Izvor: B92, 10.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šahović izrazio nezadovoljstvo učinkom UNMIK-a
Njujork, Beograd -- Ambasador SCG pri UN Dejan Šahović izrazio je u utorak pred Savetom bezbednosti nezadovoljstvo ulogom UNMIK-a u primeni Rezolucije 1244 o Kosovu i ocenio da će, ukoliko nasilje ostane legitimno političko sredstvo, najnovije žrtve na Kosovu predstavljati novi korak unazad u stvaranju uslova za pokretanje dijaloga o praktičnim pitanjima.
Pozivajući Savet bezbednosti da uvidi da UNMIK, u skladu sa svojim nadležnostima preuzetim pre četiri godine, nije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << obezbedio da nasilje ne ostane legitimno političko sredstvo na Kosovu, Šahović je podsetio da je SCG, s druge strane, u poslednje dve i po godine od demokratskih promena konstantno demonstrirala političku volju da konstruktivno učestvuje u primeni Rezolucije 1244.
U govoru pred Savetom bezbednosti, Šahović je naveo i da su napori države za saradnju sa UNMIK-om do sada bili jednosmerni proces. Ambasador SCG izrazio je očekivanje da će saradnja sa UNMIK-om biti ponovo uspostavljena, dodajući da je konstruktivna i transparentna politika UNMIK-a, uključujući proces privatizacije na Kosovu, neophodan novi element za buduću komunikaciju vlasti SCG i civilne administracije UN na Kosovu.
"Izgleda da je zajednički stav da je posao na Kosovu i Metohiji daleko od toga da je završen. Stabilnost i prosperitet je naš zajednički cilj. Generalni sekretar rekao je, međutim, prilikom usvajanja rezolucije 1244, da se ne računa samo opredeljenje za mir, već volja da zaista bude primenjen. Volja moje zemlje da konstruktivno učestvuje u tom procesu je nešto u šta mogu da uverim Savet bezbednosti", rekao je Šahović.
Ambasador je prethodno naveo primere koji ukazuju da Rezolucija 1244 nije primenjena. Između ostalog, on je naveo da su bezbednost i sloboda kretanja privilegija samo većinskog stanovništva na Kosovu, da sudbina više od hiljadu nestalih Srba nije rasvetljena, te da se skoro četvrtina privremeno raseljenih pripadnika manjinskih nacionalnih zajednica, uglavnom Srba, koji su napustili Kosovo od dolaska međunarodnih snaga, još ne može vratiti.
Šahović je posebno ukazao na nedavno ubistvo tročlane porodice Stolić u Obiliću, nerasvetljeno ubustvo profesora Zorana Markovića u Vitini, slučaj 90-godišnjeg Slavka Stamenkovića, koji je brutalno pretučen 21. maja u Vitini, kao i na kamenovanje autobusa sa srpskom decom u blizini Kosovske Mitrovice 6. maja. "Ukoliko počinioci ovih zločina ubrzo ne budu privedeni pravdi, kao što je bilo u ranijim slučajevima međuetničkih ubistava od 1999. godine, ova ubistva služiće samo za jačanje nekažnjivosti za nasilje prema manjinama. To će dati dalje dokaze da manjine, posebno Srbi, ne uživaju ni osnovno ljudsko pravo na život", poručio je Šahović.
Šahović je izjavio da u Savetu bezbednosti postoji ozbiljna zabrinutost zbog pogoršanja situacije na Kosovu poslednjih meseci. "Među članovima SB se primećuje nezadovoljstvo opštim stanjem, nefunkcionisanjem privremenih institucija i odsustvom dijaloga izmedju Beograda i Prištine", rekao je ambasador Šahović agenciji Beta nakon sednice SB posvećene četvrtoj godišnjici usvajanja Rezolucije 1244, kojom je Kosovo stavljeno pod civilni protektorat UN.
Šahović je naveo da je analizi stanja u pokrajini poseban pečat dalo prošlonedeljno ubistvo tročlane porodice Stolić u Obiliću. "Svi članovi SB oštro su osudili to ubistvo i ukazali na njegove negativne posledice po medjuetničko pomirenje i gradjenje multietničkog Kosova, što je bio jedan od ciljeva UN ustanovljen pre četiri godine", preneo je ambasador SCG.
On je dodao da je na sednici, uz svo priznanje UNMIK-u da je na Kosovu postignut izvestan napredak, izražena opšta ocena da na Kosovu mnogo toga još mora da se učini i da odgovornost za to leži na većinskom stanovništvu i institucijama privremene samouprave. "Kosovske institucije su ponovo upozorene da ne izlaze iz okvira svojih nadležnosti, već da se bave poslovima koji su im sada povereni", rekao je Šahović.
SB UN je i ovoga puta, prema rečima Šahović, pozvao Prištinu i Beograd na dijalog o praktičnim pitanjima na Kosovu a većina članova SB je o tome govorila u kontekstu predstojećeg Samita EU u Solunu.
Na sednici SB o Kosovu bilo je pokrenuto i pitanje privatizacije u pokrajini. "Izražene su ozbiljne sumnje u ispravnost najavljenih privatizacionih transakcija društvenih preduzeća na Kosovu", rekao je Ambasador Šahović.
On je sa svoje strane, u govoru pred članovima SB, istakao potpuno odsustvo bezbednosti na Kosovu, navodeći kao primer ubistvo tročlane porodice Stolić u Obiliću, 4. juna. Govoreći o drugim aspektima kosovske zbilje, Šahović je istakao nepostojanje slobode kretanja, nerasvetljenu sudbinu više od 1.000 otetih Srba i to što nema povratka raseljenih lica.
Šahović je Beti preneo da je članovima SB ukazao da se prenošenje ovlašćenja sa UNMIK-a na kosovske institucije ne može odvijati u situaciji kada Vlada i druga tela ne izvršavaju ni minimum svojih ranijih obaveza. SB sa ove sednice neće izdavati službeno saopštenje.
Šef Koordinacionog centra za Kosovo Nebojša Čović izjavio je da od sednice Saveta bezbednosti ne očekuje nikakvo konkretno rešenje za krizu na Kosovu, već samo podršku, osudu i ohrabrenje za dijalog. "Naša borba diplomatskim i političkim sredstvima mora da bude nastavljena i mora da bude vrlo homogena", ocenio je Čović, nakon tročasovnog sastanka sa delegacijom Srba iz Centralnog Kosova.
Predstavnici kosovskih Srba u utorak su razgovarali i sa predsednikom parlamenta Srbije i Crne Gore Dragoljubom Mićunovićem. Oni su tom prilikom izneli potrebu da država pred međunarodnom zajednicom insistira na obustavi prenosa nadležnosti UNMIK-a na prelazne institucije. Vladika Raško-prizrenski je od Mićunovića zatražio da u svojim kontaktima sa predstavnicima međunarodne zajednice pokrene pitanje povratka raseljenih, decentralizacije i ljudskih prava kosovskih Srba. "Nemamo dovoljno razumevanja kod predstavnika međunarodne zajednice, kako kod UNMIK-a tako i kod KFOR-a. Sada sam dobio obaveštenje da UNMIK otkazuje svaku pratnju monasima i sveštenstvu izvan manastira i da to prepušta kosovskoj policijskoj službi. Mi na Kosovu i Metohiji imamo i druge probleme, životne, sa kojima se narod susreće, probleme nezbednosti, slobode kretanja, zaposlenja, ta socijalna strana, ekonomska diskriminacija, pitanje obrazovanja, zdravstva i pitanje povratka", rekao je vladika Artemije.
Dragoljub Mićunović izneo je stav da u međunarodnoj zajednici ne postoji saglasnost o rešavanju kosovskog problema, zbog čega se to pitanje "gura pod tepih". Govoreći o državnoj strategiji u odnosu na Kosovo, Mićunović je rekao: "Nama stvarno treba da pruže odgovor, i u EU i naročito u Savetu bezbednosti, da li oni istrajavaju na toj rezoluciji 1244, ili je ona samo tako jedna maska. Insistiranje na ljudskim pravima, mobilisanje mnogih oprganizacija, mislim da ih nećemo ostaviti na miru u tom pogledu, stalno ćemo ih bombardovati sa raznim delegacijama. Mi moramo imati tu inicijativu, jednu preko celog nevladinog sektora, preko međunarodnih organizacija koje se bore za ljudska prava, i drugi je ovaj državni, diplomatski, koji mora da bude permanentan. To su stvari koje mi možemo da činimo. Ali nemojte precenjivati naše snage. I ono što mi se čini za sada za nas najvažnije, da se krećemo u okviru mogućnosti", rekao je Mićunović. On je najavio i da će prva naredna sednica parlamenta Srbije i Crne Gore biti posvećena Kosovu.
.jpg)
