Izvor: B92, 08.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saradnja sa Hagom i Kosovo
Beograd, Vašington -- Da li nesaradnja sa Haškim tribunalom utiče na poziciju Srbije u predstojećim razgovorima o statusu Kosova?
Osim što je je ključan uslov za priključenje Srbije Evropskoj uniji, nesaradnja sa Tribunalom u Hagu mogla bi bitno da umanji autoritet Beograda u budućim pregovorima o statusu Kosova, upozoravaju pojedine diplomate.
Gok nezvanične informacije iz američke administracije idu tako daleko da se govori o tome kako bi zbog Haga pitanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Kosova moglo da se rešava i bez Beograda, zvaničnici Evropske unije navode da je dijalog Beograda i Prištine jedina mogućnost. Inače, ove nezvanične informacije je u ponedeljak demantovao visoki američki zvaničnik u sedištu NATO-a.
Nesaradnja sa Haškim tribunalom negativno bi se odrazila ne samo na rešavanje pitanja Kosova, već i na sva druga aktuelna pitanja za Srbiju i Crnu Goru, kaže zamenik ministra inostranih poslova Italije Roberto Antonione: "Isključiti Srbiju i Crnu Goru iz ovakvih pregovora ne bi bilo uputno, ali ako se nastavi sa nesaradnjom, to bi zaista umanjilo autoritet Srbije i Crne Gore i njenih stavova i predloga za rešenje Kosovskog pitanja".
Ambasador Nemačke u Beogradu Andreas Cobel kaže bi 2005. trebalo da bude presudna za budućnost Srbije, kada su u pitanju evropske integracije, ali da to ne treba povezivati sa pregovaračkom pozicijom Beograda o statusu Kosova: "Mogu da vas uverim da unutar Kontat grupe postoji jedinstven stav da je potpuna saradnja sa Haškim Trbunalom preduslov za pridruživanje EU, ali koliko ja znam ne razmišlja se o tome da se uslov o saradnji prenese i na poziciju Beograda u budućim pregovorima o statusu Kosova".
Komentarišuči informacije da je direktor minstarstva inostranih poslova Nemačke, Miheal Šefer, u nedavnom razgovoru sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem predložio rešenje prema kojem bi Kosovo bilo nezavisno, ali manje suvereno, i to u smislu da bi o svemu samostalno odlučivalo, ali da ne bi imalo svoju vojsku, diplomatiju i ne bi imalo upravo na udruživanje, osim sa EU, Cobel kaže da je to bio privatan razvor dva državnika sa kojim nije upoznat: "U okviru Kontakt grupe postoji jedinstven stav da pitanje Kosova, treba rešavati u okviru diljaloga Beograda i Prištine. Međutim, razume se da svi predstavnici Kontakat grupe u pojedinačnim razgovorima traže mogućnost za kompromis".
Colbel nije želeo da komentariše nezvanične informacije koje stižu iz američke adiministracije da bi zbog nesaradnje sa Trbunalom pitanje Kosva moglo da se rešava bez učešča Beograda.
Polt: Hag i Kosovo nisu vezani
Ambasador SAD u Srbiji i Crnoj Gori Majkl Polt izjavio je da saradnja SCG sa Haškim tribunalom i razgovori o Kosovu nisu u uzajamnoj vezi. "Na Kosovu moramo da izgradimo demokratske standarde i uspostavimo jednake uslove za sve ljude, bez obzira kojoj nacionalnoj zajednici oni pripadali", rekao je Polt na konferenicji za novinare u Nišu.
Polt je naveo da će razgovori o konačnom statusu Kosova biti mogući tek po uspostavljanju standarda u toj pokrajini.
"Kosovo nije Bušov prioritet"
Administracija predsednika SAD Džordža Buša neće mnogo ulagati u rešavanje problema na Kosovu.
Saradnik Niksonovog centra Nikolas Gvozdev izjavio je da će glavni ciljevi politike SAD biti situacija u Iraku i Avganistanu. "SAD tvrde da se protive bilo kakvoj promeni granica na Balkanu. Mislim da je taj stav maglovita formulacija problema jer nije reč o promeni granica Kosova, već njegov status i poštovanje Rezolucije 1244, koja podrazumeva njenu autonomiju, a ne promenu granica", kaže Gvozdev za "Glas Amerike".
Gvozdev kaže da Vašington ne želi da pošalje signal da podržava promene u političkim strukturama Balkana, što je razumljivo ako se uzme u obzir situaciju u Iraku. "Ako ohrabrujete celovitost Iraka i podstičete Kurde da ne zahtevaju nezavisnost, već autonomiju u okviru Iraka, kako onda da dozvolite i objasnite cepanje Srbije i Crne Gore upravo na osnovu etničkog i regionalnog separatizma kosovskih Albanaca", kaže Gvozdev.
"Na Kosovu i u drugim delovima Balkana vlada takozvana politika iščekivanja, što znači da ako SAD ne podrže rešavanje konačnog statusa danas, možda bi o tom pitanju moglo da bude razgovarano kroz tri ili pet godina kada će se sve strane zamoriti tom problematikom", rekao je Gvozdev.
