Izvor: Blic, 12.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo jedinstvena opozicija pobeđuje
Samo jedinstvena opozicija pobeđuje
BEOGRAD Prema istraživanju agencije 'Stratedžik marketing' koje je u periodu od 17. do 22. juna sprovedeno u Srbiji bez Kosova opozicija ima veću naklonst od stranaka na vlasti i ta naklonst raste sa stepenom udruženosti opozicije. Formula uspeha opozicije se, očigledno, ogleda u stepenu njene ujedinosti. Na drugoj strani, vlast je dostigala svoje limite popularnosti, pa šansu za uspeh mora da traži u slabosti opozicije, odnosno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << njenoj razjedinjenosti.
Kada se biračima ponudi da se opredeli za samo jednu stranku onda je SPS na prvom mestu sa 23.6 odsto. Slede SPO (12.1), SRS (6.9), DS (5.1), DSS (4.3) i GSS (2.2), a sve ostale stranke 6.9 odsto. Pojedinačno nadmetanje stranaka generiše najveći broj neopredeljinih i onih koji neće galsati, čak 38.9 procenata i u najvećoj meri smanjuje prednost opozicije nad strankama režima.
U izborima kakvi su previđeni za lokalni nivo, po jednokružnom većinskom sistemu, udružena opozicija, pod uslovom da postji, osvojila bi 37.6 odsto od ukupnog biračkog tela, nasuprot 30.9 posto koje bi mogli osvojiti kandidati vladajuće koalicije. Najverovatnije da opzicija može izgubiti lokalne izbore samo zahvaljujući sopstvenom ponašanju, odnosno da vlast nema drugu šansu da pobedi osim podeljenosti opoziconog bloka.
Broj neopredeljenih i onih koji ne žele da učestvuju na izborima u situaciji kada se odlučuje između vlasti i opozicije je 31.5 odsto i on raste sa brojem stranaka koje bi potencijalno mogle da se nadmeću za biračku naklonost. Naime, kada se ponudi lista stranaka i koalicija, kandidata za parlament Srbije, a u skaldu sa objavljenim namerama o koalicionoj saradnji u vreme sprovođenja istraživanja, broj neopredeljenih raste na 33 posto. U takvim izborima koalicija SPS-JUL osvojila bi 25.5 odsto glasova, a njihov partner u vlasti SRS 6.8 odsto. Vidljivo je da stranke vlasti pojedinačno imaju veći potencijal, nego ako bi se eventualno udružile. S druge strane udruživanje je ključna reč opozicije, jer se za Savez za promene opredeljuje 16.3 odsto birača, što je mnogo više nego prost zbir rejtinga stranaka koje čine SZP. SPO bi bio na trećem mestu sa 10.8 posto, a odmah iza velike četvorke je DSS sa potencijalnih 3.6 odsto glasova. Sve ostale stranke i koalicije bi mogle da računaju na svega 4 odsto glasova, odnosno na mandate jedino u slučaju prepoznatljive regionalne koncentracije.
U pogledu stranačke opredeljenosti javnog mnjenja, najmarkatniji podatak se odnosi na pad broja neopredeljenih. Naime, u prethodnim istraživanjima je broj onih koji zanju da neće izaći na izbore i broj onih koji nisu u stanju da se opredele bio oko polovine ukupnog biračkog tela. Prema junskim podacima on je smanjen za 17 odsto u odnosu na mart. To znači da je više od milion glasača u tom periodu donelo odluku za koju bi stranku ili koaliciju glasalo.
Istraživanje je sprovedeno na slučajnom uzorku od 1491 punoletnih građana. Uzorak je bio realizovan u 101 mesnoj zajednici 43 opštine. (nastaviće se)
