Izvor: Večernje novosti, 03.Apr.2015, 22:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sami smo krivi
TO deluje podsvesno, po sopstvenoj inerciji, ukorenjeno je duboko, seje strah, parališe, drži pod kontrolom i mozgove čiji vlasnici misle da su na sasvim suprotnoj strani. To je rođeno davno, u onoj prvoj Jugoslaviji, odraslo i razvilo se u drugoj, Titovoj, decenijama pulsira i daje rezultate u korist same ideje i ideologa uknjiženih kao njeni tvorci. Kako se to zove? Nema imena ali može da se opiše? Otprilike: Mi smo veliki, imamo bogatu istoriju, državotvorni smo, oni su mali, neostvareni, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << treba pokazati toleranciju, dati im i ono što im ne pripada, makar i na našu štetu. Ovo je iz prve preliveno u drugu Jugoslaviju, modifikovano, prilagođeno novom vremenu i novim okolnostima, pečatirano sa "Svaki nacionalizam je opasan ali je srpski najopasniji". Na tome je napravljen model Jugoslavije sa šest republika i dve autonomne pokrajine u Srbiji. Drugi to pokrajinsko "bogatstvo" nisu dobili; na tome je 1971. godine eskalirao Maspok, s istim onim ljudima koji će dvadeset godina kasnije izazvati građanski rat i razbiti Jugoslaviju; na tome je sačinjen Ustav SFRJ iz 1974. godine, podignute demonstracije u Prištini, 1981. godine, prekinut 14. kongres SKJ, 1990. godine, s kog se Slovenci i Hrvati vraćaju iz Beograda rešeni da u tek slegloj prašini od rušenja Berlinskog zida crtaju međunarodne granice sopstvenih, nacionalnih država. Otuda ovo što danas gledamo na liniji odnosa između Srbije i Hrvatske, a podseća na loš vodvilj postavljen u seoskom domu kulure. Dvadeset godina Srbija - ona službena, režimska - nije izgovorila jednu rečenicu kritike (kamoli šta drugo) na račun Hrvatske, njene politike, odnosa prema Srbima i Srbiji. Za to vreme u Hrvatskoj traje podmukla, povremeno otvorena, purgerski uglađena pa brutalna antisrpska delatnost... i nikom ništa. Zarad gore navedenih obzira (srpskih), delovanjem one sile iz prve Jugoslavije, Beograd je na sve to ćutao. Pre dva dana progovorio je Vulin, pod temperaturom, nespretno ali je bar prekinuo ćutanje. Nadamo se ne zauvek, i ne samo on. Nije ovde važan Vulin imenom i prezimenom, već funkcija koju, kako bi Hrvati rekli, obnaša. Ni Šešelj službenom Zagrebu ne predstavlja problem. On je od početka svog političkog delovanja samo srpski problem, drugima je alibi, s opravdanjem ili bez njega, svejedno je. Hrvatska samo primenjuje ono što su njeni vešti političari davno nametnuli, a srpski (ovo shvatiti uslovno) prihvatili.
Nastavak na Večernje novosti...
