Izvor: Blic, 10.Avg.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šabićeve optužbe su netačne
Vladimir Cvijan
Predlog zakona o tajnosti podataka uzburkao je javno mnjenje posle tvrdnji Rodoljuba Šabića i Saše Jankovića, poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitnika građana, da ovo zakonsko rešenje krši Ustav, ograničava ih u radu i nije u skladu sa evropskim standardima. Vladimir Cvijan, šef radne grupe za izradu ovog zakona, tvrdi da su netačni navodi gospodina Šabića i nekih „stručnjaka" da se predloženim zakonom o zaštiti tajnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << podataka ograničavaju ovlašćenja poverenika za informacije od javnog značaja, zaštitnika građana ili bilo kog drugog nezavisnog kontrolnog tela.
- Svaki kontrolni organ će imati slobodan pristup svim tajnim podacima iz svoje kontrolne nadležnosti, bez obzira na stepen tajnosti i bez obzira na to ko je tajni podatak „proizveo". Ovu činjenicu je radna grupa na čijem sam čelu, a koju je formiralo Ministarstvo pravde, uvek spremna da dokaže u javnoj raspravi. Što se tiče navoda da se ovakvo rešenje sreće samo u našoj državi - pročitajte npr. članove 5 i 77 Zakona o zaštiti tajnih podataka Bosne i Hercegovine iz 2005, mađarski zakon - članovi 6 i 10, slovački zakon - članovi 34 i 84. Kome se obraća parlamentarni komesar u Velikoj Britaniji ako ne dobije tajni podatak? Sudu - kao i u predlogu zakona. Pitajte poverenika da li zna kome se obraća evropski ombudsman ako ne dobije tajni podatak. Svako, pa i predsednik Republike ili predsednik Vlade ima pravo pristupa podacima, ali samo iz svoje nadležnosti (vidite član 37 predloga zakona) i isto važi i za kontrolne organe - npr. poverenika - kaže Cvijan.
Ne predstavlja li to ograničenje njihovih ovlašćenja kršenje Ustava?
- Ja već više puta insistiram na javnoj raspravi baš zato da bih čuo gde to u predlogu zakona postoji smanjenje dostignutog nivoa ljudskih prava! Da li se krše ljudska prava ako kontrolu nekih tajnih podataka vrši predsednik Vrhovnog suda?
Zašto nije bilo javne rasprave?
- Ja sam Dejanu Milenkoviću, koji je u radnoj grupi bio u ime poverenika i zaštitnika građana, više puta predlagao da organizujemo javnu raspravu. Nisam dobio nikakav odgovor, kao da su čekali da predlog bude upućen u Narodnu skupštinu. Javna rasprava će biti odlična prilika i da gospodin Šabić objasni kako je predlog zakona „najgori u okruženju" kada je više od 80 odsto njegove sadržine prepisano iz predloga koji je upravo gospodin Šabić pisao pre dve godine. I kako se to poklapa sa tekstom zvaničnog mišljenja zaštitnika građana koji o nacrtu zakona kaže, citiram: „Nacrt zakona o tajnosti podataka je... preko potreban normativni iskorak u odnosu na sadašnje stanje" i predstavlja „solidnu zakonsku materiju". Javna rasprava će biti dobra prilika i da se prihvate sve dobronamerne sugestije.
Samo ovlašćeni mogu da rade sa tajnama
Da li će biti zapošljavanja novih službenika u ime zaštite tajnih podataka?
- Svako ko je do sada bio zaposlen na radnom mestu koje podrazumeva rad sa tajnim podacima - ostaće na tom istom radnom mestu, ali će dobiti poseban sertifikat, posebnu obuku i posebnu oznaku u sistematizaciji radnih mesta. Radna mesta ovlašćenih lica neće biti otvarana. Ako državni organ ili javno preduzeće operiše sa tajnim podacima, moraće nekog u sistematizaciji da odrede kao ovlašćeno lice.
