Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Okt.2015, 10:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Šabić drugačije tumači zakon"
Ministar privrede Željko Sertić poručio je da poštuje instituciju Poverenika za informacije od javnog značaja, ali da je u slučaju Železare Smederevo problem nastao u tumačenju zakona i ambijenta.
"Poverenik nam je poslao prvo upozorenje, tražio odgovor, mi smo dali ali on nije uvažio naše mišljenje", rekao je Sertić u intervjuu za Novi magazin dodajući da je do sada platio dve kazne zbog nesporazuma s Poverenikom, ali i da nije jedini.
On je naveo da veoma >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << poštuje instituciju Poverenika i njegovu ulogu u društvu, ali da je u tom slučaju problem u tumačenju zakona i realnog ambijenta.
Sertić je podsetio da, kad je 2008. godine potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, jedan od uslova je bio da se napravi Zakon o zaštiti konkurencije koji je podrazumevao formiranje Komisije kao nezavisnog regulatora.
"I kada smo raspisali konkurs za menadžment Železare, zakonski uslov zaključenja ugovora bio je da dobijemo saglasnost od Komisije za zaštitu konkurencije. I mi smo Komisiji predali sva naša dokumenta, sve naše ugovore, biznis planove, anekse", tvrdi Sertić.
Kompanija HPK s kojoj je potpisan ugovor za menadžment nije želela da se javno zna kako će da funkcioniše jer, objasnio je ministar, ako otkriju svoje planove šta će da uštede, kome će da prodaju, gde će da nabavljaju sirovine... istovremeno obaveštavaju i konkurenciju.
"Dakle, nije da niko u ovoj državi ne zna šta piše u ugovoru. Zna Komisija za zaštitu konkurencije i najodgovorniji ljudi u državi", ističe ministar.
Suština u tom poslu je, navodi on, da postoje zaštićeni podaci i rešenje Komisije za zaštitu konkurencije šta su i koji su zaštićeni podaci.
"Ja po zakonu ne smem da objavim te podatke bez saglasnosti HPK, jer oni mogu da tuže državu i imaju pravo na nadoknadu štete, budući da bih ja prekršio zakon koji je naša skupština usvojila", navodi Sertić.
Evropska pravila, kako je rekao, jasno su definisala, a vlada bukvalno prekopirala iz pravne prakse EU, da zaštićeni podaci imaju primat u odnosu na zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja.
"I to lepo piše u članu 45. našeg zakona. Tu nema dvojbe. A Poverenik gleda samo svoj zakon i samo njega tumači i mene dva puta kažnjava", ukazao je Sertić.
On tvrdo da samo iz straha da poslovni podaci ne odu konkurenciji i da to završi gašenjem čeličane, taj ugovor nije objavljen.
"Moj zadatak je da štitim privredu. Nadam se da ćemo u dogovoru sa HPK u najskoriše vreme objaviti najveći deo tog ugovora. Verujte, to je jedan od najboljih ugovora", zaključio je Sertić.
Uskoro papiri o slučaju Agencije za privatizaciju
Ministar privrede Željko Sertić tvrdi da ne postoji nikakav lični sukob između njega i nedavno razrešenog direktora Agencije za privatizaciju Ljubomira Šubare i najavio da će to ministarstvo, kad se završi zakonska procedura, izaći u javnost s detaljima i papirima o tom slučaju.
"Ne postoji apsolutno nikakav lični sukob i reč je o zameni teza. Kad kod nas nekoga pozovete na odgovornost, najlakše je izaći i reći - on mene mrzi, i izbaci se neka zapaljiva tema kao što je sada BIP", rekao je Sertić u intervjuu za Novi magazin.
On je objasnio da je najpre neophodno sačekati da se završi zakonska procedura, da direktor Agencije da svoju izjavu povodom rešenja vlade, a zatim Ministarstvo privrede da svoje viđenje slučaja i onda odlučuje Vlada Srbije.
Tada će Ministarstvo, navodi Sertić, izaći u javnost "s detaljima i papirima".
Govoreći o neslaganju sa direktorom Agencije, Sertić navodi da su se isprepletale dve stvari - pitanje šta se danas radi i šta su "targeti", a jedna od kulminacija je bila i privatizacija medija gde se Agencija, tvrdi, potpuno drugačije ponašala od onoga što je bio zahtev međunarodne zajednice i zakona i sve tumačila na svoj način.
Zato je, kazao je ministar, stavljen nadzor na privatizaciju RTV Vranje.
"Agencija nam je poslala mišljenje da ostaje pri prvobitnoj odluci da se manji deo RTV Vranje da zaposlenima, a da veći ide u Akcionarski fond. Naš stav je da se u slučaju privatizacije medija više nego jasno Zakonom o informisanju definiše da se sav kapital, ako se ne proda, prenosi radnicima", rekao je Sertić.
On kaže da Agencija ne treba da ulazi u moralne aspekte i da, primera radi, razmišlja zašto tri čoveka treba da dobiju sav kapital nekog medija.
"Nema nikakve moralne dileme. Ako ima samo jedan radnik, onda se po zakonu na njega prenosi kapital tog medija, ali i sve obaveze. Šta će taj radnik da radi sutradan po dobijanju rešenja da je vlasnik, to je njegov problem", rekao je Sertić.
Ministar je rekao se u Agenciji dešava i to da je u prethodnom periodu bilo mnogo preširokog tumačenja zakona.
"Na primer, mi smo jedina zemlja u regionu u kojoj je neko mogao da kupi preduzeće i odmah ga založi kao hipoteku. Tako je Mile Jerković kupio 14 poljoprivrednih kombinata. Taj princip nam je uništio mnoga preduzeća i od ovih 526 firmi - 95 odsto su uništena tako što su privatizovana pa vraćena državi kroz taj način prevare", rekao je on.
Kada su počela "čišćenja", onda su ljudi u Agenciji otišli u drugu krajnost i počeli najrigoroznije da tumače Zakon mereći svaku reč na najrigidniji način, što je zaustavilo ceo proces, objašnjava Sertić.
U Ministarstvo, kako tvrdi, svaki dan iz Agencije stiže po nekoliko dopisa po kojima Agencija odbija zahteve firmi za različita postupanja i traže da mi o tome odlučujemo.
"Pa čemu onda Agencija, da bude saobraćajac koji nam prosleđuje mejlove i da to radi ogroman broj ljudi? Ako ja politički odgovaram za privatizaciju u državi, a to mi radi neko drugi i ja nemam ni formalnu kontrolu nad procesom, tu nešto ne valja", ističe on.
Taj sistem odnosa Agencije i Ministarstva potpuno je pogrešan, dodaje ministar, jer je došlo do iracionalne situacije da niko u Agenciji ništa neće da potpiše nego se sve šalje ministarstvu, što je zakočilo i zatvorilo mnoge procese.
"Na primer, za Srpsku fabriku stakla ne mogu godinu dana da rešim kroz agencijsku Komisiju pitanje da li je investitor investirao po svemu što je dogovoreno, jer Agencija neće da kaže da je on sve ispunio kako se obavezao ugovorom i oslobode raspolaganje akcijama novim vlasnicimna", naveo je ministar.
On je dodao da se to stalno pravda nekim procedurama i pravilnicima, a radnici gube radna mesta i fabrike svoje mesto na tržištu.
Sertić smatra i da je tu odgovornost dosadašnjeg direktora koji je trebalo da ubrza procese privatizacije, što ima ogroman broj žalbi investitora, a najčešće nema ni najobičnijih i uljudnih odgovora Agencije na brojne zahteve, molbe i predloge koji stižu.
"Odlučili smo da nema više potrebe da postoji Agencija za privatizaciju kao koncepcijski deo sistema. Preostale poslove ubuduće može da radi Ministarstvo privrede sa 20-30 izabranih stručnih ljudi", rekao je on.
Dodao je da ostaje još jedan veliki problem - nenaplativi krediti.
"Strategiju za rešavanje tog problema pisali smo uz pomoć međunarodnih stručnjaka i veoma nam je važno razvijanje stečaja kao dobrog alata tržišne privrede. Naš sistem stečajeva je na veoma niskom nivou, loše prihvaćen, česte su zloupotrebe i manupulacije, nesnalaženje i neznanje stečajnih upravnika, problemi sa stečajnim sudijama", objašnjava Sertić.
Uočeno je, kako je kazao, da je slab institucionalni okvir za stečajeve, nema Stečajne agencije Srbije u kojoj bi se centralizovali propisi, znalo ko zašta odgovara, šta su ciljevi.
"A stečaj je slikovito rečeno proizvodni proces u kome je stao deo jedne mašine i firma ne može da isporuči proizvod. Ideja je da se što hitnije ta mašina popravi i vrati u funkciju, jer je preduzeće koje ne radi minus za državu", navodi on.
Sertić je dodao da pre stečaja postoji još jedan alat, a to je Zakon o finansijskom restrukturiranju, koji može da pomogne vlasnicima firmi da se dogovore s kreditorama i poveriocima i izbegnu stečaj.
Upitan da li neko od preduzeća za privatizaciju ima svetlu budućnost, kaže da za nekoliko firmi ima signala da bi mogle da prežive, a ima i firmi koje kroz brze stečajeve mogu da se oporave i prodaju.
"Najveći deo, 95 odsto firmi neće preživeti, toga smo se plašili početkom ove godine i javno o tome pričali. Zato smo napravili ozbiljan socijalni program i pomažemo ljudima da se snađu", rekao je ministar i dodao da su sa druge strane preduzeća koja imaju određeni potencijal.
On je istakao da je druga peć u Železari važna za budućnost i zato se pregovara i s jednom kineskom kompanijom, a isto važi i za preduzeća iz petrohemijskog kompleksa.
"Metanolsko-sirćetni kompleks u Kikindi počeo je da radi posle skoro četiri godine stajanja, Petrohemija nam je sada potpuno pozitivna, Azotaru na svaki mogući način pokušavamo da rešimo i nađemo partnera jer nam je strateški važna", rekao je Sertić.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
