Izvor: Blic, 18.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SCG dobila prvu vladu
SCG dobila prvu vladu
Poslanici Skupštine Srbije i Crne Gore izabrali su sinoć Savet ministara zajedničke države.
Pored predsednika Srbije i Crne Gore Svetozara Marovića koji je istovremeno i predsednik Saveta ministara, izabrano je još pet članova valde državne zajednice. Za ministra spoljnih poslova izabranje Goran Svilanović, koji je i do sada obavljao funkciju šefa savezne diplomatije, dok je ministar odbrane Boris Tadić, potpredsednik DS. Ministar za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ljudska i manjinska prava je Rasim Ljajić koji je do sada tu funkciju obavljao u Saveznoj vladi. Kadrovi iz Crne Gore su ministri za međunarodne ekonomske odnose i za unutrašnju trgovinu su Branko Lukovac, koji je jedno vreme bio i šef diplomatije Crne Gore, i Amir Nurković iz Socijaldemokratske partije.
Zamenici ministara spoljnih poslova i odbrane koji će nakon polovine mandata obavljati ministarske funkcije su Igor Lukšić i Vukašin Maraš iz DPS Crne Gore.
Obrazlažući predlog za sastav Saveta ministara Marović je rekao da je konstituisanje državnih organa 'u ovom trenutku najhitnije i najneophodnije' za dobrobit Srbije i Crne Gore i istakao da je on rezultat punog uvažavanja interesa država članica i dogovora zvaničnih predstavnika Srbije i Crne Gore. On je dodao da ovaj predlog u potpunosti obezbeđuje ravnopravnost država članica u podeli resora.
- Ovaj predlog uvažava realnost da Crna Gora ima predsednika koji predstavlja zajednicu u svetu, afirmišući njenu spoljnu politiku, kao što s druge strane u skladu sa Ustavnom poveljom ima posebne nadležnosti u oblasti odbrane kao član VSO. Iz tog razloga očekivano je i legitimno da Srbija dobije ministra spoljnih poslova i odbrane, kako Srbiji ne bi bilo uskraćeno pravo ravnopravnog učešća u vođenju poslova u oblasti odbrane i spoljnih poslova, posebno imajući u vidu da se u oba ova ministarstva, kao zamenici predlažu predstavnici Crne Gore - rekao je Marović. On je naglasio da predlog za sastav Saveta ministara polazi od potrebe što hitnijeg konstituisanja svih institucija državne zajednice sa neophodnim entuzijazmom i potrebom da se procesi formiranja zajednice okončaju u što hitnijem roku. Marović je dodao da će predlog za sastav Saveta omogućiti ubrzanje aktivnosti neophodnih za prijem naše zemlje u Savet Evrope, kao i ubrzanje procesa pridruživanja sporazumu asocijacije i stabilizacije, što je, kako je rekao, jedan od najznačajnijih prioriteta u narednom periodu. On je izrazio uverenje da ćemo na ovaj način pokazati svetu da je realno njegovo očekivanje i primerena njihova spremnost da zajednici pomognu na putu njene pune međunarodne afirmacije bez novih zahteva i pritisaka, već sa punim očekivanjem da SCG svojim odlukama i činjenjem ispune preuzete obaveze i u punoj meri pokažu da su deo Evrope, ne samo načinom mišljenja, već i delima.
Opozicione stranke SPS, SSJ, SRS i DSS iz Srbije i NS, SNP i SNS iz Crne Gore pre jučerašnje sednice najavile su da neće glasati za predloženi sastav Saveta ministara.
Poslanici opozicije iz Crne Gore za govornicom su kritikovali predloženi sastav ministara iz Crne Gore, ocenjujući da je reč o ljudima koji su u dosadašnjem radu pokazali da se zalažu za nezavisnu Crnu Goru, a ne za očuvanje zajednice, dok je Maja Gojković, šef poslaničke grupe SRS, kritikujući odluku da ministri spoljnih poslova i odbrane budu iz Srbije, tim povodom najavila pokretanje inicijative pred Saveznim ustavnim sudom. I. C. - N. M. J. Odselili se Labus i Pešić
BEOGRAD - Administracija državne zajednice trebalo bi da broji oko 4.500 zaposlenih, a većina institucija zajednice svoje sedište imaće u Palati federacije na Novom Beogradu, priča za 'Blic' Igor Jovičić, zamenik generalnog sekretara Savezne vlade.
- Palata federacije do 1990. godine nije bila predviđena za smeštaj ministarstava, u njoj su bile samo kancelarije potpredsednika i predsednika države. Sada će, međutim, u ovoj zgradi biti smeštena oba ministarstva za ekonomske odnose, kao i ministarstvo za ljudska prava, dok će ministarstva inostranih poslova i odbrane zadržati zgrade u Ulici Kneza Miloša, odnosno u Birčaninovoj ulici - objašnjava on. Jovićić kaže da će u ovoj zgradi biti smeštene sve prateće službe koje su u vezi sa nadležnostima nove državne zajednice. Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju, kao telo koje je osnovano u saradnji srpske vlade i Vlade SRJ, takođe će se sa Dedinja preseliti u nekadašnji SIV u Novom Beogradu. Svoje zgrade zadržaće Savezni zavod za mere i plemenite metale, Savezni zavod za intelektualnu svojinu koji se bavi registracijom patenata i robnih marki, kao i Savezni zavod za hidrometeorologiju.
- Zaposleni iz onih ministarstva čije se nadležnosti prenose na republike članice takođe će biti preuzeti, dok je jedan deo radnika uzeo otpremnine - kaže Jovičić.
U samoj Palati već nekoliko dana je prazan kabinet nekadašnjeg potpredsednika Miroljuba Labusa, dok je stvari spakovao i bivši premijer Dragiša Pešić, kao i ostali ministri, koji su do imenovanja Saveta ministara dolazili redovno na posao. N. M. J. Havijer Solana, visoki predstavnik EU za bezbednost Odlučna pomoć Srbiji
BRISEL (Tanjug) - Evropska unija je odlučna da pruži svu neophodnu pomoć i podršku Srbiji i Crnoj Gori da istraje na putu političkih, ekonomskih i socijalnih reformi, koje su započete uz najveće angažovanje pokojnog srpskog premijera Zorana Đinđića - izjavio je juče u Briselu visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana.
Solana je podsetio da je u četvrtak, zajedno sa evropskim komesarom za spoljnu politiku Krisom Patenom, bio u Beogradu da bi lično izrazio najdublje saučešće srpskom rukovodstvu povodom svirepog ubistva Zorana Đinđića i da su on i Paten, u razgovorima sa predstavncima Srbije i Crne Gore, ponudili svaku pomoć novoj državnoj zajednici, posebno u borbi protiv organizovanog kriminala.
Visoki predstavnik EU nije, međutim, precizirao o kakvoj konkretnoj pomoći je reč, a izvori bliski njegovom kabinetu objašnjavaju da Unija čeka da se formira vlada Srbije i Crne Gore, a zatim i da se potvrdi izbor novog srpskog premijera i očekuju, posle toga, i konkretne predloge iz Beograda o tome u kojim segmentima je i kakva pomoć najneophodnija.
Solana je, inače, u Briselu razgovarao o najnovijoj situaciji u regionu Balkana posle ubistva srpskog premijera Đinđića sa predsednikom Makedonije Borisom Trajkovskim. Oni su se, kako su izjavili posle tog razgovora, složili da je ubistvo Zorana Đinđića tragičan događaj, ali su izrazili nadu da se u regionu neće osetiti negativne posledice tog ubistva. Trajkovski je, takođe, istakao da je Makedonija spremna da pruži svaku pomoć Srbiji i Crnoj Gori, a naglasio je da je posle ubistva Zorana Đinđića sasvim jasno da je organizovani kriminal najveći problem Balkana i da bi i u tom segmentu EU mogla jako mnogo da pomogne. Čedomir Jovanović, kandidat Demokratske stranke za potpredsednika Vlade Vanredno dok se Srbija ne očisti
BEOGRAD (FoNet, Beta) - Potpredsednik Demokratske stranke Čedomir Jovanović rekao je za B92 da će vanredne mere biti na snazi sve dok se Srbija ne očisti od ljudi koji su politički preživeli 5. oktobar, ali i od onih koji su različitim opravdanjima 'izbegavali tu vrstu čišćenja'.
- Jasno je ko je odgovoran za ovakvo stanje i ko je vratio ostavku Radeta Markovića u nedelju, 8. oktobra. Ne kažem i ne želim da na takav način optužujem deo naše koalicije što nije bilo razumevanja za takav razvoj situacije i siguran sam da nisu učestvovali u ovom tragičnom događaju, ali su odgovorni za politički model i ponašanje koje je izabrano tada - objasnio je Jovanović. On je, objašnjavajući motive uvođenja vanrednog stanja, rekao da ljudi, poput Jovice Stanišića i Frenkija Simatovića, drugačije ne bi bili uhapšeni.
- Nema više mesta u Centralnom zatvoru. Uhapšeno je 400 ljudi. Nijedno lice za koje javnost zna da je povezano sa kriminalom neće ostati van rešetaka. Ovo je potvrda odlučnosti da se vratimo u taj 6. oktobar - naglasio je Jovanović i dodao je Srbija, kao društvo, žrtva neodlučnosti.
On je, odgovarajući na pitanje o svojim kontaktima sa Miloradom Lukovićem Legijom, rekao da se nikada nije susreo sa njim i da je pobuna 'crvenih beretki' u novembru 2001. godine bila ohrabrena političkom podeljenošću društva i imala je za cilj da zemlju vrati u Miloševićevu epohu.
- Mi smo odmah, dan posle ubistva premijera, uspostavili funkcionisanje institucija države, uspostavili saradnju vojske i policije, i kontrolu nad svim ostalim specijalnim jedinicama - naglasio je Jovanović. On je rekao da očekuje pomoć međunarodne zajednice i Haškog tribunala i da nikakvih promena neće biti u daljoj saradnji. Potpredsednik DS izjavio je da je pitanje dana kada će biti uhapšeni Milorad Luković Legija, Dušan Spasojević Šiptar i Dejan Milenković Bagzi, vođe kriminalne grupe osumnjičene za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića.
Jovanović je dodao da će mnoga, do sada nerazjašnjena ubistva posle te akcije biti rasvetljena i pomenuo otmicu bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića, pokušaj atentata na lidera SPO Vuka Draškovića u Budvi, kao i tragediju na Ibarskoj magistrali.
On je rekao i da će se na sednici Vlade Srbije u sredu odlučivati koji sektor u Vladi će mu, kao budućem potpredsedniku, biti dodeljen. Potpredsednik DS garantovao je javnosti da će Republička vlada uspeti da obezbedi 'minimalan konsenzus' u Skupštini Srbije, kao i da veruje da će ostale stranke DOS podržati Vladu. On je naglasio da je u sredu, 12. marta, istog dana kada je izvršen atentat na premijera, na sednici Vrhovnog saveta odbrane odlučeno da policija i vojska u državi deluju zajedno, kao i da je nad njima ostvarena apsolutna kontrola. Jovanović je isključio mogućnost bilo kakve pobune među pripadnicima Jedinica za specijalne operacije. Jovanović je kazao i da među pripadnicima Bezbednosne informativne agencije, nekadašnjem Resoru državne bezbednosti Srbije, postoje ljudi koji su povezani sa kriminalom, naglasivši da su neki od njih već otkriveni.
Potpredsednik DS rekao je i da u novim republičkim izborima da ne 'vidi političku korist za društvo', ali je dodao da se ta stranka ne plaši izbora. Vojislav Koštunica insistira na formiranju koncentracione vlade 'Govorio sam da postoji mafija'
BEOGRAD - Lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica rekao je juče da ova stranka jedini izlaz iz situacije koja je nastala ubistvom srpskog premijera Zorana Đinđića vidi u formiranju prelazne koncentracione vlade koja bi okupljala sve zainteresovane stranke u Srbiji i koja bi pripremala izbore i rad na novom ustavu.
Prema njegovim rečima, neophodno je jačanje i reorganizacija policijskog aparata i postizanje nezavisnosti sudstva. On je istakao da mandatara Vlade Srbije Zorana Živkovića poslanici DSS neće podržati u Skupštini Srbije jer ova stranka ne može da prihvati neki drugi predlog osim predloga za formiranje koncentracione vlade.
- Ako postojeća Vlada nije bila u stanju da spreči ovo zlo, onda ona to ne može da učini ni naknadno - rekao je Koštunica.
Lider DSS je ocenio da se formiranje koncentracione vlade ne može izjednačavati sa okupljanjem izvornog DOS i ocenio da će ova stranka razgovarati sa predstavnicima DOS ukoliko dobiju poziv za razgovor na tu temu. Koštunica je istakao da je vanredno stanje i opsežne mere trebalo uvesti odmah posle 21. februara kada je prvi put pokušan atentat na premijera Đinđića. On je pitao zašto veliki broj kriminalaca koji su uhapšeni nakon atentata na premijera nije priveden mnogo ranije.
- Nisam mnogo mogao da utičem na razvoj događaja sa položaja predsednika SRJ na kome sam bio, ali sam ukazivao na to i ranije. Pominjao sam 'slučaj Gavrilović'. Govorio sam i upozoravao sam još pre dve godine da postoje planovi, da postoji mafija, da postoje klanovi, ali su nas napadali zbog toga i niko nije reagovao ili bilo šta preduzimao - rekao je Koštunica. I. C. Zoran donosio najteže odluke
- Strašno je što je ubijen čovek koji je imao elana za stotinu drugih, koji ni od kakvog izazova nije prezao, koji je bez dvoumljenja donosio najteže odluke - rekao je lider DSS Vojislav Koštunica povodom tragične smrti premijera Zorana Đinđića. On je ponovio da se sa pokojnim premijerom u mnogo čemu nije slagao.
- Poznavali smo se jako dugo i dugo su nam se pogledi, ne samo na politiku, razlikovali. Predstave o hijerarhiji vrednosti bile su nam različite, kao i pogledi na opasnosti kojima je društvo izloženo i moguća savezništva. Zoran je meni zamerao da sam previše krut, ja njemu da je previše fleksibilan. Danas kada razmišljam o Srbiji posle Zorana, ne mogu da se setim tih ponekad oprečnih naših stavova i sporenja - rekao je Koštunica.
