Izvor: S media, 22.Apr.2010, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sahranili živog sina!
Svetlana i Milinko Ignjatović iz prokupačkog sela Babin Potok pre nedelju dana dobili potvrdu da se u grobu njihovog sina, koji je kao vojnik JNA navodno poginuo 1991. godine, ne nalaze njegovi ostaci
Svetlana i Milinko Ignjatović iz sela Babin Potok kod Prokuplja dobili su pre nedelju dana nalaz Biološkog instituta iz Beograda kojim je potvrđeno da se u grobu njihovog sina, kog su sahranili još 1991. godine, ne nalaze njegovi već ostaci nepoznate ženske osobe.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Srđan Ignjatović je, prema zvaničnoj verziji, poginuo tokom rata u Hrvatskoj pre 19 godina, a sumnje njegove porodice u istragu koju je obavila tadašnja JNA počele su još 2003. godine, kada su ga ugledali na jednom TV snimku televizije B92.
Vojnik Srđan Ignjatović navodno je nastradao u blizini sela Tenj kod Osijeka 1991. godine. Prema zvaničnom saopštenju koje su roditelji dobili od tadašnjeg Ministarstva odbrane, kaže se da je prilikom povratka jedinice sa zadatka u rejonu sela Tenj, nakon prolaska 11 borbenih vozila, dvanaesto nagazilo na minu, usled čega je došlo do eksplozije. U vozilu je navodno bilo osam vojnika, među kojima i Srđan, i svi su nastradali.
Ko skriva istinu?
- Sedmog decembra 1991. vojska je izdala saopštenje da je moj brat nastradao, a nekoliko dana kasnije doneli su njegove navodne posmrtne ostatke. Od početka smo imali osećaj da on nije poginuo i da nije u sanduku koji su nam dopremili. Naime, mi nismo mogli da otvorimo sanduk jer je bio zapečaćen. Prošlo je 12 godina od tada, kada smo sasvim slučajno u vestima na televiziji videli snimak o zatvorenicima u Hrvatskoj i prepoznali Srđana među njima. Tražili smo odmah da se uradi ekshumacija i utvrdi identitet osobe koja je sahranjena u našoj porodičnoj grobnici u Babinom Potoku - kaže vidno potresena sestra Marina.
Tada, međutim, kreće nova drama porodice Ignjatović. Ukupno pet godina im je trebalo da izdejstvuju rešenje Okružnog suda u Prokuplju o ekshumaciji tela.
- Svima sam se obraćala i svi su me pravili ludom, jer navodno tražim mrtvog čoveka. Najpre sam se obratila Komisiji za nestala lica, gde su mi prvo obećali da će uraditi ekshumaciju i DNK analizu, ali su nakon toga odustali jer je to izuzetno skupo. Nismo se predali i na kraju smo uspeli da uz mnogo muka izdejstvujemo rešenje Okružnog suda u Prokuplju. Telo je izvađeno i predato na ispitivanje 2008. godine, a Biološki institut u Beogradu uzeo je briseve iz usne duplje mene i mojih roditelja - priča Marina.
Čitav postupak trajao je vrlo dugo. Nakon urađene DNK analize koju je obavio Biološki institut u Beogradu, utvrđeno je da se u sanduku nalaze ostaci neidentifikovane ženske osobe, a da Srđanovi roditelji Svetlana i Milinko nisu u biološkoj vezi sa njom. Rešenje o ovome napisano je tek pre nedelju dana. Na mestu gde je Srđan sahranjen sada nema sanduka jer su radnici JKP „Tržnica" pre nekoliko dana iskopali grob i posmrtne ostatke nepoznate osobe sahranili na prokupačkom groblju. Prazan limeni sanduk je ostavljen na desetak metara od praznog groba.
„Nećemo se smiriti"
Sestra Marina dodaje da je razgovarala sa ljudima koji su sa njenim bratom bili na ratištu i da su joj svi potvrdili da se u njegovoj jedinici nije nalazila nijedna žena. Kaže da će ona i njena porodica nastaviti potragu za Srđanom dok god se ne utvrdi i ne dokaže da on nije živ.
Noćima ne spavamo i mislimo o njemu. Mnogo bi nam lakše bilo da saznamo istinu o njegovoj sudbini. Mi smo ga već oplakali, a sada nam je ponovo podgrejana nada da je možda negde još uvek živ. Nećemo odustati i sve dok postoji i malo nade, mi ćemo se boriti da ga pronađemo - rekla nam je majka Svetlana.
Ignjatovići kažu da će apelovati i slati dopise i molbe svim nadležnim institucijama u zemlji, ali i susednoj Hrvatskoj, kako bi se utvrdila prava istina o Srđanovoj sudbini.
V. KOSTIĆ
.jpg)
