Izvor: Večernje novosti, 24.Nov.2017, 22:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Saša Radulović: Moji susreti sa Jankovićem

Lider pokreta Dosta je bilo Saša Radulović objavio je na sajtu pokreta autorski tekst kao reakciju na tvitove Saše Jankovića, predsednika Pokreta slobodnih građana, o njihovim razgovorima Lider pokreta Dosta je bilo Saša Radulović objavio je na sajtu pokreta autorski tekst kao reakciju na tvitove Saše Jankovića, predsednika Pokreta slobodnih građana, o njihovim razgovorima. Tekst objavljujemo u celini:Ovaj tekst je napisan povodom jučerašnjeg tvita Saše Jankovića >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << koji je ostavio kada se umešao u razgovor koji sam vodio sa dvojicom tviteraša. Težina izrečenih reči i uvreda su zahtevali detaljnije obrazloženje samog događaja, što sam i najavio u svom jučerašnjem odgovoru na uvredu na Tviteru.Dodatno, danas je Saša Janković dao kratku izjavu Dojče Veleu i priznao da su se sastanci održali, izrekavši neistinu i o tome da li je znao za ostavku i o sadržaju razgovora. Umesto da kaže o čemu smo razgovarali, i tako se odbrani, Janković navodi ono o čemu navodno nismo razgovarali i to decidno, “ni slučajno”.Ja ću da kažem o čemu jesmo razgovarali i neću se osvrtati na to o čemu nismo, osim da kažem da o fudbalu i vremenu sigurno nismo razgovarali, mada me obe teme interesuju.Sredinom januara 2014. godine se već uveliko u javnosti spekulisalo o tome da se spremam da podnesem ostavku na mesto ministra privrede. Pismenu ostavku sam i podneo Vladi Republike Srbije u petak, 24. januara. B92 je to veče najavio da ću biti jedini gost kod Olje Bećković u Utisku nedelje u kome ću objaviti ostavku i govoriti o razlozima. Nakon te najave, usledeli su veliki pritisci iz kabineta Aleksandra Vučića, tada PPV-a, o čemu je Olja Bećković javno govorila. Uspeli su da me zamene u Utisku nedelje sa važnijim gostom, PPV-om, i sa važnijom temom: novim izborima. To veče se ta ekskluzivna vest i prvi put pojavila.U subotu, 25. januara, Aleksandar Vučić je bez prethodne najave objavio da će biti raspisani vanredni parlamentarni izbori. U nedelju 26. januara, Aleksandar Vučić je sam i gostovao u Utisku nedelje u kome je bio rastavljen na sastavne delove i što je verovatno i kasnije dovelo do potpunog ukidanja ove emisije. Ivica Dačić mi je zatim u ponedeljak 27. januara, nezakonitom odlukom koja je u rangu državnog udara, kršeći zakon i Ustav, oduzeo ovlašćenja ministra privrede i preneo ih na Igora Mirovića. Ja sam formalno ostao ministar privrede sve do izbora nove vlade. Mediji o ovome nisu izveštavali.Nekih desetak dana ranije, telefonom me je zvao Saša Janković, koji je u to vreme bio Zaštitnik građana i rekao da bi dobro bilo da se vidimo. Sastanak se održao u mom kabinetu u Ministarstvu privrede. Rekao mi je da zna da razmišljam o podnošenju ostavke i da bi bilo dobro da o tome dobro razmislim.Ispričao mi je priču o tome kako je Demokratska stranka 2004. godine krenula u izgradnju paralelne službe bezbednosti, u stvari aparata za praćenje i prisluškivanje, i da je ta služba sada jača, modernija i bolje opremljena od državne i onda kazao: “Mi mislimo da ne bi trebalo da podnosiš ostavku na mesto ministra privrede, već da sačekaš”. Govorio je o tome da treba da se steknu bezbednosni i drugi uslovi i da je do tada bolje da ostanem unutra. Bio sam zatečen ovim, odgovorio sam neodređeno i tu se razgovor završio.Odmah posle ovog sastanka sam razgovarao sa svojim najužim timom u Ministarstvu privrede i svi smo bili iznenađeni. Znali smo za rad Mikija Rakića, znali smo i za metode službi koje kroje celu političku scenu u Srbiji od nastanka višestranačja, znali smo da vam na razgovore uvek šalju prijatelje sa prijateljskim savetima, ali niko od nas ovo nije očekivao. Sašu Jankovića inače znam od 2011. godine kada sam pokušavao da napravim tim koji bi podržao Vericu Barać na izborima za predsednika Srbije. Nakon tog dana, o ovom za nas bizarnom sastanku, nismo više razgovarali.Nekoliko dana nakon ostavke me je telefonom pozvao Saša Janković, bio je veoma ljut i pitao me je: “Zar se nismo dogovorili?” Odgovorio sam: “Naravno da nismo. Ja sam te saslušao šta si imao da kažeš. Odluka je samo moja”. Nikada više nismo pričali o ovome.O odbijanju saradnje Saše Jankovića sa DJB na predsedničim izborimaU jučerašnjem tvitu Saše Jankovića jedna stvar jeste tačna. Da je do sada barem tri puta odbio saradnju sa DJB, mada je to do sada uspešno krio od javnosti, čak i sam izbacivao tvitove u kojima je tvrdio upravo suprotno.U pripremi za predsedničke izbore, i sa Sašom Jankovićem i sa Vukom Jeremićem sam razgovarao više puta o tome da je Srbiji potrebna nova politička scena sačinjena od ljudi koji nisu zloupotreljavali javne resurse, nisu kršili zakone i pravila kada su bili na vlasti, nisu kontrolisali medije, vršili partijsko zapošljavanje, nameštali tendere i učestvovali u korupciji. Da su predsednički izbori odlična prilika da se ta nova politička scena i napravi.Predlagali smo trojni dogovor sa Sašom Jankovićem i Vukom Jeremićem i stvaranje nove levice, nove desnice i novog centara i koalicioni dogovor da zajedno izađemo i na predsedničke i na predstojeće beogradske i na parlamentarne izbore. Predlog smo nazvali “Godina prekretnice” i o njemu smo govorili od parlamentarnih izbora 2016. godine. Najava predsedničkih izbora je u prvi plan izbacila dva “nova” lidera sa kojim je Godina prekretnice bila moguća. Iako je DJB u tom trenutku bio daleko najjača opoziciona opcija i u Parlamentu i van njega i jedina sa organizacijom na terenu u tom trenutku, ponudili smo liste sastavljene od tri trećine.Centralna tačka ideje okupljanja je bila da ta koalicija za godinu dana postavi temelje promene sistema i da nakon te godine raspiše izbore na svim nivoima na koje bi tri opcije išle svaka za sebe. Znajući da građani ne veruju nikome i misle da su svi političari isti, tražili bismo od građana oročenu podršku od godinu dana ne za velike priče već za 20 konkretnih stvari koje ćemo uraditi za godinu dana i onda raspisati izbore.Za predsedničke izbore DJB je imao svog kandidata. To je bila Miroslava Milenović. Njenu kandidaturu nismo javno isticali jer smo aktivno radili na dogovoru. I Saši Jankoviću i Vuku Jeremiću u posebnim razgovorima sam rekao da ako se dogovorimo, SNS će pasti. Verovatno i na predsedničkim, ali sigurno na beogradskim i narednim parlamentarnim. Ako se ne dogovorimo, Vučić će pobediti u prvom krugu. Rekao sam im i da imam podršku Belog da ako bude jedan zajednički kandidat, on će ga podržati i neće istaći svoju kandidaturu.Zašto su vođeni odvojeni razgovori? Zato što Saša Janković nije hteo da sedne za isti sto sa Vukom Jeremićem. U to vreme Vuk Jeremić je bio ispred u istraživanjima javnog mnjenja, ali ne za mnogo. Govorio je da sa Vukom Jeremićem ne deli iste vrednosti, da je on ruski čovek, da je od Lavrova dobio 5 miliona evra za kampanju, da ima informacije službi o tome. U to vreme tražio je podršku DJB bez ikakvih obaveza sa njegove strane i i bilo kakvog zajedničkog plana. Govorio je loše o Demokratskoj stranci i da zna da ga Dragan Šutanovac neće podržati. U razgovoru koji sam imao sa Draganom Šutanovcem u skupštini nakon što je postao predsednik DS-a, rekao mi je: ”Zašto bi DS podržavao Jankovića? Kakve koristi ima DS od toga da se Janković pozicionira i odvede glasače?” Ovo se sve događalo novembra i decembra 2016. godine. Nešto se kasnije očigledno desilo kod obojice što je dovelo do promene ovih stavova.Ponovio sam mu da će, ako se ne dogovorimo oko jednog kandidata, Vučić sigurno pobediti u prvom krugu. Saša Janković je ponavljao da kandidat za predsednika simbol i da taj simbol ne može biti Vuk Jeremić. Kasnije je tvitovao da je “tvrd uslov” za dogovor bio taj da Vuk Jeremić bude kandidat za predsednika, što je neistina. Obojici sam rekao da treba da vidimo zajedno ko je najbolji kandidat za predsednika Srbije, ko za gradonačelnika, ko za premijera i da napravimo zajednički plan. Vuk Jeremić je bio spreman na razgovor na tu temu i pokušaj dogovora. Naravno, tada je jasno stavljao do znanja da on misli da ima najveće šanse i da on treba da bude zajednički kandidat za predsednika.Poslednji razgovor sa Sašom Jankovićem u vezi sa predsedničkim izborima sam imao u januaru u njegovoj kancelariji Zaštitnika građana kada mi je saopštio da će ga podržati DS. Rekao sam mu da mislim je to pogreška. Da se sistem ne može menjati sa ljudima koji su doveli do ovog stanja. Rekao sam mu da glasači očekuju saradnju sa DJB. Da nas svakodnevno zasipaju tim zahtevima. Tada mi je rekao da on ne može da sarađuje sa DJB dok god su u njemu Dušan Pavlović i Miroslava Milenović jer su oboje bahati. Objašnjavao mi je zašto i davao primere iz njihovih ličnih odnosa. Bio sam iskreno zaprepašćen. Onda je govorio o tome kako je DS važan brend, da lider i tim oko njega nije dobar, ali da tamo još ima dobrih ljudi koji ga vide na čelu DS-a i da bi nakon izbora on bio taj koji bi vodio i ostale izbore i bio centar okupljanja za sve. Tu se razgovor završio.Dosta ljudi me je pitalo zašto DJB sa svim ovim nije izašao u javnost za vreme predizborne kampanje. Moje kontra-pitanje je: sa kojim ciljem? Da Vučić pobedi u prvom krugu sa još većom razlikom? Umesto napada na Jankovića i Jeremića koje zaista i krivimo za katastrofalan rezultat opozicije u prvom krugu (za drugi krug je nedostajalo gotovo 400.000 glasova), DJB se odlučio da pokuša da pomogne. Naš cilj je bio da sprečimo pobedu Vučića u prvom krugu i izborimo se za drugi krug. Pomogli smo kandidaturu Belog i promovisali poruku: “ne moraš da glasaš za nas, samo izađi i glasaj za bilo koga protiv Vučića”. Znali smo da četvrtina glasača DJB neće ni izaći na izbore ako ne budemo imali svog kandidata i hteli smo i njih da izvedemo na birališta. Za ovakvu kampanju, kampanju u kojoj nije cilj pobeda već žrtva, Miroslava Milenović bi se potrošila i bila bi i sama žrtva.Ispostavilo se da je cilj bio nerealan i da je žrtva bila uzaludna. Nismo vodili računa o sebi. Za DJB je bilo mnogo bolje da kaže da dogovor nije uspeo, da kandidati trče ne za pobedu, već da pozicioniranje, da kako stvari stoje Vučić pobeđuje u prvom krugu, da se povuče iz predsedničkih izbora i pozove sve svoje simpatizere da glasaju za koga god misle da je najbolji. Naučili smo vredne političke lekcije i takve emocionalne greške nam sve više neće ponoviti.O odbijanju saradnje Saše Jankovića sa DJB na beogradskim izborimaU vezi sa beogradskim izborima sa Sašom Jankovićem sam se video dva puta krajem maja i u junu. Ponovio sam mu da je i dalje koncept Godine prekretnice sa ljudima koji nisu zloupotrebljavali javne resurse najbolji pristup i da glasači žele saradnju DJB i PSG. On je govorio da on bez DS-a i Tadića neće. Da je sa Živkovićem raskrstio. Da je najbolje da se naprave dve kolone: u prvoj će biti on sa DS-om, Tadićem i nekim manjim strankama, i druga u kojoj bi bili ostali.Rekao je i da bi mogao da dođe na čelo DS-a kad god hoće, da su ga praktično mnogi molili da to uradi i na sednici Glavnog odbora DS-a na kojoj im se zahvalio na podršci i da je Šutanovac bio vidno uplašen da li će mu već tada preuzeti stranku. Razlog zašto nije je taj što je DS u blokadi, dužan je veliki novac Đilasu, 800 hiljada evra, i da ne bi mogao da vodi DS sa takvim dugom.Veliki broj članova, simpatizera i glasača i DJB i PSG žele tu saranju. Saradnju želi i predsedništvo DJB. Zbog toga smo i uputili predlog strateške saradnje. I tada smo odbijeni. Za DJB nije moguća saradnja sa ljudima koji su, kada su bili na vlasti, zloupotrebljavali javne resurse, kontrolisali medije, partijski kadrovali i zapošljavali, nameštali tendere, učestvovali u korupciji i uzimanju partijskog reketa. To znači da saradnja sa Đilasom, Tadićem i Šutanovcem nije moguća. Isto važi i za Dušana Petrovića, Velju Ilića i mnoge druge.Pored toga što ne verujemo da su se zaista promenili, DJB misli i da sa njima pobeda protiv SNS-a nije moguća. Apstinenti i razočarani glasači SNS-a neće glasati za ljude koje su oterali 2014. godine. Sa istrošenim ljudima pobeda nije moguća.DJB nije Saša Radulović. DJB je mnogo, mnogo jači i širi od jednog čoveka iako se vodi cela kampanja da ubedi ljude u suprotno. Da to nije tako, DJB bi se raspao nakon predsednički izbora. Umesto toga, organizacija je jača nego bilo kada od našeg početka 2014. godine. Osnov politike DJB je borba za demontažu partijskog parazitskog sistema koji ubija Srbiju, njegove ludačke košulje koje su nam skrojile razne službe. Kada bismo odustali od ove borbe, odustali bismo od sebe. To se nikada neće desiti.

Nastavak na Večernje novosti...