Izvor: Politika, 26.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savet bez sagovornika
Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać ovih dana pisala je vladi tražeći sastanak. Kako odgovora još nema, Baraćeva se pribojava da će i druga Koštuničina vlada nastaviti sa praksom da ignoriše ovo telo, koje je pre sedam godina osnovano kao njena desna ruka u borbi protiv korupcije. Međutim, od samog formiranja 2001. godine savet je takoreći na ratnoj nozi sa svojim poslodavcem.
"Očigledno da se stav Saveta i svih dosadašnjih vlada o korupciji razlikuju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << To samo po sebi ne bi bilo loše, jer može da doprinese rešenju problema. Međutim, problem je što se o tome ne razgovara", kaže Verica Barać.
Svi se, kako kaže, slažu da je mnogo korupcije u Srbiji. Međutim, nema pravog razgovora o tome kako bi se ona mogla suzbijati. "To na neki način vlada zaobilazi. Ne samo kada je Savet u pitanju nego to je problem i ostalih antikorupcijskih inicijativa. Sličan problem ima i poverenik za informacije", ističe Baraćeva.
Ona tvrdi da Koštuničina vlada uporno izbegava da prizna kakva je suština problema korupcije i kolike su njene razmere. "To se na ovaj ili onaj način pokušava zataškati."
Svaki izveštaj o nekoj aferi, šta su otkrili i šta bi trebalo uraditi, Savet je prvo dostavljao vladi, a zatim, kako je to i dogovoreno, na uvid i javnosti.
Predsednica Saveta tvrdi da se ipak odnos vlade prema njima menjao. Najkooperativniji su, kako kaže, bili u vladi Zorana Živkovića. Kasnije je bilo sve manje otvorenih razgovora o konkretnim problemima. "Za vreme Živkovićeve vlade bilo je makar rasprava. Mi se nismo složili sa tom vladom oko našeg izveštaja o izvozu šećera ili o nekim privatizacijama, ali smo makar o tome razgovarali. Klima za borbu protiv korupcije je bila bolja. Pre svega zato što mora prvo da se prizna da problem postoji", objašnjava Baraćeva.
Međutim, i sam Savet je vremenom donekle gubio na kredibilitetu jer su ga napuštali mnogi uticajni članovi. Iz prve postave Saveta otišao je predsednik Slobodan Beljanski, članovi Čedomir Čupić, Zagorka Golubović, Vojin Dimitrijević i pokojni Nikola Milošević.
I pored svega Baraćeva tvrdi da su izveštaji Saveta uticali kako na vladu tako i na javno mnjenje. "Posle našeg izveštaja u aferi 'šećer' ipak se nešto desilo, nije bilo negirano da ima šverca, priznato je da se nešto mora učiniti." Jedan od poslednjih izveštaja koji su podneli tiče se privatizacije u "Jugoremediji".
Miodrag Radojević, saradnik Instituta za političke studije, ne slaže se sa Vericom Barać. On tvrdi da se odnos Saveta sa vladom nije vremenom pogoršavao već da je loš od samog osnivanja.
"Ima se utisak da je u vreme vlade Zorana Đinđića i kasnije Zorana Živkovića Savet tolerisan kao neka vrsta ikebane. On je i formiran pod pritiskom međunarodnih organizacija i javnosti. Setimo se afere sa televizijom 'Pink' i članom Saveta Čedomirom Čupićem kada je kritikovao vlasnika 'Pinka' i kako je reagovao tadašnji premijer", podseća Radojević.
Posle pritisaka u javnosti, za vreme Živkovićeve vlade, nešto se, kako kaže, popravilo.
"Za vreme Koštuničine vlade postoji odnos tihog ignorisanja. Savet postoji kao ukras koji govori o našoj 'spremnosti' da se borimo protiv korupcije, ali se nešto mnogo ne pita. Međutim, u poslednjem periodu Srbija je počela da ubira i neke pozitivne poene u borbi protiv korupcije hapšenjem pripadnika 'stečajne', 'drumske' i drugih mafija. To je donekle podiglo rejting naše zemlje", smatra Radojević.
Za razliku od Saveta, položaj Odbora za sprečavanje sukoba interesa nešto je drugačiji jer nije vladino telo. Njegove članove biraju Skupština, Ustavni sud i Advokatska komora.
"Zakon o sprečavanju sukoba interesa predviđa da su svi organi i organizacije dužni da nam na naš zahtev dostave informacije koje tražimo, a to znači i vlada. Mi komuniciramo samo službeno. Ako neko od funkcionera iz vlade ne dostavi izveštaj mi pokrećemo postupak. Za sada nemamo neke veće primedbe na vladu", kaže Milovan Dedijer, predsednik Odbora.
Možda ipak više od reči o odnosu vlasti i prema ovom telu govori podatak da izveštaj koji je Odbor podneo o svom radu u toku 2006. godine još nije stigao na dnevni red parlamenta iako je predat u februaru. Takva je bila i sudbina izveštaja za 2005. godinu.
Radojević pak podseća da je i formiranje ombudsmana i poverenika za informacije od javnog značaja bitno u borbi protiv korupcije. Zato će od velike važnosti, kako kaže, biti odnos vlade prema ovim telima. Za sada, sudbina poverenika nije ništa bolja nego ona koju imaju Savet i Odbor, dok je ombudsman tek nedavno izabran, sa zakašnjenjem od dve i po godine.
Jelena Cerovina
[objavljeno: 26.08.2007.]
