Izvor: Blic, 20.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samardžić: Nadgledana autonomija Kosova
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je danas da Beograd u pogledu budućeg statusa pokrajine neće ići ispod opšte ideje suštinske i nadgledane autonomije, ali da je otvoren za razgovor o načinu sprovođenja tog plana.
"Dakle, ispod toga se ne ide. Ali što se tiče načina sprovođenja, mi moramo biti otvoreni u jednom mogućem fer pregovaračkom procesu, da prihvatimo i neka rešenja koja su možda bolja od naših. Ja to, dakle, ne bih negirao unapred i u tome >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bi pregovarački proces mogao da doprinese da se mnoge stvari od kojih zavisi život ljudi na terenu na Kosovu i Metohiji možda i bolje urede, nego što smo mi predložili", rekao je Samardžić u intervjuu agenicji Tanjug.
On je kazao da za sada od strane albanskih predstavnika na pregovorima, i posebno Ahtisarijevog tima, beogradski pregovarači nisu videli dobre argumente koji bi negirali predloge Srbije, što, kako je naveo, ne znači da to ne može biti ubuduće. Pojašnjavajući pozicije novoformiranog ministarstva prema rešenju za pokrajinu, Samardžić je ponovio da će se zalagati za ono rešenje budućeg statusa Pokrajine koje će ići u susret interesima Albanaca, da u što većoj meri upravljaju svojim životom, da zaštiti interese Srba, da i oni upravljaju sobom i ostvari interese Srbije da Kosovo bude u njenom sastavu.
"To je rešenje suštinske ili nadgledane autonomije", rekao je Samardžić, dodajući da je to rešenje sadržano u državnoj platformi od maja 2006. godine i u preko 500 amandmana podnetih na predlog Martija Ahtisarija.
Predlog rešenja Beograda za kosovsko pitanje je, podsetio je Samardžić, dostavljeno u sažetoj verziji predstavnicima Misije Ujedinjenih nacija.
"U toj platformi su na na jednom skupu zadovoljeni svi interesi. Dakle, i Srba i Albanaca i regionalnog mira i evropskih integracija i očuvanja međunarodnog prava. To je dakle, kad govorim o prioritetu, važno da na osnovu te platforme što učestalije nastupamo na međunarodnim forumima, da imamo što više kontakata i da tu našu poziciju što bolje objasnimo i plasiramo", kazao je Samardžić.
On očekuje da se proces određivanja budućnosti Kosova metodološki gledno, ipak, mora završiti kroz pregovore, da se u njih uđe sa više dobre volje eventualnog medijatora, da se, kako je naveo, ne bi "ponovila ova katastrofalna situacija koju je forsirao Marti Ahtisari sa svojim timom". Samardžić za sada ne vidi mogućnost formiranja zajedničkog stava SAD i Rusije o budućnosti Kosova.
"Za sada ne vidim zajednički jezik, njihove su pozicije jako udaljene, i to ne zbog Rusije koja, zapravo, deluje poštujući međunarodno pravo, nego zbog SAD i nekih njenih zapadnih saveznika, koji su imali nameru da drastično prekrše međunarodno pravo i da jednoj priznatoj članici Ujedinjenih nacija praktično oduzmu 15 posto teritorije", kazao je Samardžić.
Reč je o dve pozicije - "ekstremističkoj i umerenoj", kazao je on i naveo da "ta ekstremistička polako, pošto nije mogla da dođe do konačnog zaključka, nije moguće usvojiti Rezoluciju u tom ključu, ona prosto vidi da mora da se približava nekom normalnom rešenju, koje bi respektovalo međunarodno pravo. Dakle i Povelju UN i brojne rezolucije, zaključno sa Rezolucijom 1244 od juna 1999. godine".
"Naravno, taj proces nije ni lagan, ni brz, ali, vidite, onaj ko je hteo da mi završimo za nekoliko meseci pregovore sa Albancima i da priznamo nezavisnost Kosova na bazi nekih svih tih koncesija u decentralizaciji, sada pregovara sa Rusijom oko zajedničkih stavova za neku novu rezoluciju", rekao je Samardžić.
"Ruski stav je jasan. Nova rezolucija može samo da potvrdi osnovne elemente Rezolucije 1244, a to je suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, i ona mora, dakle, da preuzme one elemente Rezolucije 1244 koji nisu realizovani. To je čitav kompleks ljudskih prava i, pre svega, povratka, na tome Rusiji jako insistiraju", kazao je ministar.
On je naveo da to polako ide i da će taj proces "prosto primorati, pre svega SAD, a onda i EU" da, u skladu sa međunarodnim pravom i, posebno evropskom praksom rešavanja manjinskih pitanja, trasiraju taj jedan novi okvir ili novu rezoluciju.
"Dosta će vremena proteći do takvog jednog konsenzusa na višem nivou, koji će omogućiti jedan pregovarački proces i jedan konsenzus na nivou ovih učesnika u sporu", zaključio je Samardžić.
