći zakoni, zašto postojeće institucije nemaju uslove za rad i zašto prilikom izrade predloga nisu razmatrana iskustva domaćih institucija za borbu protiv korupcije, čime su ozbiljno narušeni principi definisani Konvencijom UN protiv korupcije, navodi se u pismu.
