Izvor: Blic, 13.Feb.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD ne oročavaju izručenje
Američki ambasador u SRJ Vilijem Montgomeri SAD ne oročavaju izručenje Hagu
BEOGRAD (Beta) - Ambasador SAD u SR Jugoslaviji Vilijem Montgomeri podržao je plan vlasti u Beogradu za rešavanje krize na jugu Srbije i rekao da SAD nisu decidirano tražile da Slobodan Milošević do 31. marta bude izručen Haškom tribunalu. Na pitanje o uslovaljavanju ekonomske pomoći Beogradu saradnjom s Hagom, Montgomeri je odgovorio:
'SAD imaju program pomoći, ali predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Džordž Buš mora do 31. marta izvestiti Kongres o odgovarajućoj saradnji sa Haškim tribunalom, kako bi se pružanje pomoći moglo nastaviti, i mi ćemo to poštovati. Nadam se da će predsednik do 31. marta moći da potvrdi saradnju i nadamo se da će mu saradnja SRJ sa Hagom olakšati posao. Da li to znači da SRJ, ukoliko želi da i dalje prima pomoć iz SAD, do 31. marta mora izručiti Miloševića?
- Ne. Zakonodavstvo predviđa da predsednik do 31. marta mora potvrditi sa Jugoslavija sarađuje sa Haškim tribunalom. Šta to tačno znači, administracija tek mora definisati, ali nema specifičnih zahteva kakve ste upravo pomenuli. Kako će se, prema vašem mišljenju, razvijati kriza na jugu Srbije?
- Pristup koji ima vaša vlada u planu je tačno ono što treba da se uradi. Prihvatanje plana je u prvom redu pomoglo demokratskim tranzicijama u zemlji. Mislim da će to Jugoslaviji doneti dodatnu pomoć međunarodne zajednice i biti osnova za bolje odnose sa Kosovom. Plan ima potencijal da bude važan korak napred i u tome su SAD odlučne da ga podrže.
Kakav je uticaj SAD na rešavanje krize na jugu Srbije?
- SAD, kao deo Kfora, moraju u što većoj meri sprečiti vojnu pobunu i dotur vojnog materijala u zonu kopnene bezbednosti, te iskoristiti sav svoj uticaj među liderima kosovskih Albanaca u Prištini da ne podržavaju tu oružanu pobunu. Nisam siguran da bilo ko od nas zna koliki je naš uticaj ili nedostatak uticaja na lidere kosovskih Albanaca. Upozorili smo ih na štetu koju će imati Kosovo i njihova reputacija ovom pobunom. Izvori u Prištini navode da je plan u stvari modifikovani američki plan za rešenje krize na jugu Srbije?
- Ovo je vaš plan koji su napravili vaši ljudi, ali on uključuje principe i ideale demokratskih društava ne samo u Jugoslaviji, već i u zapadnoj Evropi i SAD. Plan sadrži mnoge stvari u koje mi čvrsto verujemo, ali je to plan SRJ i Srbije koji podržavamo i nastavićemo da podržavamo. Šta će se dogoditi ukoliko pregovori između vlasti u Beogradu i Albanaca sa juga Srbije propadnu?
- Pregovori su takođe proces. Principi na kojima se zasniva plan će sigurno predstavljati uspeh na putu ka rešenju većeg problema. Ukoliko na kraju ekstremisti ne budu prihvatili mirno rešenje i ako do tada budete imali broj stvari koje ste uradili na ispravan način, imaćete podršku međunarodne zajednice za drugačija rešenja. Nadam se, međutim, da do toga neće doći. Ukoliko se kriza ne reši mirno, svi gube. Deo 'OVPBM' saopštio je da ne želi da pregovara sa vlastima?
- Videćemo još nasilja i pucanja baš zbog eksrtremista koji ne žele mirno rešenje već konflikt. Neki će izjavljivati nećemo da pregovaramo - to je predvidljivo i mi moramo podržavati vaše napore i albanske lidere koji žele da razgovaraju i vide neophodnost tog procesa. Ali ekstremisti imaju puške?
- To je problem. Verujemo je da je plan pravi put. Dilema postoji - šta uraditi ako naoružani pojedinci odbiju da prihvate mirno rešenje. Sve što mogu reći je da je pred nama proces izgradnje poverenja. Kako ocenjujete krizu u jugoslovenskoj federaciji?
- Razlozi zbog kojih bi se Crna Gora trebalo otcepiti su u najvećoj meri nestali padom Miloševića. Mi snažno podržavamo demokratsku Crnu Goru unutar demokratske Jugoslavije. Mislim da je to put kojim bi trebalo ići, ali je to na kraju vaša odluka. Nadam se da će stvari biti rešene razgovorima. Riza Halimi specijalno za 'Blic' o odbijanju 'Čovićevog plana' Albanska Platforma o jugu Srbije u sredu
PREŠEVO - Plan Vlade Srbije za rešavanje krize na jugu Srbije koji je predložio Nebojša Čović meni uopšte nije dostavljen - kaže za 'Blic' Riza Halimi, predsednik SO Preševo i lider Partije za demokratsko delovanje, stranke koja uz Partiju za demokratsko ujedinjenje Albanaca Preševa predstavlja stranu koja bi o 'Čovićevom planu' svakako morala da da svoj sud. O 'onome što je pročitao u novinama', Halimi kaže:
- Ponuđeno nam je učešće u Vladi, i to u ministarstvima poljoprivrede i saobraćaja, koliko sam informisan. Ali mi ne znamo ni nivo učešća, a nismo ni zainteresovani za to... Pre takvih poteza prvo bi trebalo rešiti sadašnje probleme u Preševu i ostale dve opštine, Bujanovcu i Medveđi, a tek onda mogli bismo da razmatramo i učešće u Vladi. Ali ne u ministarstvima koja nam se, navodno, nude, jer mi mislimo da nam je mesto u Ministarstvu prosvete, pošto tu imamo direktni interes i možemo nešto da uradimo... Ili u Ministarstvu za nacionalne manjine. To je samo jedna tačka u planu.
- Ceo plan je nerealan. U njemu je, na primer, predviđena demilitarizacija u roku od dva meseca, prvo u Lučanima i Trnovcu, a onda postepeno dalje... i uvođenje mešovitih policijskih patrola: jedan Albanac - jedan Srbin. A među Albancima sada nema više od pet ili šest ljudi stručno osposobljenih za taj posao... Zato smatramo neophodnim dolazak međunarodne policije, kako instruktora, tako i snaga koje bi tu ostale u prelaznom periodu do potpune demilitarizacije teritorije tri opštine. Šta podrazumevate pod potpunom demilitarizacijom?
- Povlačenje svih policijskih i vojnih snaga, ne samo iz kopnene zone bezbednosti, nego sa cele teritorije opština Preševo, Bujanovac i Medveđa. Treba da ostane samo lokalna policija čiji će sastav odgovarati etničkim proporcijama stanovništva... i međunarodna policija koju sam pominjao u prelaznom periodu. A šta je sa 'OVPBM'?
- I njihovo povlačenje se podrazumeva. Šta, po vašem mišljenju, treba da usledi posle demilitarizacije?
- Mi ćemo do srede, 14. ovog meseca, završiti svoju platformu za rešavanje problema u Preševskoj dolini... Ko će, uopšte, u pretpostavljenim pregovorima s predstavnicima Vlade Srbije predstavljati Albance, i čija će to platforma biti?
- Pregovarački tim Albanaca činiće po dva predstavnika Partije za demokratsko delovanje, Partije za demokratsko ujedinjenje i Odbora iz Gnjilana, koji okuplja iseljene s ovog područja. Uz ovih šest članova, u tim će ući i tri predstavnika štaba 'OVPBM'. Tako smo se dogovorili. Hoće li predstavnik 'OVPBM' biti na čelu pregovaračkog tima?
- Do srede ćemo se i tome dogovoriti, ali najverovatnije će biti tako... Koje osnovne zahteve će sadržati vaša platforma? I priključenje Kosovu?
- Mi se zalažemo za pronalaženje mehanizama koji će Albancima omogućiti ostvarivanje svih ljudskih, nacionalnih i političkih prava nezavisno od toga koja stranka se u Srbiji nalazi na vlasti, i to opredeljene istaknuto je i na referendumu koji je održan još 1992. godine. Pravo na samoopredeljenje je sastavni deo tog paketa ljudskih prava, i ja ne vidim zašto bi trebalo da ga se odreknemo. Ali, lično verujem, a takvo je za sada i raspoloženje većine stanovništva, da Albanci sva svoja prava mogu da ostvare u sastavu ove države. Ukoliko se ispostavi da je to i u Srbiji s novim strankama na vlasti nemoguće, onda... zadržavamo mogućnost da to pravo iskoristimo. Vidite, u Čovićevom predlogu, predlogu Vlade, kaže se da su 'kategorički protiv svakog oblika autonomije'. Pa i lokalna samouprava je neki oblik autonomije. Već ste najavljivali potrebu međunarodnog posredovanja?
- Srbija, po meni, sasvim opravdano, raširenih ruku prihvata finansijsku pomoć iz inostranstva, i ne vidim zašto ne bi prihvatila i međunarodne posrednike u pregovorima. Bez posrednika i međunarodnih garancija, ja kao predsednik opštine pregovaram sa Vladom Srbije već deset godina, pa ništa od toga. Učešće međunarodne zajednice je neophodno. Postoji li rok za početak pregovora nakon što usvojite platformu?
- Sedam ili deset dana smatram sasvim prihvatljivim periodom u kojem razgovori treba da počnu. Gde će se, s obzirom na to da insistirate i na učešću 'OVPBM', pregovori održavati?
- Najlakše, tehnički, bilo bi ovde, u Preševu, ali mislim da ćemo se dogovoriti da to bude u Skoplju.
