Izvor: BKTV News, 10.Feb.2012, 12:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sadašnja vlast ostavlja Srbiju u dužničkom robstvu?
Prema podacima Narodne banke, država Srbija ove godine mora da otplati 3,8 milijardi evra duga, u 2013. opterećenje budžeta biće slično 3,7 milijardi, a u 2014. na otplatu dospeva 3,4 milijarde.
Ukupan dug aktuelne vlasti na početku mandata 2008. iznosio je 8,7 milijardi evra, danas je nešto više od 14,5 milijardi, a samo u prošloj godini građani Srbije zaduženi za oko dve milijarde.
Računica ekonomiste Miroslava Zdravkovića pokazuje da je sadašnja vlada Srbiju svake >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << sekunde zaduživala 55 evra ili 4,7 miliona evra dnevno. Poređenja radi, od 2000. do juna 2008. javni dug je smanjivan za dva miliona dnevno ili 24 evra u sekundi. A nova zaduživanja u budžetu za 2012. planirana su za više od jedan odsto BDP-a iznad dogovorene granice, odnosno za oko 300 miliona evra.
On tvrdi da Srbija u poslednje vreme ima prebrz tempo zaduživanja, “Do velikog zaduživanja dolazi zato što povećavamo javnu potrošnju, koja ne ide za investicije. Drugim rečima, radi se upravo suprotno od onoga što bi trebalo. Ne smanjujemo i ne balansiramo javnu potrošnju i onda prosto postaje inercija da se mora povećavati javni dug. I jednostavno je došlo na red da se zadužujemo jer smo prethodno potrošili novac od privatizacije”.
Vlast u Beogradu najviše troši na plate i penzije, dobar deo zajmova otišao je javnim preduzećima, dok je manje od trećine uloženo u konkretne projekte kao što su izgradnja puteva i mostova.
“Odlučivanje u ovoj zemlji je otežano jer postoji ono što se zove partokratija. Kao i do sada, glavari partija koje će biti u koaliciji o svemu će odlučivati. A to onda vraća birače u apatiju i ustvari smanjuje elan da se menjaju i unapređuju stvari u društvu”, kaže Kovačević
Tako se dogodilo i da je Međunarodni monetarni fond odložio ocenu prve revizije aranžmana iz predostrožnosti jer se Srbija nije držala dogovora o planiranom nivou javnog duga, koji ne bi trebalo da pređe 45 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP).
Milan Kovačević zaključuje da su potrebne jasne ekonomske reforme.
Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, veruje da očuvanje socijalnog mira i politika u ovoj priči imaju važnu ulogu.
“Političarima nije važan MMF i šta misli neko u Vašingtonu, nego im je ključno kako će da dobiju naredne izbore ili bar kako najbolje da izađu pred birače. Prema tome, taj prioritet koji postoji na unutrašnjem planu ima mnogo veću težinu od svega što dolazi spolja. I u tom svetlu naravno da se mogu razumeti ovakva izvrdavanja, a sasvim drugo pitanje je da li se mogu opravdati”, smatra Prokopijević.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Tweet
