Izvor: Blic, 01.Mar.2016, 00:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SEDNICA SB UN O KOSOVU Dačić: Radikalizacija političkih prilika na Kosovu predstavja pretnju za sve žitelje
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je večeras da je Srbija posvećena dijalogu Beograd i Prištine i naglasio značaj Zajednice srpskih opština, koja uprkos Briselskom sporazumu još nije formirana, što, kako je istakao, predstavlja negativnu poruku i srpskoj zajednici i EU.
Dačić je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećenoj Kosovu, ujedno upozorio na porast verskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ekstremizma u pokrajini i na činjenicu da se do sada, od 220.000 prograninih Srba, vratilo samo 1,9 odsto.
U okolnostima u kojima živi, srpski narod na Kosovu garanciju svog opstanka i razvoja vidi u onome što mu je od strane EU garantovano Briselskim sporazumom, istakao je Dačić.
"Reč je o uspostavljanju Zajednice srpskih opština, koja bi artikulisala interese srpskog stanovništva i ponudila institucionalni mehanizam za kolektivno ostvarivanje i zaštitu njegovih osnovnih prava, te doprinela daljoj i bržoj normalizaciji odnosa", rekao je Dačić.
Iako su svi izveštaji generalnog sekretara UN prepoznavali potrebu što skorijeg formiranja ZSO, to do danas nije realizovano, rekao je ministar, podsećajući da je, umesto toga, uveden novi elementa u vidu uključivanja tzv. Ustavnog suda Kosova u preispitivanja i de facto izmene Briselskog sporazuma.
To je negativna poruka srpskoj zajednici, ali i EU kao posredniku i UN, istakao je Dačić.
On se osvrnuo i na porast verskog ekstremizma na Kosovu i Metohiji, u proteklom periodu koji je, kako je ocenio, dostigao je najviši nivo u regionu.
"Radikalne islamističke strukture, podržane od strane značajnog broja verskih službenika/imama zvanične Islamske zajednice Kosova i Metohije i pojedinih međunarodnih i lokalnih islamskih organizacija i udruženja, te njihova povezanost sa stranim borcima u Siriji i Iraku, kojih je, ako se izvrši poređenje sa brojem stanovnika islamske veroispovesti, otišao najveći broj iz regiona Balkana, ukazuje na postojanje visokog nivoa pretnje od izvršenja terorističkih akata", naveo je Dačić.
Prema njegovimm rečima, radikalizacija političkih prilika i pogoršanje bezbednosne situacije usled eskalacije političkog i verskog ekstremizma, predstavljaju pretnju za sve žitelje Kosova i Metohije, a po pravilu su najugroženiji povratnici u nacionalno mešovitim sredinama.
"To zahteva dodatne mere na planu jačanja bezbednosti Srba i pripadnika nevećinskih zajednica koji su, kako i ovaj izveštaj navodi, redovne mete i žrtve etnički motivisanih napada" naveo je Dačić.
Poseban razlog za zabrinutost je, kako je dodao, prisustvo elemenata terorizma i delovanje radikalizovanih ekstremista u vidu povratnika sa ratišta na Bliskom Istoku na Kosovu.
U samom Izveštaju govori se o hapšenjima i podizanju optužnica protiv većeg broja kosovskih Albanaca zbog sumnje u povezanost sa terorističkim organizacijama, podsetio je on.
"U izveštajnom periodu bilo je više slučajeva ispisivanja grafita 'ISIS' na kućama Srba, na zidovima objekata SPC i pored puteva. Podsetiću i na slučaj hapšenja četvorice naoružanih islamista krajem januara ispred kapija manastira Dečani, bisera srpske, evropske i svetske duhovne i kulturne baštine, koji se nalazi i na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti", istakao je ministar.
On je ukazao i na položaj srpske i manjinskih zajednica južno od Ibra, ocenivši da je nužno da periodični izveštaji reflektuju i njihovu situaciju.
"Zanemarivanje ljudskih prava i problema sa kojima se susreću manjinske zajednice širom Kosova dodatno doprinosi njihovom osećaju izolovanosti, zapostavljenosti i bezizglednosti. Zato predlažem da se u naredni izveštaj uključi i iscrpan pregled situacije u kojoj se nalaze pripadnici ovih zajednica južno od reke Ibar", rekao je Dačić.
Osvrćući se na pitanje povratka, šef srpske diplomatije je ponovio da Beograd godinama ističe da je više od 220.000 Srba proterano sa svojih ognjišta na KiM, a da je samo 1,9 posto njih ostvarilo održiv povratak.
"Da li to znači da je međunarodna zajednica digla ruke od povratka više od 200.000 Srba i da li će time biti legalizovano etničko čišćenje Srba sa Kosova i Metohije? Koliko godina još treba da prođe da bi se oni vratili? Ili je prema Srbima sve dozvoljeno?" upitao je Dačić.
Iznošenje parcijalnih evidencija o napadima na život i imovinu Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica na izvestan način relativizuje jednu, civilizacijski nedopustivu pojavu, a to je progon ljudi samo zato što ne pripadaju većinskoj zajednici, napomenuo je on.
"Složićete se da bi bilo vrlo ilustrativno videti statistiku o procentualnom rešavanju zločina i naknadi štete za krivična dela izvršena protiv Srba, uključujući ubistva. Podsetiću da je broj pravosnažno osuđenih izvršilaca ubistava za više od 1.000 Srba, od 1999. godine do danas, i dalje nula". rekao je Dačić.
Šef srpske diplomatije je uputio apel UN i drugim predstavnicima međunarodne zajednice da pomognu u prevazilaženju problema koji otežavaju povratak interno raseljenih svojim domovima.
Čurkin: Većina u EU pokušava da primora Srbiju da odustane od Kosova
Ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin izjavio je da posle sporazuma Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa nije napravljen poseban napredak, ali i da većina u EU pokušava da natera Beograd da napusti svoju poziciju po pitanju Kosova korak po korak u pregovorima za članstvo u Uniji.
Čurkin je večeras na sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu rekao da situaciju na Kosovu i dalje obeležavaju trajna kriza i sukobi s opozicijom.
Ruski ambasador je ocenio da je situacija s kosovskim Srbima i dalje veoma ozbiljna.
Čurkin je rekao da dogovorena Zajednica srpskih opština postoji samo na papiru iako to treba da doprinese međuetničkim odnosima, tako što bi kosovski Srbi dobili prava.
Situacije teško da je zadovoljavajuća, rekao je Čurkin i dodao da su posrednici u dijalogu Beograda i Prištine iz EU tihi po pitanju zajednice opština.
Teško je izbeći utisak da većina u EU pokušava da primora Srbiju da napusti svoju poziciju korak po korak u pregovorima za članstvu u EU, rekao je Čurkin podsećajući da su pregovori Srbije i EU o članstvu počeli u decembru otvaranjem poglavlja o drugim pitanjima, što se u slučaju Srbije odnosi na Kosovo.
Postavlja se pitanje nepristrasnosti EU, rekao je Čurkin i naglasio da je rezolucija 1244 UN i dalje validan i obavezujući dokument.
Čitaku: Pomirenje moguće tek kada Srbija prizna ratne zločine
Kosovska ambasadorka u SAD Vljora Čitaku izjavila je večeras da će, i pored zamajca u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, pomirenje između naroda biti moguće "tek kada Srbija prizna da je počinila ratne zločine i izvini se".
Čitaku je, na redovnoj sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu, rekla da je kosovski Ustavni sud dao jasne smernice o tome kako Zajednica srpskih opština treba da bude uspostavljena, te da kosovska vlada ima jasnu "mapu puta" kako da to uradi, a da ne ugrozi "funkcionalnost države".
"Nećemo dozvoliti da se ponove opasni modeli u regionu", poručila je Čitaku.
Prema njenim rečima, "Kosovo veruje da je dijalog važan, ali uz iskrenost u sprovođenju dogovorenog, bez dvosmislenosti".
Ona je kazala da treba iskreno reći o čemu je u dijalogu reč, a to nije, navela je, ponovna integracija Kosova sa Srbijom, niti prekrajanje istorije.
"Kosovo je slobodna, suverena država i to se neće promeniti, već se mora promeniti stav Srbije prema nama, i dijalog je dobar korak u tome", rekla je ČCitaku, dodavši da niko ne treba da sumnja u evroatlantske ambicije Kosova, koje će učiniti "sve da dobije mesto u međunarodnim organizacijama".
"Istina je da je pre 1999. godine više Srba živelo na Kosovu, ali su mnogi među njima bili pripadnici vojske i policije i očito se neće vratiti", tvrdi Čitaku.
Ona je napomenula da su kosovske institucije uspostavile Specijalni sud koji će suditi za zločine na Kosovu 1999. godine i da je ratifikovan sporazum koji je vlada u Prištini potpisala sa Holandijom o tom sudu.
"Uvek ćemo sarađivati sa međunarodnim pravosuđem, kao što smo i u prošlosti činili, jer nemamo šta da krijemo. Rat nije bio naš izbor", rekla je ona.
Čitaku je izrazila žaljenje što, kako tvrdi, u Srbiji mnoga kršenja ljudskih prava nisu ispitana i pozvala je na zadovoljenje pravde za one koji su preživeli seksualno nasilje tokom sukoba.
Čitaku tvrdi i da kosovske vlasti poštuju ljudska prava manjina i podržavaju ih, "bez obzira na drugačiju sliku koju Srbija svaka tri meseca predstavlja u Njujorku".
Tanin: UNMIK za unapređenje dijaloga Beograda i Prištine
UNMIK se zajedno sa EU i drugim partnerima zalaže za unapređenje dijaloga između Beograda i Prištine na svim nivoima, od centralnih vlasti do građanskog društva, poručio je večeras specijalni predstavnik generalnog sekretara UN i šef UNMIK-a Zahir Tanin.
"Nerešena pitanja vezana za crkvenu svojinu i sprovođenje pravne zaštite izazvala su napetost u odnosima. I dalje dobijamo izveštaje o incidentima, uključujući krađe, u domaćinstvima koja su u vlasništvu kosovskih Srba, što izaziva zabrinutost", istakao je Tanin.
Šef UNMIK-a je ukazao da je dijalog između Beograda i Prištine od ključnog značaja, a da njegov krajnji uspeh mora biti utemeljen u saradnji između svih lidera, širom regiona.
Tanin je rekao i da je, iako je Kosovo uspostavilo snažan zakonodavni okvir, primena tog okvira i dalje nedosledna, da je pravosudna administracija neprihvatljivo spora, a primeri političkog uplitanja svakodnevni.
"Korupcija na mnogim nivoima povećava isfrustriranost javnosti, šteti svakodnevnom životu svih ljudi na Kosovu, smanjujući mogućnosti za ekonomski razvoj i potkopava veru u politički sistem", naglasio je Tanin.
Upozorivši da Kosovo ove godine očekuju složeni izazovi, šef UNMIK-a se osvrnuo na protekle mesece u kojima je, kako je naveo, polarizacija kosovskog političkog pejzaža dostigla nivoe u kojima je napredak bio sprečen, a najočitiji primer je česta upotreba nasilja od strane opozicije kako bi se sprečio rad Skupštine i drugih vladinih institucija.
"Verujem da je ovo pogodan trenutak da svi promene fokus sa političkih sukoba i usmere se na suštinska pitanja", poručio je Tanin, ističući da politički lideri treba da budu otvoreniji u traženju mogućnosti za regionu saradnju, umesto da su usredsređeni na ogranične političke interese.
.jpg)
