Izvor: Blic, 24.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo od Srbije zavisi brzina ulaska u Uniju
U Srbiji je pogrešno shvaćeno da lideri EU nude Srbiji neki „specijalni brzi put" u EU, kaže u intervjuu za „Blic" ambasador Žozep Ljoveras, šef delegacije Evropske komisije u Srbiji. U trenutku dok srpski političari odlučno poručuju da je neprihvatljivo da se „Srbiji nudi brži put u EU u zamenu za Kosovo", ambasador Ljoveras razvejava sumnje da je bilo kakva trgovina na stolu. „Proces je poznat i nema prečica", naglašava Ljoveras.
Koliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su realne naznake pojedinih zvaničnika EU da bi sa Srbijom mogao biti potpisan sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i bez isporučivanja preostalih optuženika Hagu?
- Evropska komisija (EK) je 14. decembra pozvala Srbiju da ispuni neophodne uslove i omogući brzo potpisivanje sporazuma. Uslovi su poznati i ostaće onakvi kakvi su bili. EK je pripremila sve i lopta je u srpskom dvorištu. Članice EU treba da jednoglasno ocene koji je nivo saradnje Srbije sa Tribunalom.
Kako da razumemo nedavni poziv holandskog šefa diplomatije da se sporazum ne potpisuje bez isporučivanja Mladića?
- Odluka EK mora biti jednoglasna i na osnovu svega što je Srbija uradila. Od najveće je važnosti ocena da su svi napori zaista ubrzani i na srpskim je vlastima da dostave dokaze za to.
Lideri EU su na samitu u Lisabonu Srbiji ponudili mogućnost ubrzanog ulaska u Uniju. Šta to konkretno znači?
- Mislim da je ovde pogrešno shvaćeno da je Savet ponudio specijalni „brzi put". Savet je rekao da veruje da „progres na putu do EU, uključujući i dobijanje statusa kandidata, može biti ubrzan". Proces ulaska u EU je veoma dobro poznat i nema prečica. Mogućnost da se ubrza je veoma važna, ali zavisi samo od Srbije, koja ima kapacitet za to.
Kako može da se ubrza u situaciji kad je većina članica EU ispoljila spremnost da prizna nezavisnost Kosova?
- Pitanje evropskih integracija je veoma važno pitanje postavljeno pred političko vođstvo ove zemlje. Mi ne možemo da ubrzavamo integraciju jer nismo na mestu vozača. Pružićemo svu moguću tehničku i finansijsku podršku, politički dijalog i regionalnu saradnju. Pomažemo na mnogo načina, ali ubrzanje zavisi samo od Srbije. Na liderima zemlje je da objasne kako se evropske integracije uklapaju u potrebe ljudi. To je nacionalni prioritet. Kosovo je odvojen proces čije rešenje ne bi trebalo da utiče na tok evropskih integracija koje Srbija sprovodi. To je nakon poslednjeg samita šefova država i vlada EU jasno rekao visoki predstavnik Havijer Solana i to je stav koji EU već dugo zastupa.
Može li EU kao unija da prizna i prihvati nezavisno Kosovo?
- Unija nije u poziciji da priznaje nezavisnost bilo koje države. Ta odluka je individualna na svakoj od članica.
Međutim, Lisabonskim sporazumom EU je dobila status pravnog lica. Da li će joj to i odredba o donošenju odluka dvotrećinskom većinom, pravno gledano, omogućiti da prizna nezavisnost Kosova?
- To je veoma važan sporazum koji će ne samo olakšati unutrašnje funkcionisanje EU, već će omogućiti integraciju Srbije u EU. Sporazum, međutim, nije još u punoj meri stupio na snagu. Potrebno je da ga sve države članice ratifikuju i primene i to će biti do početka 2009.
Na koje fondove i investicije može Srbija da računa nakon potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju?
- Potpisan i primenjen sporazum donosi sa sobom veće tržište, jasnoću za investitore, a najvažniji su fondovi koji dolaze od stranih i domaćih investitora. Uveren sam da će, nakon njegovog potpisivanja, direktne strane investicije nastaviti da stižu. Teško je sada proceniti u kojoj meri. Što se tiče fondova EU, oko 200 miliona evra trebalo bi da bude dostupno Srbiji u narednih nekoliko godina, a sa dobijanjem statusa kandidata otvoriće se i veći fondovi za razvoj regiona i poljoprivrede.
