Izvor: Blic, 14.Feb.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SNP će glasati protiv izručenja Tribunalu PODGORICA
i najavio SNP će glasati protiv izručenja Tribunalu
PODGORICA - Potpredsednik SNP Predrag Bulatović podržao je izjavu predsednika Savezne vlade i potpredsednika te partije Zorana Žižića koji je rekao da dok je on premijer Milošević neće biti izručen Haškom tribunalu. Bulatović je, na jučerašnjoj konferenciji za novinare, istakao da je izjava Žižića u skladu sa Ustavom SRJ, ukazujući da u Ustavu piše da SRJ nijednog svog građanina ne može i nema pravo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da izruči drugim državama, pa ni Haškom tribunalu.
'Izjave nekih od lidera DOS da Slobodan Milošević može odmah da se izruči Haškom tribunalu su neozbiljne! Ti ljudi ne znaju šta je vođenje državnih poslova i ne znaju šta određene odluke mogu da znače za državno i nacionalno dostojanstvo i za odnose unutar SRJ', rekao je Bulatović, dodajući da je SNP protiv namere DOS da se statut Haškog tribunala ugradi u nove jugoslovenske zakone. 'SNP je za saradnju sa Međunarodnom zajednicom i za ostvarivanje određene saradnje sa Haškim tribunalom, ali ne pune saradnje koja bi podrazumevala izručivanje naših državljana. SNP, dakle, neće podržati izglasavanje takvog zakona u Saveznoj skupštini, s obzirom da smatramo da za svakoga za koga postoji osnovana sumnja ili dokaz da je počinio ratne zločine ili genocid, ima dovoljno prostora u jugoslovenskom zakonodavstvu da im se sudi u ovoj zemlji' - istakao je Predrag Bulatović, podsećajući da je savezni ministar pravde najavio mogućnost donošenja Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom i da će na tome raditi radna grupa. Bulatović je, takođe, ocenio značajnim što je nova Savezna vlada nastavila saradnju sa kancelarijom Haškog tribunala u Beogradu, koja je - kako je rekao - otvorena u vreme kada je Slobodan Milošević bio predsednik SRJ.
Bulatović je kritikovao nameru Narodne stranke da sama izađe na izbore, smatrajući da će to uticati na rasipanje projugoslovenskih glasova. On je naglasio da su u toku pripreme za kongres SNP i dodao da očekuje da Momir Bulatović bude prisutan na kongresu, bez obzira da li će biti kandidat za predsednika, jer mu je to obaveza da se objedine snage unutar SNP.
'SNP je najjača partija u Crnoj Gori i u takozvanom jugoslovenskom bloku spremna je za koalicije, pod uslovom da te koalicije obezbede da se ne izgubi nijedan glas. Ima nekih partija, mnogo manjih, koje žele samostalno da izađu na izbore, ali mi nećemo moliti nikoga. Međutim, onaj ko eventualno omogući rasipanje glasova, snosiće odgovornost pred jugoslovenskim opredeljenim građanima Crne Gore, rekao je Bulatović. S.R. U petak Skupština SRJ
BEOGRAD - Skupština SRJ u petak, 16. februara, razmotriće predlog Zakona o amnestiji i izmene i dopune Zakona o jugoslovenskom državljanstvu. U sazivu za sednicu, predsednici oba doma parlamenta, naveli su da je Savezna vlada predložila i da se po hitnom postupku razmotri predlog zakona o privremenom obavljanju određenih poslova platnog prometa na teritoriji SRJ.
Jugoslovenska vlada dostavila je Skupštini SRJ i predlog zakona o ukidanju Ukaza o oduzimanju državljanstva i imovine porodici Karađorđević. Vlada SRJ predložila je da se ukine Ukaz Predsedništva Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije od 8. marta 1947. godine. Tim ukazom oduzeto je državljanstvo i imovina Petru Aleksandra Karađorđeviću, Aleksandru Petra Karađorđeviću, Tomislavu Aleksandra Karađorđeviću, Andreju Aleksandra Karađorđeviću, Mariji Aleksandra Karađorđević, Pavlu Arsena Karađorđeviću, Olgi Pavla Karađorđević, Aleksandru Pavla Karađorđeviću, Nikoli Pavla Karađorđeviću i Jelisaveti Pavla Karađorđević. U obrazloženju piše da će uslovi za povraćaj konfiskovane imovine biće uređeni posebnim zakonom. V.V.S.
Vojislav Koštunica, predsednik SRJ, o krizi na jugu Srbije i odnosu prema Tribunalu Saradnja sa Hagom ne znači odmah i izručenje Sledeće nedelje Sporazum o specijalnim vezama SRJ sa Republikom Srpskom
BEOGRAD - Program za rešenje krize na jugu Srbije, koji su usvojile savezna i republička vlada, veoma je važan dokument, koji daje mogućnost da se problemi u ovom delu republike reše na valjan način. Stvaranjem ovog programa daje se šansa miru - rekao je, na jučerašnjoj konferenciji za novinare, Vojislav Koštunica, predsednik SRJ. On je dodao da otklanjanje uzroka krize na jugu Srbije podrazumeva širi pristup, pre svega, poboljšanje ekonomskog i socijalnog stanja u ovom regionu, ali i integraciju Albanaca sa ovog područja u politički život zemlje. Koštunica je podvukao da učešće međunarodne zajednice u pregovorima sa albanskom zajednicom na jugu republike ne može imati onaj stepen kakvo je imalo u ranijim slučajevima s obzirom da su političke okolnosti u našoj zemlji promenjene. Koštunica je pojasnio da međunarodna zajednica treba da pomogne albanskoj nacionalnoj zajednici da iznedri pregovarače koji će biti zagovornici suživota na jugu Srbije. Predsednik SRJ je naglasio da se ne može pregovarati sa teroristima i dodao da se raniji običaj da se teroristi pretvaraju u političare i diplomate obio o glavu ne samo Srbima, nego i međunarodnoj zajednici.
- Iz demokratskog sveta dolazi jasna poruka da teroristi ne mogu biti pregovarači, jer bi stvaranje tog presedana značilo i mogućnost da se sa njima pregovara i u drugim zemljama koje imaju problem sa terorizomom, poput Francuske ili Španije - rekao je Koštunica. On se založio za ukidanje ili smanjenje Zone bezbednosti na jugu Srbije i dodao da bi jedan deo te zone mogao da se prebaci na Kosmet. Koštunica je istakao da bi jedno od rešanja moglo da bude i formiranje zajedničkih patrola VJ i Kfor ili zajedničkih patrola naše policije i Unmika u ovoj zoni.
- Rešenje bi moglo da bude i postavljanje oficira za vezu VJ i Kfora u nekim mestima poput Niša - rekao je jugoslovenski predsednik.
On je je naglasio da će sledeće nedelje u Banjaluci biti potpisan sporazum o specijalnim vezama između RS i SRJ i dodao da je sporazum u skladu sa Dejtonskim sporazumom. Koštunica nije želeo da iznese detalje sporazuma o specijalnim vezama sa RS, ali je naglasio da on ničim ne dovodi u pitanje celovitost BiH.
Na molbu da prokomentariše postavljanje carinskih punktova prema Crnoj Gori, predsednik SRJ je rekao da su povodi za ovaj potez sasvim opipljivi i lako dokazivi i naglasio da bi Savezna skupština trebalo da se pozabavi svim onim što dovodi do unutrašnjih podela u zemlji. Komentarišući zalaganje Nenada Čanka da Vojvodina dobije svoju policiju i njegovu izjavu da Crna Gora treba da se otcepi, Koštunica je rekao da bi bilo poštenije da je Čanak svoje stavove izneo pre izbora, pošto je, podsetio je Koštunica, predizborna platforma DOS zasnovana na zalaganju za zajedničku državu.
- Oni su ovo pitanje pokrenuli nakon što su zadovoljeni njihovi apetiti na svim nivoima vlasti. Pitanje Vojvodine na dnevni red može doći tek kad se reše odnosi Srbije i Crne Gore i započne rekonstrukcija republičkog Ustava kojim bi bila rešana sva sporna pitanja u Srbiji. SRJ kao država postoji ma šta neko o tome mislio, kao što postoji Srbija kao federalna jedinica -naglasio je Koštunica.
Odgovarajući na pitanje da su predsatvnici međunarodne zajednice uslovljavali rešenje krize na jugu Srbije konkretnijom saradnjom sa Haškim sudom, Koštunica je odgovorio odrečno i dodao:
- Postoje neki ekstremni slučajevi i u međunarodnoj zajednici i u našoj zemlji, koji smatraju da je saradnja sa Haškim sudom vitalni interes naše zemlje. Čudno je da i u našoj javnosti neki ljudi naše obaveze prema ovom sudu tumače na način koji nije tačan i koji šteti našim nacionalnim interesima.Saradnja sa Haškim sudom je naša obaveza, za nju je potrebno stvoriti pravne formule u našoj zemlji, a za to je potrebno vreme.
Na pitanje da li će stvaranje pravne regulative za saradnju sa Haškim tribunalom podrazumevati i ekstradiciju naših građana ovom sudu, Koštunica je naglasio da će se ti pravni propisi baviti ovim problemom, ali da ekstradicija neće biti najvažnije pitanje. Koštunica je podvukao da naš najvažniji nacionalni interes nije saradnja sa Haškim sudom, već očuvanje savezne države, donošenje novog republičkog ustava i poboljšanje životnih uslova naših građana.
- Saradnja sa ovim sudom je sredstvo da se do ovih ciljeva dođe - rekao je Koštunica. Na pitanje da li je 31. mart rok do koga naša zemlja mora pravno da reguliše saradnju sa Haškim sudom, jugoslovenski predsednik je odgovorio da nigde nije specifikovano šta u ovom roku treba da se dogodi i dodao da je najvažnije da se ovaj proces započne.
- I mi bismo mogli međunarodnoj zajednici postavljati razne rokove. Ja bih voleo da se do 31. marta nama nadoknadi jedan deo štete koja nam je naneta bombardovanjem - rekao je Koštunica. Na pitanje da li će SRJ uputiti zvaničan zahtev za ratnu odštetu, Koštunica je odgovorio odrečno.
Odgovarajući na pitanje da li se u zemlji vodi istraga protiv Slobodana Miloševića, Koštunica je rekao da je to posao republičkih organa i dodao da se po ovom pitanju preduzimaju određene mere. LJ. Begenišić Nenad Čanak, predsenik LSV, poručio Referendum i u Vojvodini Vojvođanska policija bi hapsila za Hag
NOVI SAD - Predsednik Skupštine AP Vojvodine Nenad Čanak juče je otputovao u SAD na poziv Univerziteta u Jelu, a u planu posete je ručak u Kapitol holu i sastanak u Beloj kući. - Zastupaću Skupštinu Vojvodine i stavove da Vojvođani žele da upravljaju resursima na svojoj teritoriji i ekonomsku autonomiju - rekao je Čanak na konferenciji za novinare pre polaska na put.
- Što se tiče odnosa Crne Gore i Srbije, za 24. februar u 11 sati sam zakazao sednicu Skupštine Vojvodine, na kojoj je samo jedna tačka dnevnog reda - 'Odnosi Crne Gore i Srbije i perspektive tih odnosa'. Na sednicu su pozvani premijeri Filip Vujanović i Zoran Đinđić, kako bi mogli da kažu šta imaju, jer Vojvođani više ne žele da se informišu iz novina, već žele jasnu situaciju.
Čanak je pojasnio i svoj stav o eventualnom referendumu u Vojvodini. On je rekao da se 'na pola njegove rečenice u kojoj je to spomenuo digla velika prašina, jer postoji alergija prema referendumima'. On je objasnio da je u pitanju potreba da se federalizuje Srbija ako želi da se sačuva Kosovo, i to ne može bez promene unitarne politike.
- Referendum se ne bi bavio osamostaljivanjem Vojvodine, već kako da se podignu ingerencije Skupštine Vojvodine. Sadašnji legalizam za koji se zalažu funkcioneri u Beogradu nije u skladu sa željama onih koji žive u Vojvodini i kad bih bio ciničan rekao bih da je Koštunica 1945. godine pobedio na izborima u Nemačkoj, i danas bi spaljivali Jevreje. On drži Vojvodinu i Crnu Goru u duboko neravnopravnom položaju. Mi nemamo drugog izbora već da na referendumu kažemo šta Vojvođani misle.
- Ne vidim načina da se regulišu odnosi Crne Gore i Srbije, jer nikad u istoriji dvočlana federcija nije mogla da opstane - rekao je Čanak i upitao 'dokle će se Srbija kriti iza lažnog imena - Jugoslavija'.
Ja sam se izuzetno zbunio kad sam video carinske ispostave na granicama sa Crnom Gorom i Kosovom. Sad smo u situaciji da je Saveznoj upravi carina preostalo da čuva Beogradski pašaluk i Vojvodinu, koja ima trećinu stanovnika Srbije, zarađuje pola dohotka države i nema nijednog ambasadora. U takvim odnosima će se stalno vraćati pitanje odnosa i čije su naše pare', zaključio je Čanak i dodao: 'Van Beograda ima ljudi, kao što je Velja Ilić, koji nas razumeju. Nas razume Srbija, ali ne i Beograd, koji je ubeđen da mora da bude prestonica, pa bilo šta da se pravi. Mi nećemo beogradizaciju'.
- U razgovoru sa Karlom del Ponte rekao sam da imamo široku ideju saradnje sa Hagom i ne želimo da zbog federalnih vlasti osećamo posledice. Postigli smo načelan dogovor da moj savetnik Milan Đukić ode u Hag i da se dogovori da mi ne platimo cenu tuđe politike za koju nije većina grđana. Kad bi Vojvodina imala ingerencije nad policijom, uhapsila bi svakog na njenoj teritoriji ko je na haškoj poternici - rekao je Čanak. I.B.
