Izvor: Politika, 02.Avg.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savet bezbednosti uvertira za Generalnu skupštinu
Predstavljanju stavova velikih sila na današnjem zasedanju prisustvovaće predstavnici 40 država
U Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija danas će biti održana sednica posvećena Kosovu i Metohiji na kojoj će, prvi put nakon saopštavanja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde, u jednom međunarodnom forumu svoje stavove sučeliti šef srpske diplomatije Vuk Jeremić i predstavnici velikih sila. Na sednici će biti razmotren izveštaj Unmika o stanju na Kosovu, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se očekuje da stalne članice Saveta bezbednosti iznesu svoje stavove o kosovskom problemu, rekao je za „Politiku” izvor blizak državnom vrhu. On je dodao da je čak 40 država najavilo da će prisustvovati sednici u svojstvu posmatrača. „To pokazuje koliko je interesovanje da se još jednom javno čuje stav velikih sila uoči septembarske sednice Generalne skupštine”, rekao je taj izvor.
Izveštaj o situaciji na KiM će podneti šef Unmika Lamberto Canijer. Kako je najavljeno u Prištini, sednici Saveta bezbednosti će prisustvovati i ministar spoljnih poslova privremene vlade Skender Hiseni.
„Razmatranje izveštaja generalnog sekretara UN o kosovskom problemu odvija se u veoma odgovornom periodu za budućnost regiona i za ceo sistem međunarodnih odnosa”, navodi se u saopštenju ministarstva spoljnih poslova Rusije koja ovog meseca predsedava tom organu UN, koje je prenela Beta. Iz ovog ministarstva podsećaju da Rusija nije promenila svoj principijelni stav prema kosovskom pitanju koji se i dalje zasniva na potvrđivanju teritorijalne celovitosti i suvereniteta Republike Srbije, neophodnosti strogog poštovanja Rezolucije 1244 SB UN, koja je ostala obavezna međunarodnopravna osnova za rešavanje kosovskog problema, na osiguranju bezbednosti u pokrajini i nepriznavanju nezavisnosti Kosova.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je juče da je predlog rezolucije Srbije o Kosovu „veoma izbalansiran”, a da se o njegovom tekstu i dalje mogu voditi konsultacije. „Mislim da bi bilo dobro da se nađe zajednički jezik sa velikim silama oko toga šta je njihov interes na ovom delu Balkana, a pitanje je da li su neke zemlje uopšte zainteresovane za te razgovore. Srbija treba da bude zainteresovana i mislim da mi svih ovih godina pokazujemo da smo konstruktivan partner”, rekao je Dačić, a prenela je Beta.
Politički analitičari skeptični su u pogledu šansi Srbije da ostvari svoj cilj, da pregovara o statusu KiM. Prema rečima Dušana Janjića, Vlada Srbije nema strategiju za Kosovo i od Beograda ne treba očekivati promenu politike. Srbija, kako kaže, može koliko god hoće da ne priznaje nezavisnost Kosova, ali mora da prizna realnost. On smatra da Beograd treba da sklopi sporazum o strateškoj saradnji sa EU što bi „omogućilo Srbima na Kosovu da opstanu na tom prostoru”. Janjić tvrdi da put kojim je Srbija krenula, gurajući svoju rezoluciju u Generalnu skupštinu UN, vodi u konfrontaciju sa zemljama EU, a da je samo iluzija da će nas spasiti nesvrstani svojim glasovima u GS. Ovde se, prema njegovim rečima, plasira teza da je EU podeljena u vezi sa Kosovom, a u stvari je ona mnogo jedinstvenija nego što se čini. Prilikom glasanja, sve zemlje EU će gledati da budu jedinstvene. Zasad bi, prema njegovom mišljenju, jedino Slovačka i Kipar mogle da budu uzdržane.
Nakon podnošenja srpske rezolucije o Kosovu Ujedinjenim nacijama došlo je do zahlađenja odnosa između Srbije i Evropske unije, što se moglo predvideti, kaže za „Politiku”, Nikola Jovanović, iz Centra za novu politiku. „Sada je, međutim, ključno pitanje kako Srbija može nešto konkretno da izvuče iz tog zahlađenja, a da trajno ne ugrozi svoju evropsku perspektivu”, dodaje on.
Jovanović misli da ni Beograd ni Priština neće odbiti posredovanje EU za taj dijalog i da je najbolje rešenje da države koje nisu priznale Kosovo posreduju u tom dijalogu. Grčka i Španija, pre svih. Grčka je, uprkos krizi, značajan regionalni faktor, neko ko ima značajan uticaj na sve u regionu, pa i na Kosovo. S druge strane, Španija je najveća država koja nije priznala nezavisnost Kosova, ali i zemlja predsedavajuća EU u prvoj polovini ove godine.
B. Čpajak – J. Cerovina
objavljeno: 03/08/2010
