Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Jul.2008, 19:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SLS: Rehabilitujte generala Milana Nedića

BEOGRAD - Predstavnici Srpske liberalne stranke podneli su danas Okružnom sudu u Beogradu zahtev za rehabilitaciju Milana Nedića, generala vojske nekadašnje Kraljevine Jugoslavije i predsednika srpske vlade u vreme okupacije nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata.

U zahtevu koji su sačinili pravni stručnjaci SLS zatraženo je da sud, na osnovu Zakona o rehabilitaciji, utvrdi da je Milan Nedić "bio žrtva progona i nasilja" i da nije izvršio samoubistvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << već da su ga "lišile života" vlasti bivše Federativne Narodne Republike Jugoslavije (FNRJ).

U obrazloženju ovog zahteva citirano je saopštenje Ministarstva unutrašnjih poslova FNRJ, koje su 5. februara 1946. godine objavili beogradski listovi "Politika" i "Borba".

Prema tom saopštenju, bivši predsednik srpske vlade pod okupacijom, "izdajnik Milan Nedić" izvršio je samoubistvo 4. februara u 8.30 časova "iz straha od odgovornosti i da bi izbegao zasluženu kaznu zbog zločina počinjenih nad Srpskim narodom".

"On je uspeo da se otrgne od stražara, dok ga je ovaj sprovodio isledniku, i da se baci kroz prozor sa trećeg sprata zgrade u ul. Knjeginje Ljubice br. 21", stoji u saopštenju tadašnje policije.

Laži novoosvajača vlasti

Podnosioci zahteva za rahabilitaciju Nedića smatraju da u tom saopštenju, koje zvanično nije nigde objavljeno, "nisu verodostojno prikazani događaji", kako u pogledu tvrdnji da je Nedić bio "izvršilac zločina nad srpskim narodom", tako i kada je reč o njegovoj smrti.

U obrazloženju je ukazano da je tvrdnja o samoubistvu "apsurdna" jer je general Nadić tada imao 67 godina i, s obzirom na teške optužbe, bio je pod posebnim nadzorom "proverenog i fizički jačeg udbaša", pa je isključeno da je mogao da mu se otme i baci kroz prozor.

Jedini mogući zaključak je, kako se tvrdi, da su "egzekutori komunističke policije Milana Nedića ubili u toku istražnog postupka, bez obzira da li su ga bacili kroz prozor, ubili u zgradi ili negde drugde".

U zahtevu za rehabilitaciju se negira i optužba za izdaju zemlje i navodi da je srpska vlada pod okupacijom formirana 29. avgusta 1941. radi "spasavanja Srba od biološkog uništenja".

To je učinjeno pošto se ispostavilo da Komesarska uprava, formirana na osnovu čl. 12 Akta o kapitulaciji, nije bila u stanju da obezbedi osnovne uslove za život i spasi narod od masovnih egzekucija, zbog čega je njen šef Milan Aćimović podneo ostavku.

Predsednik Vlade za spasavanje Srba od uništenja

U ime srpskog naroda, predlog Nediću za formiranje vlade, koja bi imala prvenstveno "spasilački karakter", podnelo je i 330 najuglednijih Srba, a Nedić je ovaj predlog uporno odbijao pravdajući se da je u dubokoj žalosti zbog pogibije sina, snahe i unuka.

Međutim, predlog je kasnije prihvatio pošto mu je predočeno da je Hitler odlučio da, u cilju smirivanja situacije, Srbiju okupiraju trupe hrvatskih ustaša, Mađara, Bugara i Albanaca.

U zahtevu za rehabilitaciju, istaknuto je da je uspostavljanjem srpske vlade sa Nedićem na čelu snabdevanje stanovništa u granicama postojećih mogućnosti normalizovano, a škole nastavile sa radom.

Prihvaćeno je i po Srbiji razmešteno 600.000 izbeglica, među kojima je bio ne mali broj pripadnika drugih nacionalnosti.

Osnovana je "Nacionalna služba za obnovu Srbije" koja je omogućila omladini da radi na poljoprivrednim imanjima, gradilištima i otklanjanju štete prouzrokovane ratnim razaranjima čime je "onemogućeno njeno slanje na prinudni rad", a iz zarobljeništva su u nekoliko navrata vraćeni ratni zarobljenici koji su bili bolesni ili hranioci porodice.

Nedićeva vlada je raspuštena 6. oktobra 1944. i prebačena u Kicbil (Austrija), a Nedić je kasnije prebačen u zarobljenički logor Mosburg.

Meni neka sudi moj srpski narod, a ja znam da nisam kriv

Predlog nekih prijatelja da sa lažnim ispravama ode iz logora, Nedić je odbio rečima: "Ja slobodno idem da mi sudi srpski narod, jer znam da nisam kriv", podseća se u zahtevu za njegovu rehabilitaciju.

General Milan Nedić (1877-1946) bio je do Drugog svetskog rata načelnik Generalštaba, ministar vojske i mornarice, a u vreme okupacije aprila 1941. godine, komandovao je Trećom grupom armija.

Po oslobođenju zemlje, komunističke vlasti su ga optužile da se stavio u službu okupatora i pod maskom "spasioca srpskog naroda" od komunističkog ustanka, zapravo štitio interese krupne buržoazije; saučestvovao i pomagao u zločinima nad narodom, naprednim ljudima i borcima Narodnooslobodilačkog pokreta.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Politika: Podnet zahtev za rehabilitaciju Milana Nedića