Izvor: Vostok.rs, 19.Okt.2023, 12:08
Rusko-kineski ekonomski odnosi
Pravni okvir
Ugovor o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji između dve zemlje, potpisan 16. jula 2001. godine, služi kao osnova za rusko-kinesku trgovinsko-ekonomsku saradnju, opisujući ekonomske odnose između dve nacije kao sveobuhvatno, ravnopravno partnerstvo sa poverenjem i strateškom interakcijom. Ugovor je produžen na pet godina u junu 2021. Akcioni planovi za sprovođenje odredbi ovog dokumenta usvajaju se svake četiri godine.
Trgovinski promet
Prema podacima kineske Generalne uprave carina, trgovinski promet između dve zemlje je u 2022. godini porastao za 29,3% u odnosu na prethodnu godinu, dostigavši 190,27 milijardi dolara, što je rekordna cifra za dve zemlje u celom periodu saradnje. Uvoz iz Rusije u Kinu porastao je za 43,4% u 2023. na 114,15 milijardi dolara, dok je izvoz iz Kine u Rusiju porastao za 12,8% na 76,12 milijardi dolara. Rusija je činila 3% ukupnog spoljnotrgovinskog prometa u Kini. Prema Kini, u periodu januar-septembar 2023. bilateralni trgovinski promet porastao je za 29,5% i iznosi 176,4 milijarde dolara.
Rusija prvenstveno izvozi u Kinu energente, metale, drvo, poljoprivredne proizvode i morske plodove. Kina, zauzvrat, uvozi automobile i kamione, potrošačku elektroniku, bagere, mikroprocesorske jedinice, odeću, obuću i robu široke potrošnje.
Investicije
Posebna međuvladina komisija za investicionu saradnju služi kao primarni mehanizam za interakciju između dve zemlje u oblasti investicija. Rusko-kineski investicioni fond, koji su zajednički osnovali Ruski fond za direktna ulaganja i Kineska investiciona korporacija, radi od 2012. godine. Rusko-kineski investicioni fond za regionalni razvoj osnovan je 2018. sa ciljnim kapitalom od približno 750 miliona dolara, sa prioritetom projektima u sektoru energetike, transportne infrastrukture, logistike i poljoprivrede.
Prema podacima ruskog Ministarstva za ekonomski razvoj, do septembra 2023. Rusija i Kina su zajedno realizovale 79 velikih projekata, sa ukupnim investicijama od oko 170 milijardi dolara. Prema podacima Generalnog konzulata Kine u Vladivostoku, kineske investicije na ruskom Dalekom istoku premašile su 13 milijardi dolara u 2022. Prema Rusko-azijskom savezu industrijalaca i preduzetnika, glavne oblasti kineskih investicija u Rusiji trenutno su zamena zapadnih kompanija koje su napustile Rusiju zbog sankcija.
Nafta
Na kraju 2022. Rusija je bila druga po snabdevanju Kinom nafte, izvezivši 86,25 miliona tona (Saudijska Arabija je bila prva sa 87,49 miliona tona). Rusija je 2023. povećala izvoz - samo u prvoj polovini godine u Kinu je isporučeno 60,6 miliona tona, što je povećanje od 25,2% u odnosu na isti period prošle godine.
Rusija isporučuje naftu Kini kroz tri glavne rute: ogranak naftovoda Istočni Sibir-Tihi okean, tankeri koji prolaze kroz Kazahstan i iz luke Kozmino na Dalekom istoku.
Kina je do nedavno dobijala 7 miliona tona ruske nafte preko Kazahstana svake godine. Rosnjeft i Čajna nešenel petroleum (CNPC) potpisali su u februaru 2022. sporazum o povećanju tranzita na 10 miliona tona nafte godišnje za deset godina. Ugovor je vredan 80 milijardi dolara.
Prirodni gas
Gasovod Snaga Sibira počeo je da transportuje gas na rusko domaće tržište i za izvoz u Kinu u decembru 2019. Na rusko-kineskoj granici u oblasti ruskog grada Blagovješčenska i kineskog grada Hejhe, koji se nalazi na suprotnoj strani reke Amur, izgrađen je cevovod koji se grana ka istočnim regionima Kine. Gasprom i CNPC potpisali su ugovor u maju 2014. Gas će se isporučivati istočnom trasom 30 godina, dok projektni kapacitet gasovoda dostiže 38 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a ugovor je vredan 400 milijardi dolara. Gasprom je isporučio Kini 10,39 milijardi kubnih metara gasa ovim gasovodom 2021. godine, 15,5 milijardi 2022. i 22 milijarde kubnih metara 2023. Izgradnja fabrike za preradu gasa u gradu Svobodni (Amurska oblast) bila je kritičan korak u razvoju rute. Prva linija je puštena u rad u junu 2021. godine, a puni projektni kapacitet se očekuje do 2025. godine (42 milijarde kubnih metara godišnje).
Drugi projekat podrazumeva isporuku do 50 milijardi kubnih metara godišnje u Kinu duž gasovoda Snaga Sibira 2. Ruta će biti položena preko mongolske teritorije do autonomnog regiona Sinđan u zapadnoj Kini. Prošao je fazu studije izvodljivosti u januaru 2022. godine, a okvirni sporazum potpisali su Gasprom i CNPC u novembru 2014. Ugovor o isporuci gasa tek treba da bude potpisan.
Treći projekat uključuje snabdevanje gasom sa kontinentalnog praga ostrva Sahalin duž gasovoda Snaga Sibira 3 koji se trenutno gradi do gradova Daljnjerečensk i Hulin (dalekoistočna ruta). Gasprom i CNPC su u februaru 2022. potpisali sporazum o snabdevanju 10 milijardi kubnih metara prirodnog gasa svake godine u narednih 30 godina ovom rutom. Moskva i Peking su 31. januara 2023. potpisali odgovarajući međuvladin sporazum, a ratifikovala ga je Državna duma 31. maja 2023. Gasprom i CNPC potpisali su tehnički sporazum o projektu u junu 2023.
Obim isporuka ruskog gasa Kini će dostići 48 milijardi kubnih metara godišnje kada projekti Snaga Sibira i Snaga Sibira 3 dostignu puni kapacitet.
Tečni prirodni gas - LNG
Kineski investitori su uključeni u ruske projekte za proizvodnju tečnog prirodnog gasa (LNG). Tako je u decembru 2015. Fond Puta svile kupio 9,9% udela u Jamal LNG-u i dao kompaniji oko 770 miliona dolara kredita. CNPC je vlasnik preostalih 20% ovog projekta. U julu 2019, Novatek se složio da proda 20% udela u projektu izgradnje postrojenja za utečnjavanje prirodnog gasa Arktik LNG 2 dvema kineskim korporacijama (po 10%) - CNPC i CNOOC (Kineska nacionalna ofšor naftna korporacija). Novatek je u januaru 2022. potpisao dugoročne ugovore sa kineskim kompanijama ENN Natural Gas i Zhejiang Energy za isporuku LNG-a iz projekta Arktik LNG 2. Novatek i Zhejiang Energy dogovorili su se da isporučuju milion tona LNG-a godišnje u narednih 15 godina. Ugovor sa ENN Natural Gas predviđa snabdevanje oko 0,6 miliona tona LNG-a godišnje u narednih 11 godina. LNG će biti isporučen na kineske prijemne terminale kompanija.
Kineska razvojna banka i VEB (ruska državna razvojna korporacija) dogovorile su strateško partnerstvo u septembru 2019. za finansiranje izgradnje fabrike za preradu prirodnog gasa u Nahodki. Prva faza ukupnog projektovanog proizvodnog kapaciteta projekta biće 1,8 miliona tona metanola godišnje. Prirodni gas za proizvodnju dobijaće se sa sahalinskih polja. Izgradnja fabrike počela je 2020. godine, a puni kapacitet se očekuje sredinom 2023. godine. VEB je već dobio kredite od kineske banke u ukupnom iznosu od više od 11,6 milijardi dolara.
Rusija je izvezla 6,5 miliona tona LNG-a u Kinu 2022. godine (povećanje od 44% u poređenju sa 2021), isporuke su porasle 2,4 puta u vrednosti i premašile su 6,74 milijarde dolara.
Isporuke LNG-a Kini u periodu januar-jul 2023. porasle su za 62,7% na godišnjem nivou na 4,46 miliona tona.
Nuklearna energija
Atomstrojeksport, divizija ruske državne korporacije Rosatom, izgradio je četiri bloka sa reaktorskim jedinicama VVER-1000 u nuklearnoj elektrani Tjanvan između 1998. i 2018. Njihova ukupna cena se procenjuje na oko 3,5 milijardi dolara. Nuklearno gorivo za ovu nuklearnu elektranu isporučuje podružnica Rosatoma TVEL po ugovoru od milijardu dolara do 2025. godine. Ruska i kineska strana potpisale su sporazume vredne više od 50 miliona dolara za servisiranje instaliranih kapaciteta. 7. marta 2019. godine potpisan je generalni ugovor za izgradnju 7. i 8. bloka sa reaktorima VVER-1200 najnovije generacije 3+, a Kina gradi 5. i 6. blok po sopstvenom projektu.
U martu 2023. potpisan je strateški program za razvoj interakcije u oblasti nuklearnih tehnologija do 2030. godine.
Ugalj
Kina je najveći svetski uvoznik uglja. Rusija i Kina potpisale su mapu puta za razvoj saradnje u oblasti uglja u oktobru 2014. godine.
Prema rečima zamenika ruskog ministra energetike Sergeja Močaljnikova, ruski izvoz uglja u Kinu porastao je 2,6 puta u poslednjih šest godina na 67 miliona tona godišnje, pri čemu se očekuje da će najmanje 85 miliona tona ruskog uglja biti isporučeno Kini do kraja 2023.
Poljoprivreda
Kina je glavni uvoznik ruske hrane i poljoprivrednih sirovina. Prema podacima ruske Federalne carinske službe, ruski izvoz ove kategorije robe u Kinu iznosio je 3,5 milijardi dolara u 2021. Kina tradicionalno kupuje dosta ribe i morskih plodova (više od 30% ukupne izvezene količine hrane). Izvoz ruskog biljnog ulja, meda, čokolade, piva i sladoleda porastao je u poslednjih pet godina. Kina je 2015. godine otvorila tržište žitarica ruskim proizvođačima.
Uralkali je 15. juna 2023. potpisao sporazume o isporuci oko 3,5 miliona tona kalijum hlorida Kini između 2023. i 2025. godine.
Transport
Koridor Evropa-zapadna Kina je najveći transportni projekat. Autoput se prostire na približno 8.500 kilometara, od čega 2.200 kilometara u Rusiji, 2.800 kilometara u Kazahstanu i 3.500 kilometara u Kini. Izgradnja je počela 2008. godine i očekuje se da će biti završena do 2024. godine. Očekuje se da će obim transporta tereta biti 33 miliona tona godišnje. Neki od objekata su već u funkciji. Investicije kineskih kompanija procenjene su na 150 milijardi rubalja (1,53 milijarde dolara).
Planirani su i drumski most i žičara preko reke Amur između Blagovješčenska i Hejhea. Ugovor o koncesiji za izgradnju potpisan je u junu 2016. Ukupna cena projekta se procenjuje na 20 milijardi rubalja (204,18 miliona dolara). Most je otvoren za teretni saobraćaj u junu 2022.
Plaćanja u nacionalnim valutama
Banka Kine je bila prva od kineskih komercijalnih banaka koja je započela operacije plaćanja u juanima i rubljama u martu 2003. U martu 2017. otvoren je centar za poravnanje i kliring u juanima u Moskvi. U Kini postoji nekoliko predstavništava ruskih banaka, kao i filijala VTB banke u Šangaju. Postoji oko 60 ruskih komercijalnih banaka sa korespondentskim računima u kineskim bankama.
Od oktobra 2017. godine u okviru Kineskog deviznog trgovinskog sistema funkcioniše sistem plaćanja za obračun juana i ruskih rublja.
5. juna 2019. godine postignut je međuvladin sporazum o prelasku na međusobna poravnanja u nacionalnim valutama. U martu 2023, ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da Rusija i Kina već obavljaju dve trećine svoje trgovine u rubljama i juanima.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.
Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti
Izvor: TASS (ž)
