Izvor: B92, 17.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD: Novo odbrojavanje Srbiji i Jugoslaviji
Vasington -- Potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa Covic ponovo ce, u utorak i u sredu, boraviti u Vasingtonu, nameran da ozbiljnije nego u ranijim prilikama upozori na neodrzivu poziciju srpskog i ostalog nealbanskog stanovnistva na Kosovu. Covic ce u utorak razgovarati sa predstavnicima Saveta za nacionalnu bezbednost i Stejt Departmenta, u sredu ga ocekuje istupanje na tribini kongresne Komisije za saradnju sa OEBS - tema: "Izgledi za nacionalnu harmoniju na Kosovu" - ali ce domacini imati >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za njega i neke druge teme. Pre svega - neizbezni Hag.
Odnosi izmedju Vasingtona i Beograda ponovo pocinju da se komplikuju u tom segmentu koji je, posredno i neposredno, vezan za trazenu i ocekivanu saradnju SR Jugoslavije sa Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine. Sa vise nadleznih vasingtonskih mesta pocinju u poslednje vreme da se cuju izrazi zabrinutosti zbog zastoja u ocekivanoj realizaciji Zakona o saradnji Jugoslavije sa Haskim sudom.
Ti prigovori su, zasad, mnogo izrazeniji u Kongresu, nego u Stejt Departmentu i Savetu za nacionalnu bezbednost - ali je poruka sa obeju strana nedvosmislena i veoma zabrinjavajuca. Ambasador Pjer Risar Prosper, zaduzen u americkoj Vladi za pitanja ratnih zlocina, preneo je (pred vikend) tu zabrinutost nadleznima u Beogradu - sa vrlo jasnim upozorenjem na opasnost od perspektive obnavljanja suspenzije americke pomoci Srbiji i medjunarodne podrske SRJ, ukoliko se iz Beograda ne povuce "konacni potez" u saradnji sa Hagom.
Sustinu onoga sto je ambasador Prosper sad saopstio u Beogradu, culi su premijer Srbije Zoran Djindjic i savezni ministar inostranih poslova Goran Svilanovic pre mesec dana, prilikom posete Vasingtonu. A, to je, pre svega, zahtev Busove administracije i Kongresa da Beograd maksimalno pomogne u lociranju skrovista Karadzica i Mladica, kao i da se pod hitno obavi preseljenje u Hag preostalih optuzenih za ratne zlocine koji se jos nalaze u Srbiji. U ovom drugom, slucaju posebno bode oci neresavanje problema Sljivancanina i Radica, pripadnika bivse JNA - koji su optuzeni za ratni zlocin u Vukovaru, '91. godine.
Nebojsa Covic sresce se sutra i u sredu - narocito na Kapitol Hilu - sa sagovornicima koji procenjuju da je drzavni sekretar Kolin Pauel "imao najbolju nameru, ali da je ipak malo pozurio" proslomesecnom odlukom o ukidanju dalje suspenzije pomoci i medjunarodne podrske Beogradu. Prevedeno na razumljiviji jezik to, prakticno, znaci da tekuce odugovlacenje i zadrzavanje nekih prepreka u trazenoj saradnji Beograda sa Hagom dovodi Srbiju i Jugoslaviju u opasnost da se, u blizoj buducnosti, ponovo suoce sa "strogim procesom sertifikacije kao nacina uslovljavanja americke i medjunarodne pomoci".
"Haski problem" predstavlja kljucno pitanje americko-jugoslovenskih odnosa i on, kao takav, direktno utice na skidanje sa dnevnog reda nekih za Beograd veoma vaznih pitanja (deblokada sredstava u americkim bankama, status "najpovlascenije nacije" u trgovini sa SAD, otpisivanje dugova prema Pariskom klubu, itd). A, sto je najgore - za resavanje tog problema ima, zapravo, jos veoma malo vremena. Zakon o americkoj pomoci inostranstvu, sa posebnim odeljkom o Srbiji, stupa snagu 1. oktobra, sa pocetkom nove fiskalne godine. To, konkretno, znaci da ce se predlog tog zakona zavrsiti, prakticno, za pet-sest nedelja, do kraja jula - pre nego sto kongresmeni i senatori odu na redovni letnji odmor.
U Vasingtonu je, prema tome, pocelo ponovno odbrojavanje Srbiji i Jugoslaviji. To je poruka koju je ambasador Pjer Risar Prosper prosle nedelje preneo Beogradu i koju ce Nebojsa Covic cuti ovih dana od predstavnika administracije i Kongresa.
