Izvor: Blic, 22.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo Tadić čestitao Dan nezavisnosti
Državni vrh Srbije različito je reagovao na prvu godišnjicu nezavisnosti Crne Gore. Predsednik Srbije Boris Tadić poslao je juče, povodom 21. maja, Dana nezavisnosti, čestitku predsedniku Crne Gore Filipu Vujanoviću. Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica, međutim, nije čestitao Crnogorcima ovaj zvanični državni praznik, jer je, kako je „Blicu" rečeno u kabinetu premijera, nacionalni praznik Crne Gore 13. jul.
- Stizale su čestitke i telegrami i juče, i još stižu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Sve se razvrstava, međutim, ovde kod nas nemamo evidentirano da je stigla neka čestitka iz Srbije. Ali ovo nije jedino mesto gde pristižu pošiljke, jer neke se ostavljaju i u kabinetu predsednika, ali on je na sastancima pa niko tamo ne ulazi - kaže za „Blic" Radmila Burić, savetnik predsednika Crne Gore za odnose sa javnošću.
Za javnost u Srbiji bilo je posebno upadljivo da Dan nezavisnosti crnogorskom rukovodstvu i narodu Crne Gore nije čestitao premijer Srbije Vojislav Koštunica, glavni zagovornik očuvanja nekadašnje zajedničke države.
- Srbija sa svim državama u regionu gradi dobre odnose. To je u interesu kako Srbije, tako i svih zemalja u regionu. U skladu sa opšte prihvaćenim pravilima protokola, svakoj državi se samo jednom godišnje čestita nacionalni praznik, a nacionalni praznik Crne Gore je 13. jul. U skladu sa protokolom, Vlada Srbije će tog datuma čestitati Crnoj Gori Dan državnosti - rekao je za „Blic" Srđan Đurić, šef vladine Kancelarije za odnose sa medijima.
Ipak, čestitku susedima uputio je predsednik Tadić.
Veće plate, ali i cene
U godini nezavisnosti porasle su cene nekretnina. Porasla je i prosečna plata za oko 16 odsto, na 326 evra (bez poreza i doprinosa). Državni budžet u prva tri meseca ove godine imao je oko 43 miliona evra viška. Oboren je i rekord u spoljnotrgovinskom deficitu Crne Gore. Međutim, crnogorski proizvođači nisu ojačali i za to krive vladinu liberalnu ekonomsku politiku koja ih ne štiti. Jedan od najvećih šokova za građane Crne Gore bilo je povećanje cene struje, tako da sada država dotira one najsiromašnije sa 20 evra mesečno.
- Siguran sam da će i u budućnosti Srbija i Crna Gora imati dobre i prijateljske odnose, da ćemo zajednički raditi na jačanju ekonomskih i kulturnih veza u interesu građana i Srbije i Crne Gore. Crna Gora će u Srbiji uvek imati pouzdanog prijatelja, političkog i ekonomskog partnera - poručio je Tadić u čestitki.
Međutim, i proslava povodom Dana nezavisnosti, obeležena preksinoć svečanom akademijom u Zetskom domu u Cetinju, a potom i prijemom u Vladinom domu, prošla je bez političkog rukovodstva iz Srbije. Doduše, nije bilo ni političkih lidera drugih zemalja u regionu. Na proslavu nije pozvan ni mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, ali ni predstavnici nepriznate crnogorske crkve. Generalni sekretar Predsedništva Mišo Brajević pojasnio je „da je praksa da predsednik ne zove verske poglavare na državne svetkovine".
- Predsednik poziva predsednike, ali protokolarni dogovor je bio takav da se pozovu samo državni funkcioneri Crne Gore i Evropske unije, uz članove diplomatskog kora - pojašnjava Radmila Burić.
Na svečanoj akademiji predsednik Crne Gore Filip Vujanović je rekao da će Crna Gora kao nezavisna država raditi na razvijanju odnosa sa svim južnoslovenskim narodima, ali da će joj prioritet biti odnosi sa Srbijom i Rusijom, i istakao potrebu razvijanja odnosa sa mediteranskim zemljama i SAD.
O tome je zvanični Beograd obavešten preko medija, jer ni godinu dana pošto je Crna Gora postala nezavisna država Srbija tamo nema ambasadora.
Šta se promenilo u Crnoj Gori
Šta se u Crnoj Gori promenilo za ovih godinu dana od kako je na referendumu izglasana nezavisnost? Običan narod kaže: malo toga. Ljudi i dalje, kao da se ništa nije dogodilo, putuju iz Srbije u Crnu Goru i obrnuto.
Najuočljivija promena u političkom životu Crne Gore jeste da se državna veza sa Srbijom više ne koristi kao argument „za i protiv" u političkoj raspravi. Jer Crna Gora se okrenula svojim problemima, pre svega donošenju novog ustava za koji je u Skupštini potrebna dvotrećinska većina. Zapelo je odmah oko pitanja zvaničnog jezika, vlast bi da i zvanično uvede crnogorski jezik, što će stvoriti ozbiljne probleme prilikom usvajanja ustava. Takođe, rastu tenzije i između SPC i nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve. Kada je reč o evropskim integracijama, Crna Gora u oktobru očekuje potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
.jpg)
