Izvor: Blic, 10.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sandžak ne želi odvajanje
Sandžak ne želi odvajanje
Postoji načelni dogovor unutar DOS da budem ministar za ljudska i manjinska prava u Savetu ministara, ali očekujem da ove nedelje otpočnu razgovori vladajućih koalicija u Srbiji i Crnoj Gori oko raspodele funkcija nove državne zajednice. U narednih sedam dana trebalo bi da se znaju imena ljudi koji će zastupati Srbiju i Crnu Goru, izjavio je u razgovoru za 'Blic' Rasim Ljajić, savezni ministar nacionalnih i etničkih zajednica i lider Sandžačke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << demokratske partije.
Posebna povelja o ljudskim pravima još uvek nije usvojena?
- Zadovoljan sam osnovnim tekstom posebne povelje o ljudskim pravima. Najvažnija stvar jeste da smo tom poveljom zadržali dostignuti stepen prava manjina, da ona korespondira sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti i da pruža odličan osnov za dalja unapređenja ljudskih i manjinskih prava na nivou država članica. Najveći deo onog što je sadržano u saveznom Zakonu o zaštiti prava i sloboda manjina je inkorporirano u tekst Povelje, uključujući i poštovanje individualnih i kolektivnih prava pripadnika manjina i pravo na formiranje nacionalnih saveta. Na taj način tekst Povelje može biti prihvatljiv i za manjine u Crnoj Gori i za većinu političkih stranaka u Srbiji. Doći ćemo do sadržaja koji će ovu zemlju legitimisati kao ozbiljnog demokratskog partnera pred međunarodnom zajednicom.
Kakvu sudbinu predviđate novoj državi?
- Realno i bez emocija, šanse su 50 prema 50 da ova država opstane ili da se formiraju dve samostalne države. To će zavisiti od nekoliko faktora, pre svega od uspešnosti ekonomskih reformi, od načina funkcionisanja državne zajednice, kao i od toga koliko ta država bude korak bliže ili dalje evropskim i evroatlantskim integracijama. U svakom slučaju, i Srbija i Crna Gora bi trebalo da budu spremne na obe solucije.
Očekujete li donošenje novog ustava Srbije u narednih šest meseci, kako je to predviđeno Ustavnom poveljom?
- Ne očekujem, imajući u vidu koliko je dugo rađeno na tekstu Ustavne povelje i koliko dugo radimo i najobičnije zakone. Ustav je najviši pravni akt jedne zemlje koji bi trebalo da napravi potpuni diskontinuitet u odnosu na prethodni period. Znajući da imamo najbrojniju koaliciju u Evropi, političku i etničku heterogenost, za donošenje novog ustava naprosto je malo šest meseci. Ne kažem da je nemoguće, ali govorim sa stanovišta surovih realnosti i okolnosti. Taj ustav treba da razreši nekoliko dilema koje postoje između vodećih političkih stranaka u zemlji, da li će to biti građanska ili nacionalna država, da li će Srbija biti definisana kao regionalna država, da li će osnova decentralizacije biti regioni ili lokalna samouprava. To su dileme koje se ne mogu rešiti presecanjem preko kolena, jer od toga može da zavisi i stabilnost nove države. Zato bi bilo idealno ako bi do kraja 2003. godine uspeli da donesemo novi ustav Srbije.
Koji će biti osnovni zahtevi manjina u novom ustavu?
- Poštovanje individualnih i kolektivnih prava, pravo na formiranje nacionalnih saveta, da se ne može ići ispod dostignutog stepena prava i sloboda manjina ostvarenih u prethodne dve godine. Međutim, osnovni zahtev manjina biće proces neophodne decentralizacije vlasti.
Kakav bi status trebalo da dobije Sandžak u novom ustavu?
- U sklopu procesa decentralizacije SDP se zalaže da se Srbija definiše kao regionalna država. Za razliku od predloga da Srbija bude podeljena na šest regiona, SDP smatra da bi u Srbiji trebalo da bude više regiona koji ne moraju imati istu teritoriju, isti broj stanovnika i iste nadležnosti. Zalažemo se za asimetrični tip regionalizacije, za španski ili italijanski model. Jer nije ni logično da region u centralnoj Srbiji ima iste nadležnosti kao Vojvodina, gde postoje određene političke, ekonomske, demografske, kulturne specifičnosti. SDP se zalaže da Sandžak bude region u decentralizovanoj i regionalizovanoj Srbiji, sa Novim Pazarom kao centrom tog regiona. Time bi bile uvažene istorijske, kulturne, privredne, saobraćajne specifičnosti tog područja. Takav akt bi ubrzao proces integracije Bošnjaka u državni, politički i društveni sistem ove zemlje. Poslednji lokalni izbori u Novom Pazaru pokazali su da Sandžak prestaje biti opasnost za ovu državu, kako su ga neki tretirali. Sandžak više nije neuralgično žarište. Želimo da ostvarimo onaj stepen prava koji nama objektivno pripada, da Bošnjaci aktivno učestvuju u procesima decentralizacije vlasti, da se izbalansira etnički sastav u mnogim državnim strukturama na nivou opština, kao što su policija, pravosuđe i druge institucije. To će označiti put ka dugoročnoj stabilnosti u tom regionu. Dakle, nemamo zahteve koji vode separaciji, odvajanju od ove države ili dobijanju nadležnosti koje bi imale karakter ili atribut državnosti. Naša želja je da se sa dnevnog reda za svagda skine priča da su pogledi Sandžaklija uprti prema Bosni ili nekoj drugoj državi. Država bi trebalo samo da ima toliko sluha da pokaže da Bošnjake tretira kao ravnopravne faktore zajednice i to bio i akt poverenja i čin odgovornosti Bošnjaka prema državi u kojoj žive.
Manjinske stranke traže promenu izbornog zakona?
- Sadašnji zakon je apsolutno diskriminatorski jer cenzus od 5 odsto za ulazak u parlament je nedostižan za bilo koju manjinu u ovoj zemlji. Trenutno razmatramo nekoliko modela - da li će to biti smanjen cenzus za manjine, kako to neki predlažu, od 1 do 2 odsto ili će biti primenjen tzv. prirodni prag, odnosno potpuno ukidanje cenzusa, s tim što manjinske stranke moraju osvojiti onoliki broj glasova koliko vredi jedan mandat u budućem parlamentu. Za manjine bi taj model bio najprihvatljiviji.
Kako vidite rešenje statusa Kosmeta i inicijativu Zorana Đinđića da je sad pravo vreme da se otvori to pitanje?
- Već ranije sam rekao da će se 2005. godine otvoriti pitanje Kosova. Đinđić je izašao sa inicijativom da se to pitanje odmah otvori, ali ne vidim da su te dve inicijative u kontradikciji. Ali Đinđićeva inicijativa je dala rezultate jer se po prvi put dešava da Beograd zaista ima predlog rešavanja kosovskog pitanja. Beograd mora da bude spreman i na neka radikalna rešenja statusa Kosova koje neće biti mnogima po volji. Međunarodna zajednica mora da insistira na rešenju da obe strane na jednak način budu nezadovoljne. Nenad Čaluković
Razgovor sa G17 plus u februaru
Da li ste prihvatili poziv Miroljuba Labusa na razgovor?
- Dogovoreno je da 17. februara održimo sastanak o temama koje je Labus predložio. SDP je potreban partner u Beogradu koji ima uticaj i demokratski potencijal. Da li će to biti G17 plus, DS ili neka treća stranka, to je dugoročno pitanje, ali vodićemo razgovore sa svima koji imaju za cilj da Srbija postane deo evropskih integracija i zaista multietnička država. S druge strane, verujem da je svakoj stranci u Beogradu stalo da ima partnera u Sandžaku jer pokušaj nekih stranaka da uđu u bošnjačko biračko telo je potpuno propao i uzaludan. To se pokazalo na prethodnim lokalnim izborima gde je DS od 7.500 birača osvojio ukupno 13 glasova.
