Izvor: Politika, 01.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo silom u sudnicu
Sudska praksa ne toleriše vređanje suda, ali predsednik SRS-a nema nameru da se povinuje haškoj odluci
Sva je prilika da Vojislav Šešelj posle tri godine čekanja neće dočekati svojih pet minuta u sudnici Haškog tribunala. Iako mu je, samo dan pošto mu je dodeljen branilac mimo njegove volje, Sudsko veće kojem predsedava Holanđanin Alfons Ori dozvolilo da se žali na ovu odluku, skoro je izvesno da Šešelj neće imati prilike da lično progovori u svoju odbranu. Naime, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kako sada stvari stoje, malo je verovatno da će sud promeniti odluku o nametanju branioca i sebe izložiti riziku da ponovo bude meta Šešeljevog verbalnog "čašćavanja", zbog čega mu je, na prvom mestu, i zabranjeno da se sam brani. U tom slučaju, kako tvrde u Srpskoj radikalnoj stranci, Šešelj ni na koji način neće učestvovati u procesu u kojem je u 14 tačaka optužen za ratne zločine u Vukovaru, Voćinu, Bosanskom Šamcu, Zvorniku i selu Hrtkovcu u Vojvodini, a, kako je najavljivao, predsednik radikala u tom slučaju nema nameru ni fizički da prisustvuje suđenju.
Svoju čvrstu nameru da ni na koji način ne sarađuje sa nametnutim braniocem Šešelj je, kako tvrdi Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS-a, pokazao i time što nije hteo da potpiše žalbu na odluku o nametanju branioca koju je u njegovo ime prošle sedmice predao holandski advokat Tjard van der Spul, postavljen za takozvanog advokata u pripravnosti ("stend baj" advokat).
– On će sam podneti žalbu, a u dogovoru sa njim stranka će povući još neke poteze kojima ćemo osporavati ovu sudsku odluku i dokazati da su njome narušena osnovna ljudska prava i pravo da se brani, koje garantuje svaki sud u svetu – kaže Vučić.
Nametanje branioca neprihvatljivo je i za neke od advokata koji su se pojavljivali kao branioci u Hagu, među njima i za Branislava Tapuškovića, prijatelja suda na suđenju Miloševića, koji je nedavno nekim medijima izjavio da "postoje dva osnovna principa u postupku, a to je garantovanje prava da se optuženi brani sam, kao i obaveza da uvek prisustvuje pretresu".
Slična odluka o uskraćivanju prava da se optuženi sam brani u procesu koji je vođen protiv Slobodana Miloševića svojevremeno je dovela do burnih polemika u međunarodnoj i domaćoj stručnoj javnosti. Brojni ugledni svetski pravnici tada su tvrdili da je uskraćivanjem prava da se sam brani Miloševiću naneta nepravda. U Šešeljevom slučaju, tvrdi Stevan Lilić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i predsednik Udruženja "Pravnici za demokratiju", "sve je potpuno pravno jasno i nema govora o kršenju ljudskih prava".
– Procedura u vezi sa određivanjem branioca po službenoj dužnosti u slučaju teških krivičnih dela nije nikakvo kršenje ljudskih prava, iz dva razloga. Prvo, tako nešto predviđaju svi pravni sistemi, pa i naš, i drugo, zato što je Šešelj dobrovoljno otišao u Hag i tako prihvatio pravila i Statut tog suda – ističe Lilić.
On naglašava da optuženi ima prava da bira svog branioca, ali ne i da bira da li će ga imati ili ne. Sva poređenja sa Miloševićevim slučajem, kaže Lilić, ne stoje jer je kod Miloševića to bilo "političko pitanje", a razlog za nametanje branioca Šešelju nalazi se u tome "da on ne razume komunikaciju sa sudom".
– On bi da bude Milošević, ali to nije – kaže Lilić i dodaje: – Svaki sud bi uradio to isto jer on kao ličnost nije podoban za komunikaciju sa sudom.
Lilić smatra da nema nikakvih izgleda da sud preinači svoju odluku i da Šešelju dozvoli da se sam brani, kao što je to učinjeno u slučaju Milošević, kome je Apelaciono veće, nekoliko meseci posle oduzimanja prava na odbranu, vratilo pravo da sam ispituje svoje svedoke, uz ocenu da je prethodna odluka bila "fundamentalna pravna greška". Podsećamo da je formalni razlog za nametanje branioca Miloševiću bila njegova bolest i predugačko suđenje, do čega su dovodila česta odlaganja prouzrokovana zdravstvenim tegobama optuženog. Osnovni problem Šešelja, međutim, nije fizičko zdravlje, već to što je on lično vređao sud, a što se u sudskoj praksi, ne samo zapadnoj već i ovdašnjoj, ne toleriše. U praksi nekih sudova u svetu, pre svega u Americi, bilo je slučajeva da se nepoštovanje suda sankcioniše čak i fizičkim zatvaranjem usta optuženog i (ili) vezivanjem ruku.
– Šešelj je pokazao da iza njegovog ponašanja stoji namera da se beskonačno raspravlja o nebitnim stvarima. On je sebe do sada predstavio kao nekoga ko nije sposoban da komunicira sa sudom. Pretpostavljam da mu zbog toga, najverovatnije, neće dozvoliti da se uopšte direktno obraća svedocima ili sudu na suđenju. Međutim, takvu odluku sudsko veće može i da promeni – objašnjava Lilić.
Šešelju, najverovatnije, kako objašnjava naš sagovornik, neće poći za rukom ni to da bojkotuje suđenje fizičkim izostankom iz sudnice, jer prisustvo optuženog nije stvar njegove dobre volje.
U nekim tabloidima nedavno su se mogle pročitati izjave "pouzdanih izvora" da Šešelj, ukoliko ga nateraju da uđe u sudnicu, ima nameru da ruši sve oko sebe i da vrišti, ali Vučić nije potvrdio da Šešelj ima tako nešto na umu i još jednom je odbio mogućnost da on na bilo koji način učestvuje u suđenju ili sarađuje sa advokatom Dejvidom Huperom, koji će ga zastupati. Ovaj londonski advokat već je bio u sličnoj ulozi kao nametnuti branilac ministru obrazovanja iz Ruande, izvesnom Rvemakubi. Ruandski ministar obrazovanja, optužen za genocid nad pripadnicima plemena Tutsi, tvrdio je da nije kriv za optužbe da je, između ostalog, mačetama naoružavao omladinu i da je imao ulogu u ubistvima pola miliona ljudi. Nije se pojavljivao u sudnici, ali je preko nametnutog branioca Hupera uredno poručivao sudijama da to nikako ne znači da on ne poštuje sud. Sudsko veće mu je to tolerisalo. Male su šanse, međutim, da Šešelj pokaže kajanje i respekt prema sudu kakvo je pokazao Rvemakuba, baš kao što su male šanse i da još koji put bude u situaciji da se, makar verbalno, obračuna sa zvaničnicima tribunala. Iako se čini neverovatnim, "najveći skandal majstor na političkoj sceni Srbije", kako je Šešelj sebe opisao svedočeći na suđenju Miloševiću, izgleda da će morati da ćuti na sopstvenom suđenju. A ono će, po svoj prilici, početi sa zakašnjenjem, ako nametnutom braniocu bude potrebno dodatno vreme da se upozna sa svim detaljima optužnice.
Dragana Matović
[objavljeno: 01.09.2006.]
