Izvor: Politika, 19.Jun.2010, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Saobraćaj je ulaznica Srbije u Evropu

Nacionalni savet za infrastrukturu u petak usvojih projekat Generalnog transport master plana koji predviđa ulaganje 22 milijarde evra u narednih 17 godina. – EU finansira strateške saobraćajne pravce iz svojih fondova. - Novi zakon vraća državu u rečne luke

U izgradnju novih strateških puteva, pruga, modernizaciju aerodroma i luka Srbija će potrošiti u narednih sedamnaest godina 22 milijarde evra. Generalni transport master plan, koji je u petak uveče dobio „zeleno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svetlo” Nacionalnog saveta za infrastrukturu, predstavlja bazu ambicioznih investicija iza kojih će u najvećoj meri stajati Evropska unija sa svojim fondovima. Idućeg četvrtka u Palati „Srbija” ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić i šef kancelarije Evropske komisije u Beogradu Vensan Dežer predstaviće „srpsku transportnu strategiju” ambasadorima država članica Evropske unije i drugim domaćim i stranim gostima.

„Prvi put Srbija zna šta hoće u saobraćaju i dokazuje da je posle osam godina kašnjenja ponovo nezaobilazni faktor evropske transportne strategije”, kažu u razgovoru za „Politiku” ministar Milutin Mrkonjić.

– Generalni transportni master plan Srbije je jedan od pretpristupnih koraka Srbije na putu prema Evropskoj uniji, garancija da smo se kao zemlja uozbiljili i zato ga finansira Unija. Plan su radila italijanska preduzeća na čelu sa „Italferom” i sve naše kuće koje se bave studijom i istraživanjem.

Master plan daje osnovne smernice razvoja saobraćaja u narednih 15-17 godina. On se temelji na Prostornom planu Srbije koji se takođe ovih dana usvaja i precizira šta to Evropa traži od Srbije u saobraćajnoj infrastrukturi i šta mi to treba da uradimo u ovoj oblasti kako bismo postali član Evropske unije.

Cilj master plana je da doprinese proširenim, poboljšanim i bezbednijim transportnim mrežama koje će privući investicije u siromašnije regione, poboljšati kvalitet života građana i unaprediti privredne odnose sa zemljama u okruženju. On je osnova i za sve buduće projekte koji će se finansirati iz pretpristupnih i pristupnih evropskih fondova, ali i drugih izvora finansiranja.

Još 1991. godine usvojen je a 1995. godine potvrđen standard kolike mogu da budu brzine na Koridoru 10, a 2007. taj standard napravljen je za sve vrste transporta.

Osnovne odrednice tog plana su drumski, železnički, vazdušni i vodni saobraćaj. U putnom saobraćaju glavni pravci su Koridor 10 i Koridor 11, odnosno pravac Temišvar–Vršac–Beograd–Boljare–Bar.

To su glavni prioriteti i to je ono što smo usaglasili sa Evropom i što ona finansira i planove i izgradnju s tri milijarde evra. Za taj deo posla zadužen sam ja i Ministarstvo za infrastrukturu.

Svi ostali putni pravci su domaći problem u smislu finansiranja, ali su oni sadržani u Generalnom master planu. Poslove na tim „poprečnim“ autoputevima, prema novoj podeli posla unutar vlade radiće Ministarstvo za nacionalni investicioni plan i finansiraće se iz novca dobijenog od prodaje „Telekoma”.

Da li je Master plan bio preduslov za finansiranje?

Master plan je preduslov za finansiranje izgradnje infrastrukture iz pretpristupnih fondova EU.

Mi u ovoj oblasti više ništa ne možemo da radimo bez Evropske unije. I zato je gospodin Vensan Dežer zajedno sa mnom bukvalno zadužen za realizaciju ovog plana. A idućeg četvrtka nas dvojica smo domaćini skupa na kome će biti predstavljen Master plan. 

Koliko je novca potrebno za ostvarenje Master plana?

Postoje dve verzije ukupnih ulaganja u transportnu infrastrukturu, minimalna i razvojna. Nacionalni savet za infrastrukturu opredelio se za razvojni scenario koji podrazumeva ulaganje 22,2 milijarde evra do 2027. godine. Od te sume 14,3 milijarde biće ulaganje u nove objekte a 7,8 milijardi u održavanje postojeće infrastrukture. Evropska unija traži od nas, na primer, da u održavanje puteva godišnje izdvajamo 500 miliona evra, a mi sada ulažemo 300 miliona. Naravno, najviše novca i u izgradnju i u održavanje potrošiće se za puteve.

Samo da kažem da je minimalni scenario predviđao ulaganje 7,5 milijardi u transportnu infrastrukturu.

Razvoj i ulaganje od skoro pola milijarde evra u vodni transport najvećim delom usmeren je na čišćenje Dunava i tako usaglašen sa projektom Dunavske regije koji je okviru evropske strategije ostvaruje kabinet potpredsednika vlade Božidara Đelića.

Što se tiče aviosaobraćaja, Srbija nema ambiciju da gradi nove aerodrome, ali ima nameru da sve vojne aerodrome pretvori u privredne i privatizuje. Evo, kanadska kompanija „Lavalin”, koja će graditi topionicu bakra u Boru, odmah se interesovala za mali aerodrom. I grad Užice je bio zainteresovan za „Ponikve”, ali i neki tamošnji preduzetnici su hteli da privatizuju taj aerodrom.

Novac, a radi se o oko osam milijardi evra, za sve strateške saobraćajne pravce ili je već obezbeđen ili će ga Evropska unija obezbediti iz pretpristupnih i pristupnih fondova.

Zar za sve to nije potreban i novi zakonski okvir?

Iz Master plan ide odmah i zakonska regulativa, novi zakoni o vazdušnom saobraćaju, o plovnim putevima, železničkom saobraćaju. Ti zakoni će vrlo brzo biti doneti i oni će omogućiti, na primer, privatizaciju malih aerodroma.

Master plan predviđa u delu vodnog saobraćaja važnu ulogu rečnih luka. Sve one, osim novosadske, privatizovane su. Mogu li se pomiriti državni i privatni interesi?

Sve to će rešiti novi zakon o lukama koji izričito kaže da je država vlasnik supstance.

Šta je „supstanca”?

I to smo raspravljali na sastanku Nacionalnog saveta za infrastrukturu. Supstanca su priobalje i reka, to je državno. Sve ostalo može da bude privatno.

Ali, deset luka je privatizovano sa „supstancom”?

Jeste, i to će sada da reši zakon. 

Da li se paralelno pripremaju i projekti, da se ne bi dogodilo kao s Koridorom 10 da Srbija ima novac za gradnju, ali nema projekte?

To smo iskustvo već naučili i već sada radimo projekte. Sve pripreme biće završene unapred i na vreme i tek onda će se ulaziti u izgradnju. Iskustvo na Koridoru 10 nas je naučilo kako treba da se radi, ali tu smo žurili možda više nego što je trebalo samo da nas ne bi pretekao Koridor 4 koji bi obišao Srbiju jer ga grade Rumuni i Bugari.

Više tako nećemo raditi i zato nam je bio potreban Master plan.

Naš cilj je da u narednoj deceniji svake godine država ulaže dve do dve i po milijarde u investicije. Mi smo već sada od te sume polovinu obezbedili za ulaganje u infrastrukturu, a drugu će obezbediti ili domaća privreda ili strani investitori kao grinfild investicije.

I ovo je prvi projekat koji ulazi u desetogodišnji plan razvoja Srbije predsednika Borisa Tadića.

Nisu li novi krediti problem za državu koja je već zadužena?

Nije problem ako se pametno investira. I prvi put na sednici Nacionalnog saveta za infrastrukturu razjašnjeno je da je ulaganje u puteve i pruge rentabilno investiranje jer za deset godina vraćaju uložena sredstva. Na primer, autoput u koji je uloženo milijardu i po evra svake godine vraća 150 miliona evra. Isto je i s prugom, investiramo 4,2 milijarde a svake godine se vraća 200 miliona evra.

To je suština i ti projekti ne mogu se posmatrati kao deo priče o zaduženosti zemlje.

Mogu li ovi planovi da ostanu da „vise u vazduhu” i da budu samo lepe političke želje?

Ne, nema govora, to nam neće dozvoliti Evropska unija.

Šta je mehanizam da se to spreči?

Moramo da poštujemo evropska pravila ako želimo da uđemo u Uniju.

Ovih dana vladi je upućen zajednički predlog preduzetnika, ekonomista i direktora da izlazak iz ekonomske krize država počne investicijama u infrastrukturu tako što će novac pribaviti u državama koje imaju novac i kroz privatno-javni partnerstvo?

O tome smo razgovarali na Nacionalnom savetu za infrastrukturu. Ima visokih državnih funkcionera koji su drastično protiv toga da Srbija uzima kredite od pojedinih država. Ja sam do tog sastanka bio za takvu vrstu kredita, ali posle sastanka Nacionalnog saveta mislim da su u pravu oni koji se tome protive. Svi ti državni krediti su em skupi, em su uslovljeni angažovanjem preduzeća i radnika iz tih zemalja koje daju kredite. Istina, Srbiji ostaje izgrađen put, pruga ili most ali naši radnici ostaju nezaposleni u tom slučaju. Ti krediti su skuplji od kredita koje Srbija dobija od međunarodnih finansijskih institucija.

Ima tu dosta dilema i još nisam načisto šta je najbolje. Kad je, na primer, u pitanju Koridor 10 na severu, država je dala četiri od deset potrebnih milijardi dinara. A šest milijardi su dobili izvođači radova od komercijalnih banaka. Dakle, uopšte se ne postavlja pitanje para za naše infrastrukturne projekte, banke imaju kapital i spremne su da ga ulože u ovakve projekte. Danas banke nude građevinskim preduzećima pola milijarde evra za ovaj posao, samo traže garanciju države. Onda je, možda, bolje da ovako radimo sa investiranjem u infrastrukturu iz domaćih izvora.

Da, video sam predlog privrednika i dobro je da oni podržavaju ulaganje u infrastrukturu. A država mora da poštuje mišljenje naših preduzetnika, ekonomista i direktora.

Slažete li se da ovaj master plan ne bi trebalo da bude politička legitimacija trenutno vladajuće koaliciji za naredne izbore nego legitimacija države Srbije pred Evropskom unijom?

Apsolutno.

----------------------------------------------------------

Intermodalni terminal

Razvojni scenario intermodalnog transporta predviđa izgradnju tri logistička centra (terminala) različitih veličina i karakteristika u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Intermodalni terminal u Beogradu mogao bi da bude izgrađen u Makiškom polju između stanice „Beograd–Ranžirna” i puta Beograd–Obrenovac.

Miša Brkić

objavljeno: 20/06/2010

Nastavak na Politika...

Radio Televizija Vojvodine: Mrkonjić: Ulaganje u saobraćaj 22,2 milijarde evra