Izvor: B92, 05.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sastanak ministara EU
Brisel -- Šefovi diplomatija zemalja Evropske unije razgovaraju o Srbiji, rešavanju statusa Kosova i BiH.
Evropski ministri bave se i očekivanjima Evropske unije da se u Srbiji formira nova proevropska vlada, što bi, uz opipljive korake ka punoj saradnji Beograda s Haškim sudom, omogućilo da Evropska komisija obnovi pregovore o pridruženju sa Srbijom. Nakon toga, u utorak u Brisel putuje srpski predsednik Boris Tadić.
Kosovo, politička situacija u Srbiji i budućnost >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odnosa Srbija-EU biće u središtu razgovora koje je će Tadić voditi, u okviru "Političkog dijaloga EU-Srbija", s ministarskom trojkom Unije, na čelu Frank-Valterom Štajnmajerom.
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana izjavio je da se sutra u Briselu u susretu s Borisom Tadićem "nada povoljnim vestima" o formiranju proevropske, demokratske vlade Srbije.
Solana je rekao da je juče telefonom razgovarao s njim i naglasio da od nove vlade očekuje dostizanje pune saradnje s Haškim sudom.
Solana je na završetku zasedanja šefova diplomatija EU novinarima rekao da će se sutra razgovarati i o predstojećem susretu najviših predstavnika Beograda i Prištine u Beču, u okviru napora da se nađe rešenje za status Kosova.
Visoki evropski predstavnik je podvukao da "smatra da sad nastaje veoma povoljna situacija za saradnju srpske vlade s Haškim sudom".
Stavovi Unije
Evropska unija smatra da u procesu rešavanja statusa Kosova i srpska i albanska strana moraju učiniti ustupke da bi se došlo do kompromisa i time omogućilo usvajanje nove rezolucije Saveta bezbednosti UN o statusu pokrajine.
Bez takve međunarodne pravne osnove i mandata Evropska unija ne bi mogla, kako se očekuje, da preuzme ključnu ulogu prevashodno u delovanju pravne države na Kosovu po rešenju za status.
U diplomatskim krugovima EU sve više preovladava uverenje da će se istinski pregovori o Kosovu, kakvih u Beču između Beograda i Prištine i nije bilo, preneti u Savet bezbednosti UN, gde će glavne svetske sile s pravom veta možda još duže nastojati da nađu formulu za nagodbu o novoj rezoluciji.
Razmatranje odnosa sa Srbijom na ministarskom zasedanju i u susretu trojke EU s Tadićem može dobiti novu dimenziju, budući da je šef belgijske diplomatije Karel de Guht stavio do znanja da se protivi obnovi pregovora o pridruženju sa Srbijom pre no što Beograd ispuni uslove pune saradnje s Haškim sudom.
Šefovi diplomatija Evropske unije su, međutim, na poslednjem zasedanju 12. februara saopštili da će pregovori biti obnovljeni "ukoliko Beograd pokaže jasnu rešenost i preduzme opipljive i delotvorne korake za punu saradnju" s Haškim sudom.
Takav stav Saveta ministara EU i Evropske komisije prošle srede potvrdio je i evropski komesar Oli Ren, koji je ponovio da će pregovori biti nastavljeni čim se nova vlada u Beogradu "jasno obaveže i preduzme opipljive korake za punu saradnju s Haškim sudom".
Izvori u Evropskoj komisiji su preneli da se šefovi diplomatija EU sutra mogu ponovo osvrnuti na odnose sa Srbijom i da će tada belgijski ministar De Guht imati priliku da iznese svoje mišljenje.
Ali, kako su podvukli funkcioneri u Evropskoj komisiji, na poslednjem zasedanju Saveta ministara EU "utvrđena je pisana i pravna osnova, koja je već usaglašena, za dalju saradnju sa Srbijom", a to znači, kako su dodali, da pregovori mogu početi, ali da potpisivanja sporazuma sa Srbijom ne može biti ako vlada u Beogradu ne dostigne punu saradnju s Haškim sudom.
"Zaključi Saveta ministara su veoma jasni", istakao je i Ren, naglasivši da "nova srpska vlada zaslužuje da joj se pruži nova šansa za novi početak koji mora voditi neodložnoj punoj saradnji s Haškim sudom".
Šefovi diplomatija EU danas će pozvati nove vlasti u BiH da što pre sprovedu reforme u cilju sklapanja sporazuma o pridruženju. Ministri će potvrditi evropsku perspektivu BiH i posebno tražiti da se sprovede policijska reforma u toj zemlji.
.jpg)
