Izvor: S media, 10.Feb.2011, 01:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SAD: Nema dokaza protiv Asanža

Istraga ne uspeva da poveže šefa „Vikiliksa” sa Bredlijem Meningom, vojnikom koji je dostavio tajne podatke Pentagona i Stejt departmenta

Vašington – Ef-Bi-Aj i Ministarstvo pravde ne uspevaju da pronađu dokaze koji bi optužili osnivača i šefa „Vikiliksa” Džulijana Asanža za zaveru da se „ukradu” i obelodane tajne Pentagona i Stejt departmenta, što bi bila pravna osnova za zahteve da se on izruči Americi da bi mu se ovde sudilo.

Kako izveštava >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << „Volstrit džornal”, već višemesečna nastojanja američkih službi da povežu Asanža sa Bredlijem Meningom, vojnikom koji je, dok je bio na službi u Bagdadu, kopirao podatke sa zaštićene kompjuterske mreže i dostavio ih „Vikiliksu”, nisu urodila plodom. Mening je inače u pritvoru u jednom zatvoru u državi Virdžinija, u samici, zbog čega neke ovdašnje organizacije za zaštitu ljudskih prava tvrde da je izložen torturi.

On je u Bagdadu radio na poslovima obaveštajnog analitičara i imao pristup zaštićenoj mreži sa vojnim i diplomatskim arhivama i zasad je optužen samo zbog dva „curenja” podataka: o islandskoj bankarskoj krizi i zbog dostave „Vikiliksu” video-snimka napada američkog helikoptera u Iraku u kojem su ubijena i dva novinara agencije Rojters.

Utvrđeno je šta su bili njegovi motivi: osveta vojsci. Pre nego što je počeo da kopira i dostavlja velike nacionalne tajne, bio je u sukobu sa pretpostavljenima, zbog čega mu je izrečena serija disciplinskih kazni.

Ovim se potvrđuju ranije pretpostavke da SAD neće imati „za šta da se uhvate”, kako bi Asanž bio prvo optužen, a zatim izveden pred američki sud zbog najveće „provale” tajnih dokumenata jedne države u istoriji. Iako je prvi talas ove afere već prošao, njeno naknadno dejstvo se i te kako oseća: ima puno elemenata za zaključak da su sadržaji obelodanjenih diplomatskih depeša Stejt departmenta u kojima se opisuju ekscesi tamošnjih režima bili faktor koji je u određenoj meri doprineo izbijanju narodnih pobuna u Tunisu i Egiptu.

Džulijan Asanž se ovih dana pred sudom u Londonu bori da ne bude izručen Švedskoj, zbog optužbi za seksualno napastvovanje, na prvi pogled pravno veoma tankih, jer je reč o sivoj i teško dokazivoj zoni krevetske intime.

Dok pojedini političari američke krajnje desnice, poput Sare Pejlin, zahtevaju da se Asanž goni kao Osama bin Laden, i da se na kraju osudi na smrtnu kaznu zbog štete koju je naneo Americi, mediji prenose da je on za svoje podvige, koji su ideju „transparentnosti” rastegli do ekstrema, kandidovan za Nobelovu nagradu za mir. Jedno od obrazloženja za to je upravo uloga tajni koje je „Vikiliks” objavio u demokratskim revolucijama protiv autoritarnih režima u arapskom svetu.

SAD, međutim, „Vikiliksu” ne priznaju status medijske organizacije, čime nastoje da spreče kontraoptužbe da su istraga i eventualna optužnica protiv Asanža napad na novinarske slobode, zagarantovane američkim ustavom.

M. Mišić

Nastavak na S media...