Izvor: Danas, 16.Feb.2015, 21:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa Prištinom nećemo razgovarati o sukcesiji
Beograd - Srbija za svoju nezavisnost, suverenitet, ali i za svoj teritorijalni integritet ima stabilnu podršku u najvišem telu Ujedinjenih nacija - Savetu bezbednosti. UN su naša kuća i mi uporište nalazimo upravo u Povelji UN i drugim temeljnim aktima svetske organizacije, koji su i usvojeni na osnovu pouka koje je čovečanstvo izvuklo iz strahota Drugog svetskog rata, da bi se male zemlje poput naše zaštitile od otimanja teritorije i nasilnog prekrajanja granica.
Briselski >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << sporazum koji se odnosi na stvaranje Zajednice srpskih opština, sa time nema apsolutno ništa - kaže u razgovoru za Danas Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, odgovarajući na pitanje koliko je Kosovo, koje danas obeležava sedmu godišnjicu jednostrano proglašene nezavisnosti, bliže „stolici“ u UN, imajući u vidu rezultate briselskih pregovora, najavljeni pravno obavezujući sporazum Beograda i Prištine i broj od 96 država koje su ga priznale.
- Početna premisa vašeg pitanja nije ispravna. Postignuta rešenja zahtevaće izmenu važećeg zakonodavstva o sudovima u pokrajini, o čemu se u pokrajinskoj skupštini već vode žustre polemike i rasprave, kao što se i u albanskoj štampi u Prištini tamošnja vlada veoma žestoko kritikuje zbog postizanja ovog sporazuma, uz tvrdnje da stvara preduslove za etničku segregaciju u pravosuđu, što lično smatram da nije tačno i da napadi na pokrajinsku vladu u vezi sa ovim nisu osnovani. Sve sudije koje rade na teritoriji naše pokrajine za Srbiju će uvek biti sudije koje rade u sistemu Republike Srbije, a svesni smo činjenice da ima onih Albanaca, a možda i nekih drugih, koji smatraju da je pokrajina nezavisna država. Mi, kao država i kao narod u većini to nikada nećemo prihvatiti.
- Od dolaska međunarodnih snaga 1999, u našoj južnoj pokrajini, autonomno od drugih delova zemlje, funkcioniše zakonodavni okvir koji stvara parlament u Prištini. Sada u tom parlamentu sede i Srbi i biće primenjivani propisi koje on izglasa.
- Ovim dogovorom stvaraju se nove pravosudne institucije na KiM na mestu onih koji, nažalost, zbog okolnosti od 1999. nisu funkcionisale. Očekujemo da će taj proces otpočeti u najskorijem mogućem roku. Što se tiče procesuiranja onih koji su bili izloženi političkim progonima, Zakon o amnestiji, koji je deo paketa briselskih sporazuma, obavezuje prištinsku stranu da ne sprovodi šikanozno vršenje prava ni nad kim. Moram da podsetim da u raljama nefunkcionalnog sistema pravosuđa, koji i ovim sporazumom želimo da promenimo i popravimo, još uvek leže i Oliver Ivanović i mnogi drugi uhapšeni i optuženi Srbi kojima do sada nisu mogle da sude srpske sudije zato što ih nije bilo. Ovim sporazumom stvaraju se preduslovi da se takav ambijent promeni.
- Te priče nisu tačne. Reč je o zlonamernom i netačnom tumačenju, koje ima za cilj da unese nemir, neizvesnost i strah među Srbe i omete proces izgradnje većinski srpskih institucija.
- Insistiramo na tome da legalno izražena volja srpskog naroda na KiM bude poštovana, da bude poštovan koalicioni sporazum i da sa srpskom zajednicom na KiM niko u političkom smislu „ne briše patos“.
- Tačno je da stvaranje opštine Prilužje-Plemetina, kao i stvaranje opštine Gora, jeste izraz težnje srpskog i goranskog naroda na KiM. Drugi deo vašeg pitanja sadrži opasnu tezu za koju sumnjam da i najekstremniji krugovi kosovskih Albanaca razmišljaju. To svakako nije, niti će biti predmet bilo kakvog razgovora.
- Kao korektan pregovarač do sada nismo u javnost izlazili sa detaljima radne verzije nacrta Statuta zajednice srpskih opština. Jasno je, međutim, da insistiramo na suštinskim nadležnostima ZSO, kako bi Srbima na KiM bila garantovana imovinska, pravna i svaka druga sigurnost. ZSO ne zamišljamo kao teritorijalnu autonomiju, što je nemoguće i zbog fizičke odvojenosti područja sa većinskim srpskim stanovništvom na KiM, već kao instrument opstanka i razvoja Srba i sredina u kojima žive. Neophodno je da se takva zajednica formira, ne na postojećim pravnim regulativama koje važe na KiM, već uz sasvim novu legislativu. Na to su se albanski pregovarači iz Prištine obavezali potpisujući prvi Briselski sporazum i njegova prateća dokumenta, a tu obavezu potvrdili su i docnije potpisujući koalicioni sporazum kojim su predstavnici liste Srpska ušli u pokrajinsku vladu.
- Javnosti je poznato da bi predstavnici Prištine voleli da u Briselu razgovaraju o sukcesiji. Za nas je, naravno, takav razgovor nemoguć, jer nijedna država ne može na taj način da razgovara sa delom svoje teritorije. Ono o čemu, međutim, želimo da razgovaramo jeste status državne, društvene, crkvene, privatne i svake druge imovine. Veliki deo te imovine je uzurpiran ili čak privatizovan jednostranim pseudopravnim aktima Prištine. Nad tom imovinom mi, dakle, nemamo nikakvu faktičku kontrolu. Pravo je, međutim, na našoj strani. Imovina je u civilizovanom svetu svetinja, a mi imamo takoreći tapije - dokumente koji dokazuju gde je i koliko država Srbija ulagala na KiM. Zanemarivanje prava u ovoj stvari, odnosno legalizacija nekakve revolucionarne pravde, verujem, nije ni u interesu najuticajnijih zapadnih država koje priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost KiM. Ovaj dijalog nije ni započeo i prerano je da bilo ko anticipira njegov ishod.
- Razgovori koje smo vodili bili su toliko iscrpljujući da nismo stigli ni da pomenemo termin budućeg sastanka. Poučeni iskustvom iz razgovora za vreme gospođe Ešton, ti razgovori su se odvijali na otprilike mesec dana. Videćemo da li to možemo da očekujemo i u ovom slučaju. Gospođa Mogerini je rekla da zna koliko je sati gospođa Ešton potrošila u tim razgovorima i da je ona spremna da im posveti još više vremena. Što se tiče drugog dela pitanja, to ne bi moglo da se dogodi.
Iseljavanje i biračko telo
* Da li je Beograd razgovarao sa „privremenim institucijama uprave u Pokrajini“ o masovnom iseljavanju kosovskih Albanaca, koji su formalno građani Srbije, i šta se, po vašim saznanjima, zapravo, događa?
- Legitimno izabrani predstavnici Srba na KiM učestvuju u pokrajinskoj vlasti u Prištini, tako da smo veoma ažurno informisani o svemu što se događa na KiM. Ipak, ekonomsku politiku na KiM kreira i za njene posledice je odgovorna pokrajinska vlast u Prištini, pre svega albanski političari u njoj. Bilo bi uputnije da se o razlozima nezadovoljstva građana albanske nacionalnosti raspitate kod ljudi čije su oni biračko telo.
Velika politika
* Srbija je poslednjih 15 godina, bez obzira na međunarodne okolnosti i domaće kritike, vodila politiku nepotpisivanja bilo kakvog dokumenta o KiM. Zbog čega je vlada SNS-SPS, u trenutku kad su geostrateški odnosi u svetu počeli da se menjaju, odlučila da potpiše Briselski sporazum i sada istrajava u briselskom dijalogu, iako je posle Ukrajine svima jasno da u međunarodnoj politici više ništa neće biti isto?
- Ne znam šta je vama jasno, ja tu veliku politiku ne razumem na taj način. Ali, meni je jasno da je Srbija mala zemlja, čiji je narod na KiM ugrožen od albanske većine koja 15 godina vrši vlast na toj teritoriji gotovo neometano. Mi smo prvi koji smo se usudili da pokušamo da se izborimo za deo te vlasti i deo tog uticaja.
Platforma i dijalog
* Šta očekujete od najavljene nove kosovske platforme predsednika Tomislava Nikolića, da li su Vlada i predsednik o tome već razgovarali i kolike su razlike među njima kada je reč o kosovskoj politici?
- Taj dokument usaglašavaju predsednik i premijer Srbije. Javnost će sa njegovim sadržajem biti upoznata onda kada predsednik i premijer budu smatrali da je to celishodno. Niko ne dovodi u pitanje potrebu srpske javnosti da bude upoznata sa detaljima državne politike, već se trenutak objavljivanja jednog takvog važnog dokumenta mora odabrati tako što će se u obzir uzeti tok dijaloga Beograda i Prištine i sveukupni kontekst naših odnosa sa EU.
