Izvor: Blic, 14.Jan.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo izručenjima do pozitivne ocene o saradnji
Serž Bramerc
Moja ocena saradnje Srbije sa Tribunalom u Hagu bila je veoma precizna. U skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti, moja obaveza kao tužioca Tribunala jeste da svakih šest meseci podnesem izveštaj o sprovođenju strategije okončanja rada Tribunala. Kako je saradnja država ključna za naš rad, ona je neophodni deo tih izveštaja. Kao što ste videli, moja namera je bila da budem što transparentniji u svojim izveštajima i da iznesem što više detalja, a da u isto >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vreme ne ugrozim napore koji su u toku, pogotovo kada se radi o potrazi za preostalim beguncima - kaže u razgovoru za „Blic" Serž Bramerc, glavni tužilac Tribunala u Hagu.
Upitan zbog čega je izbegao pozitivnu ocenu saradnje Srbije kada je već uslov za potpisivanje SSP, on navodi da je to kompleksno pitanje kojem treba pristupiti na prikladan način.
- Verujem da smo to postigli izveštajem Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija - veoma detaljno smo objasnili različite aspekte saradnje Srbije sa Tužilaštvom - postignute uspehe kao i područja u kojima je potrebno uložiti dodatan napor - kaže Bramerc.
Šta vas je sprečavalo da date pozitivnu ocenu i onemogućite Holandiju da kao jedina zemlja EU blokira put evropskih integracija Srbiji?
- Kao što sam objasnio u svom izveštaju, Srbija je postigla značajan napredak u saradnji sa Tužilaštvom. Hapšenja Stojana Župljanina i Radovana Karadžića veoma su važna i rezultat su unapređenja efikasnosti vođstva i koordinacije između organa gonjenja i službi koje su u to uključene. Što se tiče pristupa arhivama i dobijanja traženih dokumenata, i tu je saradnja poboljšana. Sve su to pozitivne mere i više puta sam odao priznanje važnom doprinosu naših kolega iz Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom, Nacionalnog saveta za bezbednost i Akcionog tima. Međutim, kao što će vam potvrditi i naše kolege ovde u Beogradu, posla još uvek ima i radimo na tome da rešimo ostala pitanja vezana za pristup dokumentima i, naravno, hapšenje i prebacivanje dvojice preostalih begunaca. Imam razloga da verujem da, ukoliko se sadašnji operativni planovi za pronalaženje i hapšenje begunaca uspešno sprovedu i ako političke vlasti i dalje budu davale potrebnu podršku, mogu se postići dodatni rezultati.
Da li ste svesni da bi vaša pozitivna ocena, i bez izručenja Mladića, mogla da doprinese da Holandija pristane da se odmrzne SSP za Srbiju, bio Mladić u Hagu ili ne?
- Kao što sam više puta rekao, veoma je važno razdvojiti pravna pitanja od političkih. Jedan deo mog posla kao međunarodnog tužioca jeste da dam ocenu saradnje s pravne tačke gledišta i da, u skladu s tim, dam procenu. Na drugima je da odrede političku težinu takve procene.
Za vas je, baš kao i za Holanđane, samo hapšenje Mladića, ni manje ni više, uslov za punu saradnju? Možete li onda jasno da kažete - „dok Mladić ne bude u Hagu, nema ništa od pozitivne ocene za saradnju"?
- Saradnja se sastoji od nekoliko aspekata - pristupa arhivama i dokumentima, zaštite svedoka i potrage za preostalim beguncima. Svi ti aspekti se stalno procenjuju. Jasno je da je potraga za beguncima najhitnija i to je u ovom trenutku naš najveći prioritet. Od najveće je važnosti ostvariti rezultat u ovom pogledu.
Kako objašnjavate srpskim vlastima da Srbija ne zaslužuje pozitivnu ocenu bez obzira na to što je Sudu u Hagu izručila 44 svojih državljana, čitav državni i vojni vrh, uključujući i samog predsednika države, ali i Radovana Karadžića, a samo dvojica su u begu?
- Svakim izveštajem koji se daje Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija ocenjuje se saradnja u proteklih šest meseci i govori se o pitanjima koja su još nerešena. U ovom trenutku potpuno se slažemo s našim partnerima u Srbiji oko toga šta još treba da se uradi. Prioriteti su jasni, aktivnosti su dobro planirane i svi se nadamo da ćemo u bliskoj budućnosti imati dodatnih rezultata.
Jeste li u Njujorku pre prezentacije vašeg izveštaja pred Savetom bezbednosti UN imali bilo kakve „konsultacije" sa američkom administracijom ili sugestije?
- Naravno da ne dobijam nikakve sugestije u vezi s mojim izveštajima. Cilj nam je ispunjenje našeg mandata i, s tim u vezi, u redovnom sam kontaktu s članovima međunarodne zajednice i računam na njihovu podršku.
Da li je za vas uopšte značajna tvrdnja ne samo Karadžića već i Florans Artman, bivše portparolke tužilaštva, da su u skrivanju Karadžića učestvovale SAD, njena obaveštajna služba i da su o njegovom kretanju ćutale?
- Vlasti u Srbiji istražuju podršku koju je imao Karadžić kao begunac i koja mu je omogućila da se sakriva. Ono što je danas važno jeste činjenica da će se Karadžiću, koji je optužen za genocid, suditi na Tribunalu. Ovo je važno i za međunarodnu pravdu i za žrtve u bivšoj Jugoslaviji. Nadamo se da će ubrzo i preostala dva begunca biti privedena pravdi.
I strane službe traže begunce
Dobijate li od inostranih obaveštajnih službi podatke o kretanju Mladića? Kako komentarišete mogućnost da ni one ne znaju gde je Mladić?
- Ne mogu, iz razloga za koje sam siguran da ćete ih razumeti, govoriti o detaljima koji se odnose na potragu za beguncima koja je u toku. Mogu samo da kažem ono što sam već rekao u odgovorima na neka od vaših prethodnih pitanja. Očekujem punu saradnju država i očekujem da Ratko Mladić i Goran Hadžić budu uhapšeni što je pre moguće, što će nam omogućiti da završimo posao i obavimo svoj mandat.
