Izvor: B92, 20.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SB UN: Sednica bez zaključaka
Njujork, Beograd, Priština -- Sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu završena je sinoć bez novih stavova i bilo kakvog zaključka.
Evropska unija i Priština će "koordinirati" dalje korake u rešavanju statusa Kosova pošto Savet bezbednosti UN nije uspeo da nađe odgovor na to pitanje, izjavio je u Briselu slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel.
"Ključna reč je koordinacija. Evropska unija i Kosovo moraju da se, bez žurbe i ucenjivanja, dogovore >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << šta dalje", izjavio je Rupel na brifingu za novinare, posvećenom predsedavanju Slovenije Evropskom unijom u prvoj polovini 2008.
Šef slovenačke diplomatije je, istovremeno, naglasio da se ne slaže s tvrdnjom da je EU, nakon sinoćne sednice UN, odlučila da deluje protiv međunarodnog prava i van sistema UN.
"To nije tačno. Mi ćemo poštovati i primeniti Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti", izjavio je Rupel, dodajući međutim da je EU "spremna da prizna realnost na zapadnom Balkanu".
On je, takođe, rekao da očekuje da će ključne odluke u vezi sa rešavanjem statusa Kosova biti donete tokom slovenačkog predsedavanja.
On je dodao da bi "Srbiju trebalo ohrabriti u vezi s Kosovom", mada je, kako je rekao, "važno razdvojiti" pitanje statusa Kosova od pitanja evropske integracije Srbije.
Rusija vs. SAD i EU
Diplomata: Nazire se kriza u SB
Rasprava o Kosovu očigledno je ukazala na krizu u Savetu bezbednosti UN, ocenio je neimenovani visoki ruski diplomata. To će, dodao je za agenciju Itar-tas, verovatno imati posledice i po Evropsku uniju.
Prema njegovim rečima, sve to odražava krizu u odnosima Rusije i SAD i u međunarodnom pravu jer se rešenje traži uz zaobilaženje Saveta bezbednosti UN.
Srbija i Rusija zatražile su nastavak pregovora, dok su SAD i EU odbacile tu mogućnost. Zemlje EU ponovile su spremnost da pošalju misiju koja će zameniti UNMIK na Kosovu, rekao je šef italijanske diplomatije Masimo Dalema, objasnivši da će to biti učinjeno na osnovu Rezolucije 1244.
Ključne države u Savetu bezbednosti, Rusija i SAD, ostale su suprotstavljene oko budućeg statusa Kosova.
Ključna borba vodila se između ruskog stava da je jednostrano proglašenje nezavisnosti nelegalan potez, koji se kosi sa Poveljom UN i Rezolucijom 1244, i argumenata Zapada da je, u nemogućnosti da se problem reši pod okriljem UN, odlučujuće poteze potrebno povući na nekom drugom mestu, u ovom slučaju - u Briselu.
Višesatna sednica, prvobitno najavljena kao zatvorena, pretvorila se u "gotovo potpuno otvorenu", pošto su diplomate svih strana neprekidno izlazile pred salu u kojoj se održavaju sednice, deleći govore svojih diplomata i detalje sastanka na kome su mišljenja o sudbini Kosova ukrstili SAD i Evropska unija sa jedne, Rusija i Srbija sa druge strane, te kosovski Albanci kao "strana čije su informacije korisne" za rasvetljivanje stanja na terenu, prenosi Tanjug.
Kineski ambasador pri UN Vang Guanđa, čija se država tokom čitave krize u sedištu UN držala rezervisano, ostavljajući sav prostor za verbalno nadmudrivanje predstavnicima Zapada i Rusije, podržala je nastavak pregovora kao jedini način za valjano rešenje, tražeći od ostalih država da "definišu sasvim novi pristup kosovskoj krizi".
A stalni predstavnik Francuske u Ujedinjenim nacijama, Žan-Moris Riper, ocenio je da, uprkos svim naporima međunarodne zajednice, Beograd i Priština nisu uspeli da postignu sporazum o budućem statusu Kosova i da stoga više nema svrhe pregovarati.
"U tim okolnostima, delimo mišljenje evropskog pregovarača Volfganga Išingera da dalji pregovori između Beograda i Prištine ne bi imali šanse za uspeh", rekao je Riper na jučerašnjoj sednici Saveta bezbednosti.
U govoru, koji je dostavljen medijima, on je ocenio da je sada vreme da se rešavanjem poslednjeg otvorenog pitanja, proisteklog iz raspada bivše Jugoslavije, "zatvori ova bolna stranica u istoriji Balkana i Evrope, koja je otvorena 1991. godine".
Riper smatra da je sadašnje stanje neodrživo i da bi produžavanje pregovora samo produžilo "status kvo", koji je opasan za Balkan u celini i Evropu.
Pregovori ili plan Ahtisarija
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Aleksejev izjavio je da Moskva radi na omogućavanju nastavka pregovora i da neće menjati svoj stav o tom pitanju.
Aleksejev je za Politiku rekao da će "biti veoma ozbiljna greška" ako misija EU stigne na Kosovo mimo odluke Saveta bezbednosti UN, podsetivši da je mogućnost prelaska međunarodnog prisustva iz ruku UN u EU predviđena, ali isključivo u okviru opšteg regulisanja čiji je jedini osnov Rezolucija 1244.
Govoreći o eventualnom pribegavanju jednostranim potezima u rešavanju pitanja Kosova, Aleksejev je ocenio da pokušaji da se nađe "jednostavno i brzo rešenje mogu da se pretvore u ozbiljnu krizu na Balkanu, a u tom slučaju će SB morati da se brine o tome".
"Ali šteta će biti naneta ne samo Srbiji i Balkanu nego ukupnoj evropskoj bezbednosti. Razmislimo da li je to nekome potrebno", upozorio je ruski ambasador.
A u SAD veruju da se ka rešenju konačnog statusa Kosova može krenuti sprovođenjem Ahtisarijevog plana, uključujući, makar na početku, nadgledanu nezavisnost za Kosovo, izjavio je portparol Stejt departmenta Tom Kejsi.
Na brifingu za novinare Kejsi je sinoć rekao da je, prema stavu SAD, status Kosova jedno od poslednjih nerešenih pitanja raspada bivše Jugoslavije i jedan od ključnih uslova da narodi Balkana ostvare svoje pravo na život u miru i evroatlantsku viziju.
Upitan kako će, imajući u vidu neslaganja oko rešavanja statusa Kosova i slanja misije EU, američka vlada ubediti EU da preuzme odgovornost za Kosovo, Kejsi je rekao da EU sama treba da sprovodi svoju unutrašnju politiku.
"U potpunosti smo uvereni da stav koji smo zauzeli ima podršku velike većine u međunarodnoj zajednici", rekao je on.
"Na sednici ništa novo"
Da Sednica Saveta bezbednosti posvećena Kosovu nije donela ništa novo, glavna je ocena predstavnika kosovskih Srba, kao i albanskih analitičara.
I jedni i drugi smatraju da je sednica samo potvrdila već poznato stanje podeljenosti i razlike, kako između Beograda i Prištine, tako i između velikih sila.
Sednica Saveta bezbednosti potvrdila je već poznate stvari, na njoj čak nije došlo do kakvog usaglašavanja ni po pitanju slanja Misije EU na Kosovo što se nekako najviše očekivalo.
Jedan od predstavnika Srba sa Kosova Oliver Ivanović ocenjuje za B92 da će se uoči odluke o Misiji EU još više pokazati razlike među zemljama članicama, jer će biti sve veći broj onih koji neće želeti da se suprotstavljaju međunarodnom pravu.
"Mislim da je ovaj sastanak Saveta bezbednosti morao biti održan. Prosto zakazan je mnogo ranije, ali unapred se znalo da to neće doneti ništa novo. Nekakve promene, nekakve nove talase možemo očekivati tek posle Nove godine, znači prvi i vrlo indikativni sastanak biće 10. januar kada se očekuje sastanak Saveta EU na ministarskom nivou. Tu će doći do operacioanlizacije onoga što je eventualno dogovoreno u širim ili užim krugovima na nedavnom sastanku predsednika država", kaže Ivanović.
Sličnog stava je i albanski analitičar iz Prištine Behljuj Bećaj, koji za B92 kaže i da su ljudi pomalo umorni od predstava, poput one koja je održana u Savetu bezbednosti.
"Vidi se da ova stvar neće biti završena u okviru Saveta bezbednosti. Verovatno ćemo tragati za nekim drugim rešenjima, mi ćemo biti pratioci neke nove da kažem eto pod znacima navoda kreativnih rešenja koje će verovatno ići mimo SB. Dakle, nije bilo ništa dramatično, nije bilo 'dža ili bu' nego je bila jedna loša predstava koja je bila pripremana dve godine i više", smatra Bećaj.
Međutim, drugi predstavnik kosovskih Srba Milan Ivanović smatra da je sednica SB pokazala da Srbija dobija sve veću podršku među zemljama članicama.
"Praktično smo bili potpuno usamljeni, sada više velikih država podržava ovakav stav Srbije i sve je više zemalja koje podržavaju stav o poštovanju međunarodnog prava i Rezolucije 1244. Postoji potpuna podeljenost i otvoreno lobiranje zemalja zapadne Evrope, Brisela i Vašingtona za nezavisno Kosovo, znači za kršenje teritorijalnog integriteta jedne suverene zemlje, članice UN-a, a na drugoj strani je naša potpuno principijelna politika usklađena sa međunarodnim pravom, koja je u skladu i sa našim Ustavom" , kaže Ivanovič.
Zbog izostanka rezultata na sednici Saveta Bezbednosti, u Prištini se već pravi paralela sa 1999. godinom, kada je Zapad intervenisao na Kosovu bez čekanja na Ujedinjene nacije.
Tako analitičar Miljazin Krasnići, na osnovu toga, zaključuje da Zapad u vezi s Kosovom neće čekati na zeleno svetlo UN, već će prvi napraviti korak, koji će UN, kao i 1999, post festum legalizovati rezolucijom.
Trajković: Samo kompromis
Predsednik Srpskog pokreta otpora sa Kosova i Metohije Momčilo Trajković izjavio je da za Kosovo nema drugog rešenja osim kompromisa, koji je neminovan i do koga može doći samo u pregovorima Rusije i SAD.
Trajković je za B92 rekao da Srbija mora u tim pregovorima da pomogne Rusiji svojom inicijativom da bi se postiglo rešenje koje podrazumeva "krajnju samostalnost" Kosova, ali ne i nezavisnost, s tim da se ponovo pregovara za 10 godina.
"Kompromis je u odlaganju rešenja, ali ne u statusu kvo, nego u maksimalnoj samostalnosti Kosova, u kojoj će se sačuvati šansa Srbije da možda zajedno sa međunarodnom zajednicom potraži odgovor na to pitanje, kroz 10 godina", kazao je Trajković.
On je rekao da ne postoji mogućnost da Albanci sada proglase Kosovo za nezavisnu državu, već da mogu samo da proglase svoju vlast na jednom delu kosovske teritorije, što će dodatno komplikovati situaciju.
Prema Trajkovićevim rečima, sada je najvažnije jačati poziciju Srba na Kosovu i poslati im poruku da ih podržavaju i Srbija i Rusija i međunarodna zajednica, jer i u EU ima sve više zemalja koje su protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.
Trajković smatra da se do februara neće ništa značajnije dešavati i da ima prostora za još jednu sednicu Saveta bezbednosti UN pošto sila ne može rešiti problem.
Građani kao i lideri
I Srbi i Albanci koji žive na Kosovu pomno su pratili završetak sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Slično političkim liderima, kosovski Albanci smatraju da je dosta pregovora i da je vreme za nezavisnost Pokrajine, dok kosovski Srbi misle da je potrebna diplomatska inicijativa i pregovori, a nade polažu i na Rusiju.
"Nismo očekivali nikakvu odluku Saveta bezbednosti pošto znamo da će Rusija učiniti sve što može da to blokira", kaže Sabri Makovici.
"Naša nada leži u zemljama Evropske unije, nadamo se da će oni uskoro odlučiti. Ne možemo vekovima da budemo taoci, moramo da krenemo napred", kaže on.
"Samo zbog Rusije nisam očekivao nikakavu odluku. Treba nam pomoć Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Treba nam odluka", smatra Redžep Gaši.
"Mislim da pregovori moraju da se nastave, bez obzira šta odluče Ujedinjene nacije. Ovo je pogrešno. Ahtisarijev plan nam uopšte ne odgovara", kaže Blagoje Siljanović.
"Mislim da moramo da prekinemo sve odnose koje Srbija ima sa Sjedinjenim Američkim Državama, moramo da se okrenemo Rusiji, koja nas jedina podržava", smatra Ivan Nedić.
"Naša vlada mora da prekine sve odnose sa državama koje podržavaju Kosovo. Rusija je naš prijatelj", kaže on.
Tadić na idućoj sednici Saveta bezbednosti
Predsednik Srbije Boris Tadić učestvovaće na prvoj idućoj sednici Saveta bezbednosti UN, posvećenoj Kosovu, u skladu sa dogovorom pregovaračkog tima Srbije, rečeno je danas agenciji Beta u pres-službi predsednika.
"Dogovor državnog pregovaračkog tima je da predsednik i premijer, koji su kopredsednici tima, naizmenično idu na sednice Saveta bezbednosti, što su i do sada uvek činili. Na jučerašnjoj sednici Saveta bezbednosti Srbiju je predstavljao premijer, a na sledećoj sednici će učestvovati predsednik Srbije", rečeno je Beti.
Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić rekao je danas da je na jučerašnjoj sednici Saveta bezbednosti UN jasno iznet stav Srbije, ali je naveo da mu je "žao što predsednik Republike, koji vodi spoljnu politiku, nije smeo da ode tamo i da se direktno suprotstavi svojim prijateljima".
.jpg)
