Izvor: B92, 29.Okt.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savet bezbednosti danas razmatra prijavu Haškog suda
Njujork, Beograd -- Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija danas će razmatrati prijavu Haškog tribunala da Jugoslavija ne sarađuje dovoljno s tim sudom. Predsednik tribunala Klod Žorda noćas je pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija predstavio redovni godišnji izveštaj o radu Tribunala i izjavio da odsustvo saradnje u hapšenju i predaji svih optuženih onemogućava sud da ispuni svoju izlaznu strategiju. Žorda je Savetu bezbednosti uputio formalno pismo u kom konstatuje da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Jugoslavija ne ispunjava svoje obaveze u skladu sa članom 29 statuta Tribunala i zatražio da savet preduzme mere kako bi se Jugoslavija primorala na saradnju. Tokom noćašnje debate pred generalnom skupštinom, i predstavnici Evropske Unije istakli su nezadovoljstvo zbog nedovoljne saradnje Jugoslavije s Haškim tribunalom. Oni su naglasili da je takav oblik saradnje nedopustiv.
Jugoslovenski ambasador u Ujedinjenim nacijama Dejan Šahović, koji je takođe bio jedan od govornika, istakao je da se u protekle dve godine saradnja Jugoslavije i Haškog tribunala stalno poboljšavala i intenzivirala. On je naveo da je naša zemlja do sada odgovorila na 34 zahteva tužilaštva da obezbedi potrebna dokumenta i da je 14 osoba izručeno Hagu. "Svesni smo da neke odredbe Zakona o saradnji s tribunalom treba da se poboljšaju i trenutno radimo na tome. Međutim, moja vlada bi želela da podvuče da te odredbe zakona nisu bile prepreka u saradnji", rekao je Šahović, prenosi Glas Amerike. Izveštače iz Njujorka je, ipak iznenadio prilično oštar stav Evropske unije, koji je Dejan Šahović prokomentarisao sledećim rečima: "Ja uopšte nisam iznenađen oštrim stavom EU po pitanju saradnje Jugoslavije sa Haškim tribunalom. To je nešto što je već dugo na dnevnom redu razgovora i u Ujedinjenim nacijama, a i neposrednih kontakata Jugoslavije sa EU. Oni su očigledno došli do zaključka da ta saradnja nije dovoljna i da je potrebno izvršiti dodatni pritisak, kako bi se jedan broj optuženih izručio tribunalu". Na pitanje da li se već danas može očekivati da Savet bezbednosti donese neke kaznene mere protiv Jugoslavije, Šahović je odgovorio da je to teško prognozirati. "Savet bezbednosti je organ koji potpuno samostalno i bez naročitih najava odlučuje o merama koje će preduzeti. Ipak, ne očekujem da će Savet bezbednosti u danima koji budu sledili ići dalje od osude generalnog stava koji je već dugo ovde prisutan. Politički stav Saveta bezbednosti je da saradnja SRJ sa Haškim tribunalom treba da se poboljša i da bude konzistentna", rekao je Šahović.
U prijavi koju je Haški tribunal podneo protiv Jugosoavije navode se dva primera ne saradnje sa Hagom. Prvi je propuštanje da se uhapsi i tribunalu izruči 11 osoba optuženih za ratne zločine, a drugi je da Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom osporava njegov primat nad nacionalnim sudovima. Profesor za međunarodno pravo Vojin Dimitrijević u izjavi za B92 naglašava da se nikako ne može sakriti činjenica da se u Jugoslaviji "nalaze ljudi koji su optuženi za ratne zločine". "Oni ne samo da kod nas stanuju i žive, nego ih još i veličaju kao heroje. Ne znam ko sve ima i kakve podatke, ali je prilično naivno verovati da se tako nešto može sakriti. Naravno, ništa nam ne vredi, kao slabijoj strani, da sada mi pitamo zašto SFOR ili KFOR nije uradio svoje. Još je veći problem zakon, koji je sada teško promeniti, jer mi sad menjamo državu, nemamo savezni parlament, a u zakonu smo otvoreno rekli da više nikoga nećemo predati, i dogod to stoji, to više nije stvar da kažemo jeste, ovaj je tu ili nije tu. U zakonu stoji član 39 da mi više nećemo da sarađujemo", ističe Dimitrijević.
