Izvor: Blic, 08.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šabić: Malo vremena za izmenu spiskova
Šabić: Malo vremena za izmenu spiskova
BEOGRAD - Predstojeći predsednički izbori raspisani za 8. decembar biće sprovedeni po istim spiskovima na koje je u prošlom izbornom krugu bilo mnogo primedbi. Opšta ocena je da je za 'dovođenje u red' biračkih spiskova u Srbiji potrebno između šest meseci i godinu dana. Osnovni prigovor DSS bio je da se na spiskovima nalazi pola miliona više upisanih birača nego što je utvrđeno poslednjim popisom stanovništva u Srbiji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao i da ima i duplo upisanih građana, ali i umrlih.
Srpski ministar lokalne samouprave Rodoljub Šabić kaže da su spiskovi nasleđeni od bivše administracije i ističe da je za korektne spiskove potrebno 'oko godinu dana pod uslovom da postoje stabilne političke prilike'.
- Do održavanja predsedničkih izbora imamo samo dve nedelje za eventualna poboljšanja u biračkom spisku, što je malo vremena. Upućeni su nalozi sekretarima opština da putem sredstava javnog informisanja pozovu građana da se upišu ili provere da li su upisani u biračke spiskove. Pored toga, radićemo i proveru dvostruko upisanih na osnovu baze podataka MUP Srbije. Pred prošli ciklus predsedničkih izbora to je rezultiralo sa oko više od 40.000 izmena u biračkim spiskovima - kaže Šabić.Problem oko narednog ciklusa izbora predsednika Republike Srbije, koji se ogleda u potrebi da u prvom krugu izbora na birališta izađe više od polovine upisanih birača u Srbiji, dodatno se komplikuje činjenicom da nije dozvoljeno glasanje putem pisma. Na taj način ostaju uskraćeni građani na privremenom radu, u diplomatskim predstavništvima ili na studijama u inostranstvu, bolesne osobe i invalidi. Šabić ističe da to jeste problem, ali da se formalno mora konstatovati da su ta lica u biračkim spiskovima i da se ona vode u njima sve dok ne dođe do odjave prebivališta.
- Korektne biračke spiskove imaćemo kada se formira centralni birački spisak. Potrebno je doneti i zakon o biračkim spiskovima. Za efikasno vođenje tih spiskova, nakon što budu ažurirani i bude uspostavljen centralni sistem, ministarstvu bi bilo potrebno i oko 320 ljudi koji bi bili angažovani na tim poslovima i isto toliko kompjutera, kancelarija... ceo taj posao nije jednostavan i lak - naglašava Šabić. Član CeSID Miloš Todorović se slaže da nema mnogo mogućnosti za poboljšanje biračkih spiskova.
- Može se eventualno pojačati kampanja da se građani aktiviraju kako bi proverili da li su upisani u biračke spiskove i ako imaju nekog bližnjeg koji je umro, da provere da li je i on u biračkom spisku i, ako jeste, da se na osnovu smrtovnice njegovo ime izbriše iz spiska - ističe Todorović.
CeSID je ranije iznosio podatke prema kojima je prilikom ažuriranja spiskova u Crnoj Gori, na 450.000 registrovanih birača bilo urađeno oko 650.000 izmena u biračkim spiskovima, odnosno da je jedna i po izmena po biraču. U ovoj nevladinoj organizaciji tvrde da, ako se ove proporcije uzmu u obzir, može se očekivati da bi u Srbiji, s obzirom na istovetan način vođenja spiskova, po njihovom ažuriranju, na šest i po miliona upisanih birača moglo biti registrovano čak deset miliona izmena. N. M. Jovanović
