Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Jun.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savet bezbednosti podeljen oko Kosova
NJUJORK - U Njujorku je posle dvočasovne rasprave završena sednica Saveta bezbednosti, posvećena planovima generalnog sekretara UN o preustrojstvu Misije UN na Kosovu.
Savet bezbednosti je, posle razmatranja izveštaja generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o njegovim planovima za preustrojstvo UNMIK-a, kako bi EU imala veću operativnu ulogu na Kosovu u oblasti vladavine prava, a pod "kišobranom" UN, ostao podeljen.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun, međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << rekao je da je predložena rekonfiguracija Misije UN na Kosovu najprihvatljivija formula u cilju mira i bezbednosti u regionu.
Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin izjavio je da za svaku izmenu međunarodnog prisustva na Kosovu potrebna odluka Saveta bezbednosti UN.
On je ponovio da je "unilateralnim proglašenjem nezavisnosti" i odlukom nekih zemalja da priznaju nezavisnost Kosova prekršena Povelja UN.
Čurkin je izneo principijelnu poziciju Moskve o Banovom predlogu za rekonfiguraciju UNMIK, da bi tek "posle dobijanja jasno izražene saglasnosti strana, uključujući Beograd, na predloge generalnog sekretara za transformaciju međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu, SB mogao operativno da donese odgovarajuće rešenje".
Za Rusiju neprihvatljivo prebacivanje odgovornosti na EULEKS
Čurkin je istakao da je za Rusiju neprihvatljiva bilo koja aktivnost prebacivanja odgovornosti sa misije UN na EULEKS, ocenjujući da bi svako zaobilaženje Saveta bezbednosti bilo "gaženje Povelje UN, kada god da budu preduzeti".
Rusija, kako je rekao, očekuje da će se generalni sekretar UN "rukovoditi odredbama Povelje UN, postojećim mandatom utvrđenim Rezolucijom 1244 i da se uzdrži od samostalnih aktivnosti o promeni formata UNMIK bez odobrenja Saveta bezbednosti".
Čurkin je, istovremeno, ocenio izjave specijalnog predstavnika EU na Kosovu Pitera Fejta kao grubo kršenje Rezolucije 1244 SB UN.
"Kod nas izaziva nedoumice ponašanje Pitera Fejta, koji je nedavno rekao da će se od 15. juna uprava na Kosovu ostvarivati na osnovu kosovskog ustava a da će uloga glavnog međunarodnog predstavnika u Pokrajini pripadati njemu".
"To je nespretan pokušaj da se sebi prisvoji funkcija glavnog međunarodnog predstavnika na Kosovu i grubo kršenje tačke šest Rezolucije 1244 po kojoj su ta punomoćja data sepcijalanom predstavniku generalnog sekretara (UN) na Kosovu", rekao je Čurkin.
Prema Čurkinovim rečima, Moskva polazi od toga da današnjom sednicom SB UN nije "podvučena konačna crta pod razmatranje pitanja UNMIK" i da je "ovo razmatranje samo polazna etapa za izradu mogućih odluka SB UN o datoj temi".
Ruski ambasador je pozvao Bana da "nastavi konsultacije sa stranama i članicama SB UN o budućim parametrima UNMIK-a".
Rezolucija 1244 osnova za rekonfiguraciju?
Ambasador SAD u UN Zalmaj Kalilzad ocenio je danas na sednici Saveta bezbednosti da je rezolucija 1244 osnova za UNMIK, ali da može biti i osnova za rekonfiguraciju kako bi se obezbedilo da misija ostane relevantna s obzirom na događaje na terenu.
"Razumem da mogu postojati rezerve prema ovom planu, ali pokazaće se da je to najbolje rešenje", ocenio je Kalilzad, podsećajući da je svojevremeno i ambasdor Kaj Ejde ocenio da uloga UN na Kosovu treba da se smanjuje i da bi novi faktori, kao EU, trebalo da preuzmu ulogu.
Saradnja generalnog sekretara Ban Ki Muna sa EU će omogućiti izgradnju stabilnog društva na Kosovu, ocenio je američki ambasdor.
"Nadamo se će vlada u Beogradu ohrabriti multietničke institucije na Kosovu. Taj dijalog mora biti transparentan i koordiniran sa glavnim međunarodnim stranama koje obezbeđuju stabilnost i sigurnost na Kosovu", rekao je Kalilzad.
SAD, istakao je on, razumeju brigu predsednika Borisa Tadića za kosovske Srbe i nadaju se da će ih to podstaći na dijalog, a ne na podrivanje rekonfiguracije.
Američki ambasdor je oštro optužio Beograd da promoviše etničku podelu na Kosovu što je, kako je ocenio, "u suprotnosti sa naporima UN i onoga što je postignuto".
"I Ahtisarijev plan predviđa specijalne veze Beograda i kosovskih Srba, ali Beograd to koristi da bi ohrabrio Srbe da ne priznaju kosovske institucije", tvrdi američki ambasador u UN.
Beograd je, smatra Kalilzad, u tom cilju organizovao paralelne izbore na Kosovu i vršio pritisak na Srbe da izađu iz multietničkih institucija, a sada zagovara staranje skupštine Srba na Kosovu.
"Takva politika etničke podele je u suprotnosit sa poveljom UN i preti da potkopa devetogodišnji rad na multietničkom Kosovu. Nadamo se da će Srbija kao velika zemlja podstaći Srbe da učestvuju u kosovskim institucijama", kazao je Kalilzad.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
