Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Okt.2011, 04:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sastanak Igmanske inicijative
BEOGRAD -
Lideri država zapadnog Balkana okupili su se danas u Palati Srbija u Beogradu na sastanku Igmanske inicijative pod nazivom "Evropska perspektiva, saradnja i stabilnost regiona".
Na 22. sesiji Igmanske inicijative učestvuju predsednik Srbije Boris Tadić, predsednici Hrvatske i Crne Gore, Ivo Josipović i Filip Vujanović i predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić, kao i komesar Evropske unije za proširenje Štefan File.
Kopredsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Igmanske inicjative Aleksandar Popov rekao je, otvarajući skup, da se učešće zemalja članica na visokom nivou tumači kao podrška Inicijativi da se što pre normalizuju odnosi i sve potpisnice Dejtonskog sporazuma postanu članice EU.
Direktor beogradske kancelarije Fridrih Ebert Fondacije Mihael Erke je, pozdravljajući prisutne, ocenio da će na sastanku doći do veoma plodonosne diskusije.
Predstavnici četiri države potpisaće danas zajedničku izjavu "Partnerstvo za evropsku budućnost regiona".
Princip solidarnosti i uzajamne podrške
U Izjavi, čijem će potpisivanju prisustvovati evropski komesar za proširenje Štefan File, navodi se da je perspektiva članstva u EU pokretač i garant mira i stabilnosti u regionu i jugoistočnoj Evropi.
"Ostajemo čvrsto opredeljeni za rešavanje otvorenih pitanja dijalogom i pregovorima u duhu dobrosusedstva i na osnovama međunarodnog prava", piše u dokumentu.
Kako se navodi, četiri predsednika potvrđuju "punu odlučnost da svaka od zemalja u međusobnim odnosima deluje tako da drugima pomogne da ispune sve uslove za punopravno članstvo u EU".
U Izjavi se dodaje da princip solidarnosti i uzajamne podrške jeste temeljni princip na kojem četiri zemlje žele da grade zajedničku evropsku budućnost.
"Slažemo se da se započeti proces međusobnog pomirenja mora nastaviti. U tom pogledu presudnu ulogu ima bliska saradnja pravosuđa naših zemalja i to ne samo u progonu i kažnjavanju ratnih zločina, nego i svih oblika organizovanog kriminala", navodi se u Izjavi.
Predsednici četiri zemlje naveli su da su, svesni duboke ekonomske krize u Evropi i svetu, saglasni da međusobno privredno otvaranje kao i uklanjanje svih oblika ograničenja ekonomskoj saradnji čini svaku zemlju pojedinačno, kao i sve zemlje zajedno, otpornijim i sposobnijim za oporavak ekonomije.
"Spremni smo da i bilateralno i kroz postojeće multilateralne forume, uključujući Igmansku inicijativu, nastavimo da u duhu konstruktivnog dijaloga razgovaramo o budućnosti regiona i ostvarenju partnerstva za evropsku budućnost regiona", piše u Izjavi.
Predsednici su izrazili zadovoljstvo jer je Hrvatska uspešno okončala pristupne pregovore i očekivanje da Srbija do kraja godine dobije status kandidata i datum početka pregovora, Crna Gora datum početak pregovora, a BiH preda aplikaciju za kandidatski status do kraja godine.
Status i imovinska pitanja - otvorenа pitanja
Uoči skupa, kopredsednik Igmanske inicijative Aleksandar Popov je ocenio da je sastanak značajan, jer se dešava u momentu kada je već poznato mišljenje Evropske komisije o statusu kandidata za Srbiju i napretku ostalih država regiona.
Kako je rekao u izjavi za Tanjug, očigledan je napredak zemalja članica Igmanske inicijative, izuzimajući BiH, od prošlog do ovog susreta.
"Sve tri zemlje su dostigle stepen više u napretku ka EU, jer napredak znači i dizanje međusobnih odnosa na viši nivo", rekao je Popov i naveo da će Igmanska inicijativa u tom smislu predložiti na sastanku u Beogradu tri konkretne stvari.
"Pre svega brže rešavanje preostalih otvorenih pitanja koja nas blokiraju na putu ka EU, zatim da se više aktera uključi u proces suočavanja s prošlošću i procesuiranje ratnih zločina, da se ne bi dešavale ovakve stvari kao sada sa optužnicama iz Srbije u Hrvatskoj, i, konačno, naša sugestija je da se počne s primenom pozitivnih iskustava iz nordijskog modela saradnje", naveo je Popov.
Za početak on očekuje da se učvrsti interparlamentarna saradnja.
On je podsetio da je u februaru na sastanku delegacije Igmanske inicijative sa predstavnicima EK u Briselu zaključeno da se krene u jedan projekat, koji je odobrila EU, a tiče se preostalih otvorenih pitanja, kao što su status i imovinska pitanja nastala raspadom nekadašnje Jugoslavije.
"To je ekspertski projekat i mi ćemo prve rezultate rada tih eksperata predstaviti upravo na sesiji u Beogradu", najavio je Popov.
Inicijativa obuhvata više od 140 NVO
Igmanska inicijativa osnovana je u novembru 2000. godine i predstavlja pokret koji obuhvata više od 140 nevladinih organizacija iz Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske i Srbije i Crne Gore.
Jedna od ključnih figura Inicijative i predsednik njenog Saveta bio je Živorad Kovačević, dugogodišnji predsednik Evropskog pokreta u Srbiji.
Misija Igmanske inicijative je da promoviše i omogući lokalni i regionalni dijalog u oblasti politike, ekonomije i kulture, da promoviše izgradnju poverenja i zastupa demokratske vrednosti, da obavlja monitoring i pozitivni pritisak na vlade Dejtonskog trougla što bi omogućilo bržu normalizaciju odnosa.
"Posao" Igmanske inicijative je i da se suprotstavlja državnoj politici i da je dovodi u pitanje u slučajevima kad su ugrožena ljudska prava, ali i da stvori prostor u kojem ljudi mogu otvoreno da izražavaju svoje mišljenje, da se osećaju slobodno u međusobnom razgovoru i da deluju u ime svojih zajednica.
Konačno, Igmanska inicijativa treba da omogući da se realizuju ideje koje u Jugoistočnoj Evropi teže da transformišu region u zonu mira, saradnje i tolerancije sa otvorenim granicama.
Od osnivanja članovi Igmanske inicijative uspešno su lobirali za ukidanje viznih režima između zemalja Dejtonskog trougla, imali su uspeha i u okupljanju šefova država i u dogovaranju konkretnih koraka u pravcu normalizaciji odnosa.
Trenutno, Inicijativa radi na programu razvoja modela pomirenja koji je primenljiv u ovom regionu. U tom duhu osnovan je i Civilni Dijalog.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
