Izvor: Blic, 10.Maj.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo brza promena Ustava ima smisla
Stevan Lilić
Regionalizacija po evropskim standardima i reorganizacija Parlamenta u ovom momentu su neophodni koraci koje Srbija mora da preuzme na putu ka Evropskoj uniji. Politički inicijator i snage koje podržavaju promenu Ustava trebalo bi da se potrude da se ova akcija izvede brzo jer je ona bespredmetna ako ne bude tako – kaže u razgovoru za „Blic nedelje" Stevan Lilić, profesor univerziteta i predsednik Udruženja „Pravnici za demokratiju".
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Profesor Lilić smatra da brzo u ovom slučaju znači u narednih šest meseci, utoliko više jer je aktuelni Ustav Srbije više ograničavajući okvir nego instrument za demokratizaciju Srbije.
Sadašnja arhitektura parlamenta ima ozbiljne nedostatke, političke stranke su apsolutni vlasnici poslaničkih mandata, pojedini delovi ili regije u Srbiji nemaju svog predstavnika u parlamentu, koji je ionako predimenzioniran, a samim tim i neefikasan. Zato su, smatra profesor Lilić, reorganizacija parlamenta i regionalizacija Srbije neophodni, ali ne na onaj način kako se trenutno u javnosti tumači predlog predsednika Borisa Tadića.
– Puko smanjenje broja poslanika u parlamentu moglo bi da donese izvesnu efikasnost i uštedu, ali se smatra da bi uvođenje dvodomnosti dalo daleko bolje efekte u artikulaciji javnog interesa nego što je to slučaj sa jednodomnošću, koja postoji u Srbiji. S druge strane, decentralizacija i regionalizacija Srbije biće jedan od uslova za pristupanje Evropskoj uniji. Ali, regionalizacija i suštinska dekoncentracija vlasti koja se primenjuje u zemljama EU nije isto što i teritorijalna podela o kojoj se kod nas govori. U raspravi koja trenutno traje ističe se da praktično i nema potrebe da se menja Ustav, zato što aktuelni dopušta, na primer, stvaranje novih autonomnih pokrajina. Međutim, autonomne pokrajine i regije u smislu evropskih standarda danas nisu iste stvari – ističe prof. Lilić.
Srbija je u ovom momentu hipercentralizovana država. Nijedna odluka ili trošak ne mogu se izvesti bez odobrenja centra. U takvim uslovima ne samo da je Srbija plodno tle za korupciju, već se i stalno produbljuje neravnomeran razvoj zemlje. Osim toga, u aktuelnoj podeli vlasti, opštine ne mogu da raspolažu imovinom, a prema evropskim standardima to je jedna od pretpostavki ostvarivanja lokalne demokratije.
Međutim, Demokratska stranka, čiji je predsednik i pokrenuo priču o promeni Ustava, u ovom momentu ne može da sakupi dvotrećinsku većinu u parlamentu koja im je neophodna za promenu najvišeg pravnog akta. Sada je, kako kaže profesor Lilić, stvar političke veštine kako će doći do artikulacije političke volje i pomenutih promena.
– Zahvaljujući mogućnostima pravne veštine, moguće je promeniti Ustav a da to stupi na snagu tek za neku godinu ili nakon održanih izbora. Racionalno gledano, bolje je da se to reši zajedno – ističe Lilić.
