Izvor: B92, 10.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SPS obeležio godišnjicu Miloševiću
Beograd, Požarevac -- SPS obeležio godišnjicu smrti Slobodana Miloševića. Požarevački Otpor promenio naziv Lenjinove u Ulicu Miloševićevih žrtava.
U beogradskom centru Sava održana je svečana akademija "Sećanje na Slobodana Miloševića" koju je povodom godišnjice smrti bivšeg predsednika Jugoslavije i SPS-a organizovala ta partija i Udruženje "Sloboda".
Na skupu je zatraženo "da se utvrdi odgovornost za Miloševićevu smrt i da se zaustavi politički >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << progon njegove porodice."
Na grobu pod lipom u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, pristalice Slobodana Miloševića odale su mu jednogodišnji pomen. Zvaničnu delegaciju SPS predvodio je Ivica Dačić, a udruženja „Sloboda" Uroš Šuvaković. Pomenu je prisustvovala najstarija poslanica u srpskom parlamentu, Borka Vučić.
Na drugom kraju grada, požarevački otporaši simbolično su izmenili naziv Lenjinove u Ulicu žrtava Slobodana Miloševića.
(Beta)
Na grob bivšeg predsednika Jugoslavije i haškog optuženika došlo je preko hiljadu ljudi u petnaestak autobusa.
Ivica Dačić je rekao da se u porukama sa skupa osuđuju oni koji su u Haškom tribunalu Slobodana Miloševića osudili na smrt, a javnost poziva na prestanak političkog progona članova porodice Milošević.
Milorad Vučelić i drugi pripadnici struje SPS-a koja je poražena na prethodnoj stranačkoj Izbornoj skupštini, grob su posetili nešto kasnije, dok je udruženje "Sloboda" Bogoljuba Bjelice svoj pomen najavilo za sutra.
Predsednik SPS-a Ivica Dačić, rekao je da zvaničnu delegaciju predvodi on, dok svi ostali grob mogu da posete privatno i u svoje lično ime. "Ovo što se danas dešava jeste zajednička akcija Socijalističke partije Srbije i "Slobode" u dogovoru sa porodicom Milošević. Sve ostalo, ko neko radi, radi u svoje lično ime."
Sa delegacijom radikala došla je Šešeljeva supruga, Jadranka Šešelj.
Pristalice Miloševićeve politike na različite načine odavale su mu počast. Rezervni vojni starešina, Blažo Nikolić, Miloševiću je raportirao. "Druže vrhovni komandante, vojske je malo, heroji i generali u Hagu, fabrike prodate, radnici na ulicama. Raportira rezervni vojni starešina Blažo Nikolić Crvenica."
Nasleđe
Godišnjica smrti Slobodana Miloševića poklopila se sa završnicom pregovora u Beču o budućem statusu Kosova. Na početku tih pregovora Srbiji je poručeno da je nezavisnost Kosova posledica zločina Miloševićevog režima u pokrajini.
Milošević je svrgnut je sa vlasti u oktobru 2000. godine. U junu 2001. izručen je Haškom tribunalu. Umro je 11. marta prošle godine, u toku procesa po otpužnici za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu.
Sedam godina posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma, kojim je završeno NATO bombardovanje i rat na Kosovu, Beogradu je poručeno da je nezavisnost neminovna posledica zločina režima Slobodana Miloševića nad Albancima.
Zoran Anđelković (FoNet)
Kao i Milošević u Hagu, i njegovi nekadašnji saborci tvrde da je reč tek o izgovoru, jer je kosovski problem stariji od njegove vladavine, a scenario rešenja odavno poznat.
"Ako pročitate knjigu Veslija Klarka, on je na pitanje Olbrajtove kako ćemo proći tamo, odgovorio da će u početku Milošević biti u prednosti, a ond aon mora da počini to što mora da počini, biće zločina, odlaziće Albanci sa Kosova i mi ćemo na kraju biti pobednici. Scenario je bio potpuno jasan, ali državna vlast mora da brani svoju teritoriju, iako je svesna da u takvoj odbrani može doći i do pojedinaca koji će činiti zločine", objašnjava bivši predsednik privremene Vlade Kosova Zoran Anđelković.
Objašnjenje da je nezavisnost Kosova kazna za Miloševićevu politiku teško je, međutim, prihvatljivo i njegovim političkim protivnicima koji se na pregovorima u Beču protive takvom rešenju.
"Pa ni zbog Miloševića. Ajde, koji je rezultat, koje su to dodatno pravo dobili da bi mogli da izvrše ovo nasilje nad državnom teritorijom Srbije? Znači da je Srbija zbog zločina nad Albancima bila kažnjena oduzimanjem vlasti nad Kosovom, a da Albanci za zločin naknadni nad Srbima, proterivanje Srba, rušenje preko 150 crkava i manastira, treba da budu nagrađeni formiranjem još jedne međunarodne države na teritoriji nađe države", kaže ministar spoljnih Srbije Vuk Drašković.
Vojin Dimitrijević (FoNet)
Profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević podseća da je put ka nezavisnosti otvoren u Rambujeu, na koji se poziva i aktuelna Rezolucija 1244 SB UN o Kosovu.
Kosovo će dobiti neki oblik nezavisnosti, ali Srbija mora da dobije nešto za uzvrat, smatra Sonja Liht , predsednica Beogradskog Fonda za političku izuzetnost
"Ovo što mi sada imamo kao kraj, Rezoluciju 1244, to je neka vrsta mirovnog ugovora posle izgubljenog rata, to će sada da tumače drugi, ne mi. Šta više, u toj rezoluciji ima pozivanja na Rambuje, a to što smo mi odbili Rambuje, to ovi koji su napisali rezoluciju, a mi koji smo je prihvatili, a Savet bezbednosti je svemoćan, oni se i dalje pozivaju na to. Tu se pominje i nekakvo izjašnjavanje naroda. Tako da je to vrlo teško pitanje i u političkom smislu tu teritoriju je izgubio Slobodan Milošević", objašnjava DImitrijević.
"Mislim da je jako važno da naši političari budu dovoljno državnici, da saopšte istinu našim građanima, a isitina je da će Kosovo dobiti neku vrstu nezavisnosti, mislim da treba da se bore da Srbija dobije što više, ne kao neku kompenzaciju, nego da dobije jednu mogućnost da upravo zbog toga što će na jedan mirannačin prihvatiti taj poraz, da će joj se omogućiti da što pre krene u jedan napredak, da što pre bude deo evropske porodice. Ako se to ne desi, to znači da će biti kažnjene, ne samo Miloševićeva politika, nego i sve mlade generacije koje uglavnom glasaju za demorkate", kaže Lihtova.
Poslednja ispitivanja stavova građana ukazuju da raste broj onih koji se protive nezavisnosti Kosova, ali da više od polovine ispitanih shvata da bi upravo tako mogli biti završeni bečki pregovori.
