Izvor: Politika, 04.Sep.2010, 23:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Samoponižavanje bez „nagrade”

Generalna skupština UN će predstavljati zatvaranje kosovskog pitanja, a pristankom na ublažavanje ionako razvodnjene rezolucije, Srbija pristaje na diktat zapadnih sila

„Politikom ’Evropa nema alternativu’, vlast je, umesto odlučne borbe za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, zapečatila sudbinu zemlje i Kosova i Metohije. Ako vi u prvi plan ističete sudbinsku važnost odnosa s protivnikom, koji je priznao nezavisnost Kosova i sve čini da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ona ostvari i ako s njim kolaborirate, na kraju ćete kolabirati. Generalna skupština UN će predstavljati zatvaranje kosovskog pitanja, a pristankom na ublažavanje ionako razvodnjene rezolucije, Srbija pristaje na diktat zapadnih sila u vezi s faktičkim priznanjem Kosova”, kaže Slobodan Samardžić, potpredsednik Demokratske stranke Srbije, u razgovoru za „Politiku”.

Oštro kritikujete politiku prema KiM, a i vi ste bili na vlasti i niste uspeli nešto više da učinite?

Posle izbora 2008. godine, nova vlast je promenila politiku prema KiM. Prihvaćen je Euleks, što nije smelo biti učinjeno jer je on proizvod Ahtisarijevog plana za takozvanu nadgledanu nezavisnost Kosova. Potom je naša policija potpisala protokol o policijskoj saradnji sa Euleksom, što nije smelo da se uradi jer je to zapravo protokol o utvrđivanju granica između Srbije i Kosova. Euleks je tu nastupao u svojstvu kosovskih privremenih institucija.

Kao bivši ministar za KiM, šta mislite da li bismo zbog odbijanja snosili posledice i kako biste se „nosili” s njima, da ste vi morali o tome da odlučujete?

Prvo, ne verujem da bi bilo nekih strašnih posledica, niti da bi EU i SAD sprovodile nekakve kaznene ekspedicije nad srpskim stanovništvom. Međutim, važnije je to što je ova vlast svoju politiku na KiM stavila u kontekst politike „Evropa nema alternativu”. Trebalo je izabrati drugačiju politiku prema EU, koja bi, na primer, rekla: „Da EU, ali samo s Kosovom” i da se u skladu s tim ponašate. Njihova politika je bila „i EU i KiM”, a sad je jasno da ni od jednog ni od drugog nema ništa, dakle od „i-i” došlo se do sadašnjeg „niti-niti”. Čak ni u nekom prikrivenom smislu trgovine, čega u politici ima, oni za politiku kojom su doveli do toga da se Kosovo o koncu drži za Srbiju nisu dobili ništa za Srbiju.

Šta je bila alternativa?

„I-i” znači „i EU i Rusija”. Trebalo je da mi privremeno suspendujemo SSP a da razvijamo trgovinske i sve druge odnose s Rusijom, s drugim državama sveta, a sada ima zemalja koje su ekonomski i bezbednosno ozbiljne. Zašto bismo mi morali da idemo

Podsetila bih vas da se najveća prašina oko NATO podigla dok ste vi bili na vlasti, kada je Vuk Drašković, tadašnji šef diplomatije, potpisao sporazum s NATO…

Mi smo, kao stranka, imali jasan stav prema NATO, imali smo stranačku deklaraciju o vojnoj neutralnosti pre one skupštinske, ali bili smo u koalicionoj vladi i DSS je prihvatio jedan težak kompromis, ali u toj koalicionoj situaciji drugačije se nije moglo.

Bili ste ministar za KiM kad je Kosovo proglasilo nezavisnost, da li je tadašnja vlast imala neki plan delovanja tim povodom, osim organizovanja mitinga?

Posle mitinga su bili izbori i politika je promenjena. Da je DSS ostao na vlasti, planirali smo i želeli da sprovedemo jednu politiku otpora SAD i nekim zemljama EU, onima koje su bili sekundanti u tom kolu. Ta politika otpora zapadnim silama morala je da bude izričito jasna. Situacija 2008. godine nije bila ista kao ona devedesetih, pa bismo mi imali jaku međunarodnu podršku u Savetu bezbednosti UN od Rusije i Kine, kao i od pet-šest nestalnih članica SB. Imali bismo i jaku ekonomsku podršku, da je neko hteo da nam uvede ekonomske sankcije, znači zemlja je imala izlaz. Međutim, ova vlast je krenula s bajkom „i Kosovo i EU” i pričom kako nas niko ne tera da priznajemo Kosovo, da bi se sada došlo do časa istine i do toga da se zapravo nema kud i da mora s njima da se piše rezolucija, iako imate svoju. Dakle, ni takva naša rezolucija, koju može da tumači ko kako hoće, ne može da prođe. Našoj vlasti je rečeno – dosta igre.

I vašu vladu, kao i ovu, pritiskali su. Kakvu smo šansu imali da se izborimo za KiM?

Mi smo formulisali politiku o KiM još od one savezne vlade u vreme kada je Vojislav Koštunica bio predsednik SRJ i ta politika se polako konstituisala preko Koordinacionog centra, raznih akcija, pa smo 2005. godine napravili platformu za pregovore, plan delovanja na terenu, pa fer ponudu rešenja…

Sve to nije sprečilo jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova?

Nismo mi mogli da sprečimo jednostrane akte niti Albanaca, niti država koje su priznale Kosovo, ali ne smete to da prihvatite. Tu je napravljen salto mortale.

Vi mislite da je vlast prihvatila nezavisnost Kosova?

Prihvatila je na jedan faktički način. Vlast je iz te neprilike pokušavala da izađe ulaskom u kolo sa onima koji nam rade o glavi, stalno ponavljajući kako Evropa nema alternativu, Amerika nam je najveći prijatelj… Ako mislite da ćete im se, igranjem s njima, dodvoriti, da vam daju komadić tog kolača koji se zove Kosovo, grdno se varate. Prosto, toliko samoponižavanje kod njih izaziva prezir i ovo što sad imamo je rezultat kome je mnogo doprineo subjektivni faktor u Srbiji. Ko ih je terao da smanjuju plate ljudima na KiM, da prepolove budžet za KiM, da zavode vanredne uprave u našim opštinama u pokrajini? Sve te poteze je vlada vukla, nije došao neki cumnami pa mi sad potopljeni.

Vlada kaže da će da vrati plate…

Ne znam da li će da vrati, znam da su ukinuli i taj postupak je imao spoljnopolitičku poruku da mi te ljude teramo na prištinski kazan. To je smišljena politika da se sve dovede dotle da mi sad možemo samo da kapituliramo. Dakle, 9. septembra će se završiti talas koji je krenuo 2008. godine i mi sada ne možemo da ga zaustavimo. Da smo mi bili na vlasti, do toga ne bi došlo.

Došlo je do nezavisnosti?

Jedno je nezavisnost, a ovo je nešto drugo. Cela igra zapada svodila se na to da posao koji je urađen ne vredi dok Srbija sama ne prihvati sve što treba da prihvati. Nije se džabe pevalo gavranima da imaju lep glas, te lider u regionu, te svaka čast za izvinjenja, te kandidatura za EU samo što nije, i tako dalje. To se radilo da bi Srbija zarad tih obećanja i pohvala sama potpisala kapitulaciju i rekla da je Kosovo sused Srbije.

Ali, naša vlast kaže da nikada neće priznati nezavisnost, niti će iko to potpisati…

Pa, to niko od njih i ne traži. Verujem da im niko nije rekao da priznaju Kosovo, samo treba to delima da  pokažu.

Mislite da bi razgovor o, na primer, struji i rešenje po kome bi ljudi plaćali struju tamošnjoj vlasti, bilo priznanje Kosova?

Bilo bi, ako vi u međuvremenu imate prihvaćen Euleks, protokol o policijskoj saradnji i radite na uspostavljanju carinske službe…

I vaša vlada je rešavala probleme sa strujom? 

U naše vreme severno Kosovo je bilo u našem energetskom sistemu, ne znam da li je to sada tako. Kad je reč o Srbima južno, pregovarali smo i oni su davali i nisu davali struju. Ali, postoje i drugi načini da se reši problem struje. Zašto ne reći da sa izmišljenom elektrodistribucijom na Kosovu nećemo da sarađujemo i da imamo načina da ih nateramo da ima struje u Prilužju, Gračanici…

Kako?

Pa, neću sad da otkrivam ono šta bismo radili i šta se radilo. Morate negde da stegnete, da pripretite.

To znači da bismo mogli opet da budemo izolovano ostrvo?

Takva se atmosfera stvara samo kod nas. Ne znam šta bismo mi izgubili. Nema više Miloševića, niti bi bilo konsenzusa, kao 1992, da bi nam neko uveo sankcije. Onda je bilo lako, kad ste imali Miloševića koga su optužili za ratove. Ko bi to danas mogao da uradi Tadiću, ili Koštunici, pre njega? Niko. I zato danas ne treba da se bojite da čvrsto i odlučno branite svoje interese.

Mirjana Čekerevac

-----------------------------------------------------------

Naprednjaci i saradnja

Čini se da ste ostali usamljeni na političkoj sceni, kritikuju vas i naprednjaci s kojima ste pravili sporazum o saradnji?

Cenimo da je Srpska napredna stranka ubrzanim koracima krenula ka politici današnje vlasti u Srbiji, a to je okrilje Amerike, EU i NATO. Mi na to kažemo: „Izvolite, samo bez nas”. Oni hoće vlast po svaku cenu i kad pogledate taj sporazum koji smo potpisali pre godinu i po dana, najmanje tri od pet tačaka, za njih više nisu u istoj optici. Ne zna se ko više zastupa tu ideju „EU nema alternativu”, vlada ili SNS. I ta priča o „otvorenim vratima”, „ruci u vazduhu”…

Znači, sporazum više ne postoji?

Sporazum smo napravili pre godinu i po dana, kada su oni bili mlada stranka, koja još nema program. Opozicija mora nekad da se udružuje, znate, tražimo izbore, imamo odnos prema Kosovu, EU i NATO i oni sve to prihvatili. Toma Nikolić kaže da je u redu. U međuvremenu, oni ne samo da su se odmakli od toga, nego nisu ni napravili program, prosto nije ozbiljno da ulazimo u savezništvo s nekim čiji program ne znamo, sem ako hoćemo da se s Tomom Nikolićem domognemo vlasti po svaku cenu. To nećemo. Eto, to je problem. Jesmo mi u nelagodi da stalno nešto objašnjavamo narodu, ali mi smo sa ljudima stalno u kontaktu.

Nikolić je rekao da je SNS očito objasnio narodu svoju politiku, s obzirom na rejting koji stranka ima?

Nikolić je objasnio narodu tako što je on sam, kao figura, objašnjenje. Evo ga Toma i sad za njim. Mi s takvom politikom ne računamo i mislim, a ima i dosta pokazatelja, da ima mnogo ljudi kojima je politika DSS-u kojoj nema neprincipijelnih koraka i koalicija, bliska. Ali, imate situaciju u društvu gde je očajnim ljudima potrebno obećanje, makar i prazno i tu je ta priča o EU. Teško je očajnom čoveku da pokloni poverenje onome ko mu ne daje obećanja, makar i prazna.

objavljeno: 05/09/2010

Nastavak na Politika...

Šumadija Press: "Samoponižavanje bez nagrade"